Najveća greška koju možemo da napravimo tokom zemljotresa: Kako se ponašati u zatvorenom, a kako na otvorenom
Profesor Milovanović objašnjava da najpe treba da se potrudimo da ostanemo koliko-toliko pribrani, a da ukoliko smo u zatvorenom prostoru nikako ne budemo u hodniku, ne ulazimo u lift...
Najveća greška koju možemo da napravimo kada se dešava zemljotres jeste da se krećemo u prostoru koji nije bezbedan, kaže za Telegraf.rs profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović. Sa druge strane, ako smo napolju, treba da se potrudimo da budemo na što većoj čistini.
Profesor Milovanović objašnjava da najpe treba da se potrudimo da ostanemo koliko-toliko pribrani, a da ukoliko smo u zatvorenom prostoru nikako ne budemo u hodniku, ne ulazimo u lift...
- Ne treba da cičimo, vrištimo... Treba da pratimo situaciju i da što više ostanemo pribrani, koliko je to moguće. Lako je to pričati ali kada dođe u takvu, opasnu situaciju, onda čovek potpuno drugačije reaguje - priča prof. Milovanović:
- Nikako ne treba izlaziti u hodnik, ili ulaziti u lift. Dok je još u toku zemljotres, ne treba da se krećemo u prostoru koji nije bezbedan. Drugim rečima, ne treba da se krećemo u prostoru u kojem može bilo šta da nas ugrozi - zid, neki ormar... A kada smo napolju, treba da budemo na što većoj čistini.
Od zemljotresa prošle nedelje u Rumuniji i Srbija se tresla. Profesor je za naš portal objasnio da se bez obzira na to naša zemlja nalazi u osinjoj zoni, kada je reč o zemljotresima, da samim tim mi baš i nismo zaštićeni, ali da nam se ne može desiti zemljotres jači od 6 stepena po Rihetru.
Na pitanje, koji je deo naše zemlje najugroženiji, prof. Milovanović je objasnio da je to zona od Grčke do Italije, na čijoj liniji je i Srbija, odnosno Kopaonik, Kraljevo, Mionica ali i Beograd.
- To je zona koja ide iz Grčke, pa onda Skoplje, zatim Kopaonik, pa Kraljevo, tu je i Mionica, malo i Beograd, zatim skreće malo levo pa ide ka Banjaluci, onda do Zagreba, pa do Italije. Tu se završava ta čuvena zona. Mi ne znamo položaj tih ploča. Tu ima između manjih ploča, manjih kretanja, i oni se međusobno rotiraju, podvlače, zavlače, ali mi još ne znamo dovoljno da bi konkretnije mogli da predvidemo mesto gde se taj proces dešava - objašnjava za Telegraf.rs profesor Milovanović na pitanje koja su najugroženija područja kod nas.
On je u petak objasnio za Telegraf.rs da je dobro to što se još trese Rumunija, jer to znači da se nakupljena seizmička energija oslobađa, a što znači da zahvaljujući tome neće doći do jačeg udara.
Inače, na sajtu MUP-a Srbije stoje detaljna uputstva kako se treba ponašati u ovakvim situacijama.
Podsećaju da zemljotres ili potres nastaje usled pomeranja tektonskih ploča, kretanja Zemljine kore ili pojave udara. Posledica toga je podrhtavanje tla zbog oslobađanja velike energije. Jačina potresa zavisi od više činilaca. Nasuprot rasprostranjenom uverenju da su to retke pojave, zemljotresi se dešavaju vrlo često. Na sreću, najveći broj je slabijeg intenziteta koji ne izaziva oštećenja. Zemljotres se ne može predvideti, ali možemo naučiti kako da se zaštitimo.
Šta činiti za vreme zemljotresa?
- Ostanite mirni i prisebni i ne dozvolite da vas obuzme panika. Budite svesni da su neki zemljotresi samo početni potresi i da ubrzo može uslediti sledeći, jači potres - navodi se na sajtu MUP-a z Sektora za vanredne situacije i ističu 3 zlatna pravila:
Ne paničite.
Ne pokušavajte da bežite.
Spustite se na pod, sklupčajte se i zaštitite glavu.
Uputstva za vreme zemljotresa ukoliko ste unutar kuće
Nađite zaklon na bezbednim mestima u kući kao što su: dovratnici, noseći zidovi, mesto ispod stola, čvrstog nameštaja i ostanite tamo dok traje potres, ili pokrijte svoje lice i glavu rukama i sklonite se u ugao unutrašnjih zidova postorije. Potrebno je udaljiti se od stakla, prozora, spoljnih zidova i vrata, i bilo čega što može da padne, poput lustera ili polica.
Ukoliko ste u krevetu, spustite se pored kreveta i zaštitite glavu.
Ostanite u kući dok potres ne prestane i ne bude bezbedno da izađete.
- Istraživanja su pokazala da najviše povreda nastaje kad ljudi pokušavaju da izađu iz zgrade za vreme potresa - napominje se.
