"Nemamo leteće tanjire ni nuklearke, samo gledamo zvezde": Telegraf u Vidojevici u koju ne može svako da uđe

Pre nekoliko dana snimljena je kometa sa zelenkastim sjajem

Astronomska stanica Vidojevica nastala je pre oko 10 godina jer su uslovi u opservatoriji u Beogradu postajali sve lošiji usled zagađenja. Na 20 kilometara od Prokuplja, okruženi netaknutom prirodom, nalaze se dva paviljona sa teleskopima za posmatranje zvezda i promena na nebu. Iako je put do stanice vrlo nepristupačan, čim se zakorači na posed sa kog naučnici osmatraju objekte u svemiru, sve počinje da liči na naučno-fantastični film.

Preporučujemo

Kako je za Telegraf.rs objasnio i upravnik stanice Vidojevica, Branislav Vukotić, za lokacijom se dugo tragalo. Međutim, s obzirom na to da je Vidojevica jedna od najmračnijih tački u Srbiji, našla se kao najpogodnija za potrebe naših naučnika.

- Ovde skoro da nema svetlosnog zagađenja. Prvenstveno smo počeli sa teleskopom od 60 centimetara, a kasnije smo nadograđivali i proširili stanicu instrumentima. Nabavili smo ovaj veliki teleskop, a on je ujedno i jedan od najvećih u regionu. Dobili smo ga 2018. godine, a rad nam je mnogo olakšan jer nam je omogućeno da radimo sa daljine, ne moramo da budemo u stanici. Mi imamo ovde osoblje koje proverava opremu i stara se da sve bude kako treba, a kolege koje se bave posmatranjem mogu to da čine ili iz Astronomske opservatorije u Beogradu ili od kuće da pomeraju teleskope koji se nalaze ovde. Najčešće dolaze samo kada je potrebno nešto da se podešava ili instalira - objašnjava nam Vukotić.

Ipak, kako smo već pisali, mnoge je zbunila tabla ispred ulaza sa natpisom "Zabranjen ulaz nezaposlenima". Građanima nije bilo jasno zbog čega ne bi mogli da obiđu ovo čudo tehnologije u rodnoj zemlji, a pojedini su smišljali i kreativna objašnjenja poput "komunikacije sa marsovcima" ili "čuvanja nuklearki" u prostorijama. Upravnik "Vidojevice" ipak kaže da se radi o potpuno drugačijoj svrsi, a da je razlog zabrane poseta vrlo racionalan.

"Ne čuvamo mi ovde nikakve leteće tanjire, niti nuklearke, samo gledamo zvezde", započinje naš sagovornik objašnjavajući da iza ograničenja poseta stoji veoma kompleksan način čuvanja instrumenata, te da ako su konstantno izloženi blicevima ili svetlu, većina njih može da se ošteti trajno i ugrozi im posao.

- Da bismo radili u optimalnim uslovima, mora biti što manje svetla bilo kakve prirode. Kada bi ljudi tu dolazli i šetali se oko instrumenata velika je šansa da bi nekom zatrebalo svetlosti i to smeta snimanju. Takođe ometaju nas i automobilska svetla, a najbolje je da noću uopšte nema posetilaca, iako su dolazili više puta sa namerom da obiđu teleskope, pa smo im objasnili zbog čega ne može. Put koji vodi do ovde je deo planinarske staze, te ljudi često tuda prolaze, tako da u dnevnim uslovima može da se prođe i da se paviljoni vide spolja. Međutim, za obilazak unutrašnjosti je potrebna dodatna organizacija. Obilazak najvećeg teleskopa nije dozvoljen jer nam je on najznačajniji instrument, da ne bi došlo do oštećenja. Može da se dođe do manjeg, ali samo kada su posete organizovane - priča nam Vukotić.

S obzirom na razne komentare na društvenim mrežama, naš sagovornik pojašnjava da je posao tehničara za teleskopima da se prate promene na nebu, kao i da angažovanje ume da bude veoma naporno jer se posao obavlja isključivo noću. Astronomska stanica Vidojevica daleko je od grada, pa tehničari moraju da provode nedelju dana sami na brdu u kući pored paviljona, nakon tog perioda menjaju se sa kolegama i odlaze kući.

- Posmatramo dvojne zvezde koje se okreću jedna oko druge, pa se menja intenzitet svetla koje one šalju. Mi ih najčešće vidimo kao jednu tačku, a možemo da ih vidimo i kao dve ako su dovoljno razdvojene. Rade se i mala tela kao što u asteroidi i komete i galaksije, odnosno fotometrija galaksija. To znači da je svaki snimak koji dobijemo sa teleskopa crno-beli, ali ako tu sliku snimimo u više filtera dobijamo tri crno-bele slike, pa veštački dodajemo boje i tako nastaju one lepe slike koje se koriste u svrhu popularizacije astronomije - napominje on.

Kako dodaje, astronomija u tehnološkom smislu možda nema direktan doprinos društvu, međutim može biti od indirektnog značaja. Sve kamere u telefonima koje danas koristimo su iste one koje se koriste u teleskopima, a pomaže i da se dobiju odgovori na pitanja gde je naše mesto u svemiru i šta se dešava na okolnim planetama.

- Postoje stvari koje su zanimljive za naučnike. Otkrića koja su njima bitna su drugačiji signali na fotografijama, a one koji se amaterski interesuju za astronomiju više bi zanimale lepe fotografije. Sinoć smo snimili kometu koja oko sebe ima zelenkasti sjaj i to izgleda fenomenalno - objašnjava Vukotić.

Iako su ranije posete bile organizovane, zaposleni su shvatili da je ipak lakše obavljati posao bez turista. Obilasci su zakazivani mesecima unapred, te je dolazilo do iznenadne promene vremena, a demonstracija teleskopa nije bila moguća, pa su se posetioci vraćali razočarani. Ipak, naš sagovornik se nada da će doći do dogovora sa lokalnim samoupravama, te da će građani uskoro moći da se upoznaju sa čarima astronomije u svojoj zemlji.

(Telegraf.rs)