Zavirili smo u ruševine koje čuvaju tužnu i strašnu sudbinu Srba na KiM: Danas za ovaj manastir malo ko i zna

I dok su kosovski Albanci bili preokupirani pripremama za proslavu godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti, srpske enkalave u Kosovskom Pomoravlju ostale su oaze mira

Srpske svetinje na Kosovu i Metohiji prikazane kao galaksija, veoma su česta fotografija na društvenim mrežama. Takva zvezdana mapa ima realno utemeljenje na samom terenu, jer bukvalno svako selo ima crkvu koja datira iz srednjeg veka ili najranijeg perioda hrišćanstva.

Na Kosovu i Metohiji ima ukupno oko 1.300 crkava, manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina, koje čine kulturno nasleđe srpskog naroda u pokrajini.

Preporučujemo

Jedan od njih je i manastir Tamnica u selu Donje Rečane kod Kosovske Kamenice, gotovo nepoznat široj srpskoj javnosti.

I dok su kosovski Albanci bili preokupirani pripremama za obeležavanje i proslavu godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti, srpske enkalave u Kosovskom Pomoravlju i tih dana, kao i inače tokom cele godine, ostale su oaze mira, gde se ljudi još uvek nesvakidašnje iskreno raduju svakoj pridošlici.

Na oko pet kilometara severno od Kosovske Kamenice, tik iznad puta sa leve strane, podignuta je crkvica posvećena Pepodobnoj mati Paraskevi, u narodu ovog kraja poznata kao manastir Tamnica.

Februarsko sunce izmamilo je brojne guštere koji su se sunčali na ostacima nekadašnjih bedema i utvrđenja oko crkvice. Njihovo šuškanje po opalom lišću i trnju, ali i beg između kamena, znak su da je ulaz do svetinje slobodan.

Još iz daleka može se naslutiti da je crkvica podignuta negde u vreme kraja vladavine kralja Milutina ili Stefana Dečanskog, kada su ovi krajevi bili izuzetno napredni i bogati u svakom popgledu, i to zbog obližnjih rudnika u Novom Brdu. Milutinove crkve se spolja prepoznaju po stilu ukrašavanja i crvenkastom kamenu, a iznutra po freskama velike umetničke vrednosti, što sve navodi na zaljučak da je i ovo jedna od tih svetinja. Taj kamen na suncu upija toplotu, a pri dodiru stvara osećaj izuzetne blagodeti i miline.

I posle toliko vekova, ovde je još uvek živo sećanje na stradanje pod Turcima, koji su bili nemilosrdni osvojivši ove krajeve sredinom 15. veka.

Mlađan Cvetković je crkvenjak u Kosovskoj Kamenici. Poznaje sva sela okolo, ali i svaku svetinju. Priča, kako se narod ovde najviše okuplja 8. avgusta, na praznik Prepodobne mati Paraskeve, kao i za Veliki petak. Takođe, zna mnoge legende i priče koje se prenose s kolena na koleno, a koje govore o značaju ove svetinje za okolni narod i čudesima koja se dešavaju u njoj, ali i stradanjima.

- Crkva potiče iz 14. veka. Ne zna se ko je ktitor ove svetinje, ali je poznato da spada u red najstarijih svetinja u kameničkom kraju.

Priče iz turskog vremena kažu da su tu, u bunaru, u kuli pored crkve, turske vlasti zatvarale neposlušne. Po onome što sam slušao kao dete, mnogi su tu i izgubili živote, zato je mesto prozvano tamnica.

Koga tu spuste, više mu nije bilo izlaza, tu je bio ostavljen da umre. Kada su ovde pre mnogo godina rađena istraživanja izneo sam nekoliko džakova ljudsakih kostiju - priča Cvetković.

Ostaci nekadašnje tvrđave sa bunarom gde je spuštana neposlušna raja da skonča u najvećim mukama, obrasli su bagremom i trnjem, te veoma teško prići im.

Levo od zidina je malo seosko groblje. Na njemu se nalaze i veoma stari spomenici ali i oni iz poslednjeg rata. Neki od njih svedoče o stradanju i pogibiji Srba. Iznad groblja nalazi se hrast sa gnezdom ptica koje će se verovatno uskoro vratiti u svoj dom. Desno od tvrđave uzdiže se ogroman hrast. Ispod njega su sahranjivane bebe i deca koja nisu bila krštena, priča crkvenjak Cvetković.

- Iako se za ovo mesto vezuju strašne i tužne priče o stradanju vekovima unazad, ipak je reč o velikoj svetinji u koju dolaze ne samo Srebi, već i Albanci po pomoć i iscelenje.

Svi ljudi dobre volje ovde su uvek dobro došli. U blizini je i izvor lekovite vode. Kažu da pomaže kod bolesti očiju i glavobolje, o čemu su se vraćali da posvedoče mnogi ljudi koji su ovde dolazili sa strane - dodaje on.

U manastiru odavno nema monaha. Sa južne strane crkve, tik uz zod je nečiji grob, iz kog raste hrast. Sudeći po mirisu koji se odatle oseća, moguće je i da su nečije mošti. Nažalost, sve to još nije istraženo dovoljno.

U crkvi je ikonostas novijeg datuma, a na zidovima ostaci fresaka, koje podsećaju na one u Gračanici.

Na obodu porte, majstori Albanici iz Prizrena i Podujeva uređivalai su trem. Nisu bili voljni za razgovor za javnost. Van toga kažu, da ne biraju posao i da nije nikakav problem što rade na uređenu objekta koji ima veze sa SPC.

Po kazivanju crkvenjaka Cvetkovića, pored guštera, ovde dosta ima i drugih gmizavaca, kao što je smuk, koji je bezopasan. U vreme turske vladavine manastir je stradao, a danas se svrstava u red spomenika kulture. Zavod za zaštitu spomenika, šesdesetih godina prošlog veka, renovirao je gornji deo ove svetinje.

Manastir je svetionik ovdašnjih Srba koji ga redovno obilaze i daruju. Ko god da je bio zadužbinar, ostavio je u srpskom narodu u trajno nasleđe svetinju, svedoka njegovog vekovnog postojanja na Kosovu i Metohiji.

U selu Donje Rečane živi uglavnom staračko stanovništvo, a mnogi od njih zavise od obroka iz narodne kuhinje Eparhije Raško - prizrenske, čije vozilo ovde dolazi jednom dnevno.

Februarsko sunce obasjava zidine crkve kao i ostatke nekadašnjih bedema. I posle toliko vekova i dalje svedoče živu veru Hristovu. Iako dobrim delom u trnju i šipražju, manastir Tamnica pleni svojom lepotom, crvenom ciglom i kamenom.

Ostaje na brdu poviše Kosovske Kamenice da svedoči o tome gde su temelji srpske duhovnost i državnosti, gde je izvor svega onoga što danas jesu ili nisu Srbi kao narod.

(S. Tasić)