Iz prizemne zgrade ili sa prvog sprata možete izaći na otvoren prostor, ali vodite računa da budete na bezbednoj udaljenosti od zgrada. Sve dok zemotres traje, izbegavajte stepeništa i liftove. Ne koristite lift. Ne izlazite na terasu ili balkon. Ne držite police iznad kreveta.
Ukoliko ste u blizini visoke zgrade ili unutar nje, sklonite se od stakla i spoljnih zidova. Ukoliko ste u javnom objektu (škola, preduzeće, tržnom centru, centru za rekreaciju ili prodavnici) ostanite mirni i izbegavajte paniku. Držite se dalje od mase ljudi koja se u panici kreće ka izlazima.
Budite svesni da može doći do nestanka struje, i da se alarmi (protipožarni i drugi) mogu uključiti. Uvek imajte pripremljenu baterijsku lampu i tranzitorski prijemnik sa rezervnim baterijama.
Odmah isključite sve izvore električne energije, gasa i vode. Ukoliko ste koristili bilo koji izvor toplote, isključite ga kada se potres smiri. Ukoliko dođe do pojave požara, pokušajte da ga ugasite i obavestite lokalnu vatrogasno-spasilačku jedinicu.
Ukoliko je potrebno i ukoliko ste u mogućnosti pridružite se timovima za spasavanje iz ruševina i uključite se u potragu i pružanje pomoći nastradalima pod ruševinama srušenih objekata.
Uputstva za ponašanje tokom zemljotresa ukoliko ste na otvorenom
Sklonite se od ulične rasvete, električnih kablova i zgrada, najveća opasnost je u blizini građevina, na izlazima i uz spoljne zidove. Ukoliko ste na ulici, vodite računa o objektima koji mogu pasti na vas, kao što su dimnjaci, crepovi sa krova, slomljeno prozorsko staklo i slično.
Zaštitite glavu rukama ili tašnom.
Uputstva za ponašanje tokom zemljotresa ukoliko ste u vozilu u pokretu
Zaustavite se ukoliko vam bezbednost u saobraćaju dozvoljava. Izbegavajte zaustavljanje u blizini zgrada, drveća, nadvožnjaka ili električnih kablova. Nastavite oprezno kada potres prestane, a izbegavajte puteve, mostove ili rampe koji su možda oštećeni u potresu.
Uputstva za ponašanje ukoliko se nađete pod ruševinama
Ne palite šibicu. Ne krećite se. Prekrijte usta maramicom ili tkaninom. Udarajte o cev ili zid kako bi spasilački timovi mogli da vas pronađu. Ukoliko imate pištaljku iskoristite je. Vičite samo ukoliko je to poslednja opcija, jer vikanje može izazvati udisanje opasno velike količine prašine.
Uputstva za ponašanje posle prvog udara zemljotresa
Budite spremni za dodatne potrese. Ako je objekat oštećen, zbog mogućnosti nastanka jačeg zemljotresa, napustite ga smireno, bez panike i po redu – majke sa decom, stari, bolesni, osobe sa invaliditetom...
Ukoliko se nalazite u oštećenom objektu i osećate miris gasa ili vidite pokidane kablove, ne palite sveće, šibice zbog opasnosti od požara i eksplozija. Proverite da li je neko povređen. Ne pomerajte ozbiljno povređene osobe. Pratite uputstva nadležnih organa.
Telefon koristite samo u slučaju nužde kako se telefonske linije ne bi opteretile. Ne koristite automobile kako ne biste ometali spasilačke ekipe u obavljanju svojih funkcija. Izbegavajte ulazak u kuću, pogotovo ukoliko postoje oštećenja, osetite miris gasa ili vidite oštećene kablove.
Intenzitet zemljotresa, inače, odražava rušilački efekat zemljotresa na površini terena. Izražava se različitim skalama, najčešće Merkalijevom skalom od 12 stepeni. Magnituda zemljotresa, s druge strane, predstavlja jedinicu mere količine oslobođene energije u hipocentru, u žarištu zemljotresa. Izražava se Rihterovom skalom koja nema gornju granicu, ali kako do danas nije zabeležen zemljotres jačine 10, obično se predstavlja do 9 jedinica.
Izračunanje gde je epicentar
Gde se dogodio zemljotres, svako od nas sam, ako se nađe relativno blizu epicentra, može grubo da odredi na kojem je rastojanju od mesta glavnog udara. U trenutku prvog udara koji ste osetili, počnite da odbrojavate sekunde do najjačeg udara, pa taj broj sekundi pomnožite sa osam i dobićete rastojanje do epicentra. Dakle, u slučaju pet odbrojanih sekundi između prvog i najjačeg udara, zemljotres je imao epicentar na oko 40 kilometara od mesta gde se vi nalazite.
Najveće zablude o zemljotresima
- Zemljotresi se dešavaju samo noću ili samo danju.
- Zemljotresi se dešavaju pri nekim specifičnim meteorološkim prilikama (suvo, kiša...)
- Kad počne da trese, treba se sakriti u dovratak
- Najbolja preventiva je izlazak na ulicu
- Isti zemljotres ima različite magnitude u raznim mestima
- Zemljotresi se mogu prognozirati na kraći rok
(Telegraf.rs)