Mirjana spasava živote najteže bolesnih: Kolege su ponosne na nju, a u jednoj oblasti je prva u Srbiji
Koliko je težak i odgovoran, posao lekara inteziviste je i stresan jer u jedinici intenzivne nege leže najteže oboleli pacijenti kod kojih iz nekog razloga zataje vitalni organi pa su njihove funkcionalne rezerve svedene na minimum. Intervencija lekara ovde, praktično, daje šansu životu
U zemljama regiona lekari već izvesno vreme imaju mogućnost da se usavršavaju na subspecijalizaciji iz intenzivne medicine, a kod nas od prošle godine na katedri za anesteziologiju sa reanimatologijom i intenzivnom terapijom na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Anesteziolog dr Mirjana Poledica (43) iz šabačke bolnice "Dr Laza K. Lazarević" je bila polaznica prve generacije na usavršavanju iz ove oblasti i od 21 lekara iz cele Srbije nedavno je prva položila subspecijalistički ispit. Tako je postala prva intenzivistkinja u Srbiji, čime se ponose njene kolege u Šapcu koje poznajući njenu posvećenost lekarskoj profesiji očekuju unapređenje intenzivnog lečenja u ovdašnjoj bolnici.
Subspecijalizacija intenzivne medicine je, za sada, kruna karijere mlade doktorke koja je studije završila u roku, brzo se zaposlila i poslednjih šest godina radi kao specijalista anesteziolog u bolnici u Šapcu. Kao najmlađa u timu anesteziologa u bolnici "Dr Laza K. Lazarević" dobila je veliko poverenje kada je svega dve godine po završenoj specijalizaciji anestezije preuzela rukovođenje jedinicom intenzivnog lečenja.
U razgovoru za Telegraf.rs doktorka Mirjana ističe da joj je subspezijalizacija intenzivne medicine omogućila da nadogradi iskustvo, ali i da stekne nova znanja i brojne veštine iz više medicinskih oblasti.
- Primarno radno mesto anesteziologa je operaciona sala, a ova subspecizalizacija je stepenik više u poslu koji sam do sada radila u jedinici intenzivnog lečenja. Posao u sali je moja ljubav, svidelo mi se i u intenzivnoj jedinici pa sam priželjkivala ovaj izazov i srećna sam što se ostvario. Prisetila sam se momenta sa specijalizacije kada me koleginica iz Urgentnog centra pitala da gde bih volela da radim. Odgovorila sam da sebe vidim u operacionoj sali, a ona se nasmešila i rekla mi kako ću jednom shvatiti koliko je izazovnija intenzivna medicina - priča dr Poledica.
Od intenzivista se, dodaje doktorka, očekuje da budu osnova budućih modernih jedinica intenzivnog lečenja gde se najčešće spasavaju životi. To je težak i veoma odgovoran posao koji zahteva poznavanje velikog broja protokola lečenja, primenu novih lekova i upotrebu savremenog monitoringa.
Veliki izazov u jedinici intenzivne nege je terapijski pristup koji je individualan prema svakom pacijentu ponaosob, a istovremeno je multidisciplinarni jer podrazumeva timski rad u koji su uključeni lekari raznih specijalnosti.
- U operacionoj sali je mirnije, manje dinamično jer pratite jednog pacijenta, dok u intenzivnoj nezi reagujete simultano u istom trenutku kod pacijenta na prvom, drugom, do poslednjeg kreveta. Najvažnije je da se na vreme uoči patologija i prepozna šta je pacijentu neophodno, ali nije sve na lekaru intenzivisti pošto se potpora funkcionisanju vitalnih organa pruža u konsultacijama sa kolegama specijalistima - objašnjava dr Poledica.
Koliko je težak i odgovoran, posao lekara inteziviste je i stresan jer u jedinici intenzivne nege leže najteže oboleli pacijenti kod kojih iz nekog razloga zataje vitalni organi pa su njihove funkcionalne rezerve svedene na minimum. Intervencija lekara ovde, praktično, daje šansu životu.
- Kada se pacijentu stanje menja iz sata u sat, najlepši je osećaj i najveća satisfakcija kada se uspešno spreči pogoršanje zdravstvenog stanja i posle intervencije krene na bolje - kaže na kraju razgovora za naš portal dr Mirjana Poledica.
(Telegraf.rs)