"Porođaj je stres i za nas, zato bude grubosti": Ginekolog o suzama porodilja, jedno stavlja lekarima na dušu

Doktorka ističe da se i među lekarima javlja strah da porođaj možda neće proći kako treba

Na temu akušerskog nasilja u Srbiji se već dugo govori. Neke od porodilja izašle su u javnost, imenom i prezimenom otkrivajući svoje bolne priče. Mnoge od njih istakle  su motiv - da se ne ponovi.

Na tragu iskustava onih koje su iz porodilišta izašle sa decom u rukama, svesne toga da je moglo gore, ali nesrećne zbog uvreda koje su doživele, zbog uskraćivanja prava na fizički integritet, zbog ukusa gorčine u danu za koji su od detinjstva slušale da će biti najlepši u njihovim životima, ekipa emisije Eksploziv uradila je svoju priču.

Preporučujemo

Odabravši ginekologe koji su spremni da govore o radu, svom i svojih kolega, psihologe, Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije, porodilje... pričali su o onome što se dešava neposredno pred donošenje jednog života.

U delu priloga govorili su o empatiji za koju porodilje većinom navode da je nedostaje.

"Ne nedostaje nama empatije, mi razumemo i osećamo. Ali najvažnije je da porodilja i dete izađu iz porodilišta zdravi, to je ono što je cilj našeg posla", kazala je prof. dr Olivera Kontić Vučinić, ginekolog GAK "Narodni front".

"Nažalost, za tako nešto ne postoji škola. Ili imate empatije ili je nemate", reči su prof. dr Aleksandra Ljubića, ginekolog.

Kontić Vučinić govori i o očekivanjima porodilja kada dođe do časa rođenja.

"One kada dođu kod nas, naravno, očekuju toplu reč, da ih neko uhvati za ruku i sve ostalo. I kada joj kažete: 'Dobro, molim Vas, sačekajte malo, sad ćemo da vidimo, da uzmemo karlične mere ili šta god', a ne kažete: 'Molim Vas, dušo, samo malo sačekajte', samo ton je već dovoljan da nju učini nesigurnom", navela je što i sama primećuje, iako sa druge strane porođajnog stola.

Dodaje i objašnjenje za žalbe koje stiežu od budućih majki.

"Svaki porođaj je stres za nas. Nigde greške nisu tak očigledne i strašne kao u porodilištu. Verujte da naš adrenalin radi sve vreme. Puno grubosti u komunikaciji su posledica tog adrenalina, brige, straha da se sve neće završiti kako treba.

Ponekad, možda i često, ne kažemo pacijentu šta će se desiti. Nije nikakav problem reći: 'Okej, uključiću malo sintocinona, jer su Vam slabe kontrakcije. Da se ne iznenadite, sad će bniti malo jačće. Sad ću Vam prokinuti vodenjak, to neće boleti Vas ni Vašu bebu, to je samo probijanje opnice, posle toga će samo teći voda.' To jeste nešto što mogu da stavim nama na dušu, a to je da ne komuniciramo dovoljno s pacijentom. Ne zato što nemamo empatiju, već zato što idemo u posao takakv kakav jeste. Već je sledeća tu pored nje, moramo i nju pregledati', govori o onome što pacijenti inače doživljavaju situacijom "kao na traci".

(Telegraf.rs)