Fenski efekat vetra doneće za vikend i do 20 stepeni: Dva srpska grada biće među najtoplijima u Evropi

Nakon prolećnog vikenda, u nedelju uveče do severa Srbije očekuje se prodor hladnog fronta koji će doneti prolazno jače naoblačenje sa kišom, uz pad temperature

U Srbiji će tokom vikenda duvati pojačan zapadni i jugozapadni vetar. Maksimalna temperatura tokom vikenda biće iznad 15 stepeni, a lokalno zbog fenskog efekta i do 20.

Najtoplije će biti u Podrinju i u Kolubarskom okrugu. Valjevo i Loznica biće tokom vikenda među najtoplijim gradovima u Evropi, a Beograd sa 18 stepeni među najtoplijim glavnim evropskim gradovima.

Preporučujemo

Ovaj vetar biće posledica premeštanja snažnog ciklona iz centralne Evrope ka istočnoj, i samo perifernim delom zahvatiće naše područje i doneti povećanu oblačnost, ali i priliv veoma tople vazdušne mase sa jugozapada i sa Mediterana. Slaba kiša očekuje se samo na severoistoku.

Dakle, tokom vikenda pojačan zapadni i jugozapadni vetar imaće fenski efekat i najviše će biti izražen u zapadnim, centralnim i istočnim predelima Srbije i u brdsko-planinskim predelima.

I dok će noći i jutra u kotlinama i dalje biti hladna i maglovita, uz pojavu mraza, fenski efekat vetra doneće mnogim predelima Srbije i toplije noći, naričito na severu i Beogradu gde se minimalne tempertaure neće spuštatati ispod 8 stepeni.

Uz temperature i do 15 stepeni, a zbog efekta vetra očekuje se i naglo otapanje snega. Na visinama do 1000 metara tokom vikenda snežni pokrivač će se potpuno otopiti. Planine poput Kopaonika, Stare planine, Zlatara i drugih iznad 1500 metara imaće i dalje dovoljno snega za skijanje.

Vikend pred nama doneće i veoma nepovoljnu biometerološku situaciju, a u prilog tome ići će veoma visoke temperature za ovo doba godine, pad vazdušnog pritiska i veoma neugodan i topao vetar. Očekuju se problemi sa glavoboljom i nervozom.

Nakon prolećnog vikenda, u nedelju uveče do severa Srbije očekuje se prodor hladnog fronta koji će doneti prolazno jače naoblačenje sa kišom, uz pad temperature.

Maksimalna temperatura u ponedeljak kretaće se od 10 do 15 stepeni. Na severu će biti suvo, dok će u ostalim predelima padati kiša, a sneg samo na najvišim planinama. Do kraja dana sa severa se očekuje i razvedravanje.

Već u utorak i u sredu ponovo se očekuje osetno toplije, uz fenski efekat južnog vetra i uz temperature i do 20 stepeni.

Šta je fenski efekat vetra?

U mnogim delovima sveta vetar ima fenske karakteristike, jer donosi osetniji porast temperature vazduha i snižava vlažnost vazduha. Fen je vetar koji duva sa planina i donosi toplije vreme.

Najkaraktrističniji je za oblast Alpa. Može biti: ciklonski ("južni") - duva sa severa niz južne padine planina i anticiklonski ("severni") - duva sa juga niz severne padine planina.

U severnoj podgorini Alpa duva fenski vetar pred kraj zime i početkom proleća koji se naziva snegožder, jer brzo otapa sneg. Postoje brojni lokalni nazivi, pa se tako u nekim delovima sveta naziva činuk (Stenovite planine u Severnoj Americi) ili zonda (Južna Amerika, Argentina, istočne padine Anda).

