Srbija u osinjoj zoni zemljotresa: Česti potresi u Rumuniji imaju dobru stranu, prof. Milovanović otkriva koju

- Nikada se nije dogodio ovoliko veliki broj zemljotresa za kratko vreme. Kad to kažem mislim na sve koji su se dogodili u Turskoj, Rumuniji, Hrvatskoj ... - primećuje prof. Dragan Milovanović

Rumuniju je danas opet pogodio zemljotres, bio je jačine 4,3 stepena po Rihteru a dogodio se u istom žarištu u kom je bio i u utorak jačine 5, 7 stepeni, a profesor profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Milovanović, kaže za Telegraf.rs da su ovi naknadni procesi znak da se tlo smiruje, i da je jako dobro što se tako dešava jer se na taj nači oslobađa sakupljenja energija, a to onemogućava stvaranje jačeg zemljotresa.  Kaže da se Srbija nalazi u zoni koja je veliki osinjak, gde su se u prošlosti dešavali jaki zemljotresi. 

Profesor milovanović kaže i da je činjenica da se nikada nije dogodio ovoliko veliki broj zemljotresa za kratko vreme. 

Preporučujemo

- Moje lično viđenje a naravno i većine seizmologa i geologa, jeste da je sve  to povezano jer se nalazimo u istoj tekstonskoj zoni, te da se, u stvari smiruje tlo. To smirivanje, istina, malo duže traje, ali je ono i prostorno mnogo šire, ali je činjenica da se nalazimo u jednom istom geotektonskom prostoru koji nas navodi na zaključak da se praktično radi o smirivanju tla. Pozitivna strana svega toga je što su jaki jer su plitki, a da dublji ne bi se bukvalno ni osetili. To ide u prilog sledećem a to je da to oslobađanje energije nama omogućava da se ne akumulira veća energija i stvaraju jači zemljotresi. To je prema postojećim saznanjima, hipotezama i analizama velikog broja zemljotresa verovatno - kaže prof. Milovanović za Telegraf.rs.

Naravno, kaže profesor Milovanović, ne treba isključiti mogućnost da su i ovi potresi potpuno nezavisni.

- Pod nas ide Afrika, tamo, kod Turske, ide jedan deo Afrike, to je taj čuveni alpsko-himalajski pojas. Mi smo, u stvari, u toj prvoj zoni gde je zaista veliki osinjak, gde su se potencijalno, i nažalost, dogodili vrlo jaki zemljotresi na našem prostoru. Ali, svi ti manji zemljotresi koji su obuhvatili ovaj prostor su, ipak, po našem mišljenju smirivanje tla. Dobro je što je tako, i dobro je što ti zemljotresi uzimaju deo energije, ako se ona, ipak, negde dole akumulirala a mi to ne možemo da izmerimo, samo možemo da pretpostavimo a dokazujemo tek kada se zemljotres dogodi. To je bilo i na Krku, i u Hrvatskoj, i u Rumuniji već treći, četvrti put.

- Jedno je verovatnoća a sve govorimo u domenu hipoteze, da je to upravo smirivanje tla. Ne treba isključiti mogućnost da su to i nezavisni procesi, ne treba isključiti mogućnost da će biti zemljotres, koji je kod nas intenziteta najviše do 6 stepeni po Rihteru. Toliki su se i događali kroz našu istoriju i podatke, ali je ovo nešto što je za nas prema geološkim saznanjima  da se radi o smirivanju jednog ogromnog prostora - objašnjava profesor.

Ponavlja, da mi i nismo baš sigurni, ali da je, kao što govore sve njegove kolege i seizmolozi, teško prognozirati gde će se i kada zemljotres dogoditi.

- To je sve u domenu geologije, i u tom smislu mi smo sputani. Mi pokušavamo da indirektno dođemo do toga gde će on biti akumuliran. A, ovde se radi o prostori koji se mere hiljadama kilometara, zoni širine 300, 400 kilometara, i ne možemo tačno da kažemo: "Ovde se podvlači",  jer taj zemljotres može da se dogodi samo kada se nešto teže podvuklo pod lakše - kaže naš sagovornik.

Dodaje da uvek treba da se molimo Bogu da zemljotres bude dubok a ne plitak.

- Ako je dubok, može da ode i na vulkane. Kada je dublje, deo energeije ide dole, pa traži ravnotežu, jer se jedna ploča razvlači, druga podvlači. Taj mozaik treba ispratiti, razumeti, izmeriti, i naravno, na osnovu svih podataka dati jedan logičan geološki zaključak. Položaj samog zemljotresa zavisi od ugla. Ako je ugao pod kojim se podvlači jedna ploča pod drugu veliki, onda je sve to mnogo bliže toj zoni podvlačenja, i onda je znatno dublji, a ovo je sve pliće i to znači da on beži daleko. Kad su plitki, energija brzo izlazi napolje - kaže profesor Milovanović i napominje da je činjenica da moramo da budemo spremni:

- Svi smo uzbuđeni i uplašeni. Nikada se nije dogodio ovoliko veliki broj zemljotresa za kratko vreme, i mi to analiziramo i proučavamo. Kad kažem to mislim na sve koji su se dogodili . i u Turskoj, i u Rumuniji, i u Hrvatskoj...

Zašto se trese Kraljevo ovih dana?

Poslednji jači zemljotres u Srbiji dogodio se u Kraljevu 2010. godine, a za poslednja 4 dana u njemu su registrovana tri zemljotresa, doduše jačine od 2,2 do 2,4 stepena po Rihteru.

Na pitanje šta se dešava sa Kraljevom, pa se trese njegovo tlo, profesor podseća da se tu nekada nalazio okean.

- To je zona koju zovemo ofiolita. Tu je pre 200 miliona godina bio okean, koji se zatvorio, kao što se sada Sredozemnp, Mediteran, polako zatvara, pa za 20, 30, 40 miliona godina nećemo imati Sredozemlje, nećemo imati Jadran.  I to je jedan od razloga. Sa druge strane i sama Afrika je već pukla, a pre toga se podelila sa arapskom pločom, i napravila prolaz. I sama Afrika je pukla, deo se podvlači pod nas a deo što je pukao ide na Tursku, Siriju, pa prema Indiji i  Himalajima... I deli se i podvlači... - kaže prof. Milovanović.

(Telegraf.rs)