Sveti Trifun ili Sveti Valentin, šta Srbi praznuju? Direktorka Etnografskog muzeja dala zanimljiv odgovor

Ona je naglasila da Sveti Trifun i Valentin padaju u isto doba godine, pred početak buđenja prirode, odnosno 14. februara kada su zimski dani vidljivo duži

Sveti Trifun uglavnom nije porodična slava, već zaštitnik vinogradara sa dugom tradicijom poštovanja kod Srba, koji su za Svetog Valentina saznali tek odskora zahvaljujući trgovačkim korporacijama, izjavila je direktorka Etnografskog muzeja Tijana Čolak-Antić Popović, prenosi Tanjug.

Upoređujući običaje slavljenja dva sveca, Čolak-Antić Popović je za Tanjug rekla da se u dokumentima iz 15. veka vidi da je kod nas slavljen Sveti Trifun kao zaštitnik vinogradara. Prema njenim rečima, u našem narodu se veruje da će uništiti štetočine, pa se na dan Svetog Trifuna puca preko njive da bi se istrebili.

Preporučujemo

Ona je naglasila da Sveti Trifun i Valentin padaju u isto doba godine, pred početak buđenja prirode, odnosno 14. februara kada su zimski dani vidljivo duži.

"Bilo je važno, kako se budi priroda, da joj se pomogne da budu usevi što plodniji, da bude godina rodna. Zato se na Svetog Trifuna odlazi u vinograd i izvode magijske radnje", primetila je direktorka muzeja. Čolak-Antić Popović je dodala da se Sveti Trifun posebno proslavlja u krajevima gde je vinogradarstvo razvijeno, poput Braničeva, Smedereva i istočne Srbije, a običaj je da se po dolasku u vinograd simbolično orezuje vinova loza. "Sveti Trifun nije porodična slava. Retko koja porodica je slavi.

Nego se praznuje kao seoska slava.

Odredi se jedan svečar i on časti sve ostale koji dođu", istakla je sagovornica. Prema njenim rečima, Svetog Trifuna ne slave samo vinogradari nego i gostioničari, jer i njima zavisi kakva će biti godina od roda grožđa, koliko će biti vina i kakvog će biti kvaliteta. Čolak-Antić Popović je dodala da je "prenosna magija kada trudnice odlaze u vinograd i njihova plodnost pređe na vinovu lozu". Sveti Trifun je živeo u trećem veku i pokazao kao mladić da poseduje isceliteljske moći, iscelivši ćerku rimskog cara.

Međutim, kada je na vlast došao car Decije, progonitelj hrišćana, Sveti Trifun je pogubljen pošto nije hteo da se odrekne svojih hrišćanskih uverenja. Sveti Trifun je prvobitno bio sahranjen u Carigradu, ali su njegove mošti potom prenete u Kotor, u crkvu iz devetog veka.

U doba Svetog Trifuna u zapadnom delu carstva živeo je Sveti Valentin, koji je pogubljen, jer je pristao da venčava rimske vojnike, kojima to nije bilo dozvoljeno pošto se smatralo da će biti manje delotvorni ako imaju porodicu. Čolak-Antić Popović je podsetila da se "u Srbiji za Svetog Valentina uopšte nije znalo krajem 20. veka".

"Početkom dve hiljadite je počeo da se obeležava. U naše krajeve je došao preko multinacionalnih trgovačkih kompanija kojima je bilo u interesu da se što više proda čestitki, bombonjera u obliku srca, i vina", objašnjava ona.

Prema njenim rečima, lako je prihvatiti neki običaj koji proslavlja ljubav, a koja je potrebna da bi se priroda probudila na početku godine.

Naša potreba da obeležimo početak godine vidi se po tome što je nakon Drugog svetskog rata u komunističkoj Jugoslaviji praznovanje Osmog marta zamenilo pravoslavnog Svetog Trifuna i "gledanje u nebo da li će godina biti sušna ili rodna u zavisnosti da li je kiša ili vedro".

"To je objašnjenje za onaj vic: 'Šta obeležavamo 14. februara?' Odgovor: 'Osmi mart'", navela je Čolak-Antić Popović.

(Telegraf.rs)