Ovaj vetar duva najčešče duva u brdsko-planinskim predelima, ali javlja se i i nizijama. Nastaje kada se sa jedne strane planine formira anticklon, odnosno polje visokog vazdušnog pritiska, a sa druge strane planine ciklon ili polje niskog vazdušbog pritiska. Tada vazaduh počinje da struji od višeg ka nižem pritisku. Kada se vazduh uzdiže uz planine, hladi se i kondenzuje i na padinama i pri vrhu formira oblake i daje padavine (navetrene strane).

Kada se vazduh prebaci preko vrhova i planinske prepreke, spušta se niz planine, zagreva i naglo podiže temperaturu vazduha, a snižava vlažnost vazduha. Što je planinska prepreka viša, to će biti i veći porast temperature vazduha. Ovaj vetar zavetrenim stranama osim porasta temperature, donosi i suvo vreme.

U zimskom delu godine, ovaj vetar sa fenskim karakteristikama veoma naglo topi sneg. Tempetura može da poraste i za preko 20 stepeni u jednom danu.

Ovaj vetar veoma je česta pojava tokom zimskih meseci. U našim predelima duva u oblasti Dinarskih planina i veoma utiče na vreme u Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji, a najviši porast temperature donosi Vojvodini, Mačvi, Beogradu, Podrinju, Slavoniji, Semberiji, Bosanskoj Krajini, Posavini i severnim predelima Crne Gore. Duž Jadrana i na planinama okrenutim ka Jadranu donsoi obilne pljuskove. Veoma je česta pojava i u Alpima, gde bukvalno "guta" sneg na severnim padinama Alpa, na jugu Nemačke.

Veoma česta duva i u oblasti Stenovitih planina, odnosno na zapadu SAD. Tada se vlažan vazduh sa padavinama premešta preko zapadnih padina, ali se spušta kao veoma suv i topao preko istočnih.

U ovim delovima sveta naziva se i "snegožder". Temperature u jednom danu mogu da porastu sa minus 30 na čak 20 stepeni, a dešavalo se da u svega nekoliko minuta temperatura sa minus 20 poraste na 10 stepeni iznad nule i snežni pokrivač i ne stigne da se otopi, već ispari.

Ovaj vetar može zbog naglog topljenja snega da izazove i katastrofalne poplave. Srećom, na našem području ne očekuju se problemi u vezi sa poplavama, iako će tokom vikenda duvati vetar sa fenskim efektom.

Inače, košava ima karakteristike fena, naročito kada duva iz južnijeg kvadtanta i tada u proseku temperatura poraste za pet do šest stepeni. Ukoliko košava duva iz istočnog kvadranta, tada donosi zahlađenje.

Bura (severoistočni vetar) je vetar sa fenskim efektom. Međutim, zimi je vrlo hladan vetar, jer vazduh koji se spušta sa planina, koje se naglo izdužu iznad mora, ne može da stigne da se zagreje i da donese porast, pa dolazi do pada temperature i pojačnog subjektvnog osećaja hladnoće, a vreme je uglavnom vedro (u slučaju ciklonske bure pada kiša ili sneg). Bura ima olujne, neretko i orkanske udare vetra, dodatno je pojačana zbog orografije, a prema pučini njen intenzitet naglo slabi.

Neretki su slučajevi da kada vetar u Srbiji ili regionu ima karakteristike fena, da temperature vazduha i tokom noći usred zime dostignu 20 stepeni, a da po prestanku ovog vetra ili prodoru hladnog vazduha, za svega sat vremena opadne na 0°C i kiša pređe u sneg.

Fenski vetar je naročito nepovoljan leti, a kada se javlja tokom sušnog perioda, može da izazove i katastrofalne požare, naročito na Mediteranu i na jugu Evrope. Upravo leti bura na Jadranu ili jak severoistočni vetar na Mediteranu ima karakterisike fena i uslovljava temperature od preko 40 stepeni i katastrofalne požare.

Vetar sa fenskim efektom veoma je neugodan po ljude i izaziva nervozu, glavobolju i druge zdrastvene poteškoće.

(Telegraf.rs)