"Ovo je katastrofa svetskih razmera": Srpski spasilački tim ostaje u Turskoj, jedan je od najopremljenijih

"Naš specijalistički tim svakako je jedan od najopremljenijih upućen u Tursku, imamo audio, video pretragu, psa Zigija", kaže Luka Čaušić

Luka Čaušić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a rekao je večeras gostujući u emisiji RTS-a "Oko", da postoji nekoliko faktora kada je u pitanju uspešna potraga za preživelima i posle osam dana, u ruševinama u Turskoj, reč je o stepenu povreda, opštem zdravstvenom stanju, količini vazduha, ali i tome da li zatrpana osoba ima pristup vodi.

- Našim spasiocima svakako nije jednostavno, ali oni su profesinalci, motivisani da pomognu tom nesrećnom narodu. Ovo je vrlo velika katastrofa svetskih razmera, naš tim ne odustaje, tražimo i dalje - rekao je Čaušić.

Preporučujemo

- Naš specijalistički tim svakako je jedan od najopremljenijih upućen u Tursku, imamo audio, video pretragu, psa Zigija, tu su i raznorazni alaati za bušenje, rezanje, naš tim je samodovoljan. Imaju hranu, vodu,  benzin, ne moramo da tražimo od domaćina, jer je u ovim uslovima otežan rad nadležnih službi.

Kako kaže, postoje neke međunarodne procedure da specijalizovani tim može sedam dana da bude autonoman. Ovo je tragedija svetskih razmera, ali postoje procedure. Mi smo poneli i za više od sedam dana hrane, vode i goriva, navodi Čaušić.

- Deca su fizionomijom manja i postoji mogućnost da su se tokom zemljotresa zadesila na nekom sigurnijem mestu, mlađa deca su i zdravija, pa mogu i duže da izdrže - rekao je Čaušić na konstataciju da su pronađene uglavnom mlađe osobe.

Oprema i obučenost su ključni, uz termovizijske kamere, teleskopske kamere, službenog psa, kombinacija svih tih tehnika uslovljava da se lice pod ruševinama pronađe.

Prema Čaušićevim rečima, unesrećeni ne treba da troše glas, već da lupaju, ako imaju čime, da bi spasioci mogli da ih čuju.

On je govorio i o obuci pasa za potragu.

- Obuka pasa za spasavanje je veoma kompleksna i radi se u nekoliko faza, radi se o tome da se psu stvori nagon za plen odnosno igračku u ovom slučaju, radi se na navikavanju za rad sa ljudima, radi se obuka na otvorenom, traže se tzv. žrtve u ruševinama, i kad pas nađe ugroženo lice, psi se obučavaju da traže žive ljude. Pas ne ide na čoveka koji stoji, jer je naučen da takvom čoveku ne treba pomoć - kaže Čaušić i navodi da su ljubav vodiča i dobro poznavanje psa ključni za uspešan tim.

Kako je rekao Vlatko Ristić, član srpskog spasilačkog tima, koji je trenutno u Antakiji u provinciji Hataj, tek su na terenu shvatili koliko je situacija kompleksna.

- Sa ovako velikim brojem srušenih objekata nismo se susretali do sada, mnogo smo naučili, ostaćemo koliko god bude potrebno, pružićemo sve od sebe da maksimalno pomognemo, svaki dan dobijamo nove sektore rada, ostajemo i u večernjim časovima - rekao je Vlatko Ristić za RTS.

(Telegraf.rs)