"Dim nema mozak, ne zna gde sme da lebdi": Srpski lokali pred potpunom zabranom pušenja, otpor ide s 3 strane

Stručnjaci u razgovoru za Telegraf.rs otkrivaju da li se ova odluka kosi sa ekonomskom logikom i šta pokazuju iskustva iz inostranstva

U javnosti je odjeknula informacija o tome da je zakon o potpunoj zabrani pušenja u zatvorenim javnim radnim prostorijama spreman i da samo čeka da bude izglasan. Ministarka zdravlja Danica Grujičić zatražila je podršku stanovništva da se ova inicijativa sprovede.

Zdravlje je bitnije od novca, istakla je. Stručnjaci koji su osvedočeni borci protiv pušenja sa dugogodišnjim stažom, u razgovoru za Telegraf navode da zdravlje i ekonomija u ovom slučaju ne samo da nisu suprotstavljeni, već da je strah od propadanja ugostiteljstva, koje bi izmene ovog zakona najviše pogodile, neosnovan. Dodaju da iskustva iz inostranstva pokazuju da su se ekonomski parametri čak popravili, te da se u delovima planete gde je ova zabrana već zaživela danas mogu videti porodice sa decom, koje u ugostiteljske objekte bez duvanskog dima dolaze na ručak.

Preporučujemo

"Nađite mi jedan grad ili državu u svetu, gde je ugostiteljska delatnost propala zbog zabrane pušenja. Svi ekonomski efekti su isti kao pre zabrane pušenja ili čak malo bolji. Uvek treba da imamo u vidu, iako mi smatramo da imamo veliki broj pušača, jedna trećina građana puši, ali dve trećine ne. Uvek imate više onih koji bi vrlo rado boravili u onim ugostiteljskim objektima u kojima nema dima", kaže nam dr Srmena Krstev, nekadašnji predsednik republičke stručne komisije za kontrolu duvana, ističući iskustva Irske i Njujorka.

O pozitivnim iskustvima iz inostranstva govori i prim. dr Petar Borović, lekar specijalista, dodajući i neke nove primere.

"Finska je najavila otpuštanja. Ispostavilo se da nisu u pravu. Kada se sve smirilo, i više nije bilo duvanskog dima, ne da se broj gostiju nije smanjio, nego su ljudi dolazili porodično, jer više nema smrdljivog duvanskog dima. To postane svečani ručak. Ne da se smanjila zarada, nego se povećala. Otpuštanja nije ni bilo, naprotiv, bilo je obrnuto.

Kada držim predavanja po Americi, Australiji i Evropi, vidim da nema više pušenja od davnih godina... U Njujorku nedeljom veče u ekskluzivnim restoranima nijedna se cigareta ne vidi", ističe Borović.

Oboje očekuju otpor uvođenju zakona, ali još više očekuju oštru reakciju duvanske industrije.

"Mislim da neće biti neki veliki otpor stanovništva. Ali, veoma je jaka duvanska industrija, vrše veliki pritisak i na Vladu i na ugostitelje. Mislim da je krajnje vreme da se zakon donese i da se posle osposobi inspekcija da to kontroliše", navodi Krstev.

U vezi sa otporom stanovništva Borović kaže da je očekivan, te da je to ljudski.

"Otpor prema zabrani je ljudski"

"Nije popularno reći: 'Ja ti zabranjujem.' Otpor prema zabrani je ljudski, za očekivati. Kada shvate, biće na našoj strani", objašnjava.

Dodaje da nikada nije bio "za to da se ide preko kolena". Tako da poteze s kraja 2010. kada je u ugostiteljske objekte uvedena delimična zabrana pušenja doživljava kao međukorak.

"Napravljena je kao podela ugostiteljskih objekata koji su veći od 80 metara kvadratnih na pušački i nepušački deo, naravno bez ikakve zaštite. To je sve u istom prostoru, nije dobra mera, nigde se nije pokazala kao dobra. To je u svetu ukinuto i uvedena je potpuna zabrana, ona se i najlakše sprovodi i kontroliše. To se više ni ne pominje. To je do te mere postala norma i u ugostiteljskim objektima da se to naprosto ne diskutuje", objašnjava Krstev.

Zakon koji se ovih dana spominje - Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu - zapravo nije nov. Kako sagovornica objašnjava, izmene koje se ovih dana spominju, datiraju još iz 2021. godine kada je formirana radna grupa da po drugi put izradi izmene i dopune.

Oboje navode i efekte prethodno uvedenih promena. Borović ističe visoku saglasnost nacije, oko 80 odsto anketiranih, koji su pozitivno ocenili prethodno uvođenje zabrane, koje je bilo kompromisno, dakle delimično. Sa druge strane, Krstev ističe da istraživači beleže smanjenje izloženosti duvanskom dimu na radnom mestu, posebno u školama i na fakultetima. Navodi da je došlo i do blagog smanjenja broja pušača, ali da se u skorijoj prošlosti beleže korisnici duvanskih i nikotinskih proizvoda, koje Zakon o duvanu iz 2005. godine ne prepoznaje.

"Heroinska i nikotinska kriza skoro izjednačene"

O problemima koje potrebe manjine stvaraju nepušačkoj većini najbolje se vidi iz statusa koji ovih dana kruži internetom. Osoba alergična na duvanski dim opisala je svoje tegobe.

"Onaj koji nije ni na šta alergičan ne može ni da zamisli kakve muke imamo mi koji jesmo. Pre svega, kratak dodir s duvanskim dimom može, u mom slučaju, izazvati otok grla, a to može biti čak i fatalno. Duvanski dim u zatvorenoj prostoriji izaziva zapaljensku reakciju u mojim disajnim putevima. Onda dolazi do oslobađanja histamina, što odmah utiče na pogoršanje simpoma alergije.

Ti simptomi najčešće su suzenje očiju, svrab nepca, zapušen nos, curenje iz nosa, kijanje po deset-petnaest puta odjednom, doktori kažu 'u salvama', promuklost, zviždanje u plućima i vrlo otežano disanje. Oslobađanje histamina u gornjim disajnim putevima dovodi ubrzo do otoka u grlu, koji je vrlo neprijatan, a on doprinosi, naravno, otežanom prolasku vazduha u pluća", navela je, između ostalog, jedna korisnica Fejsbuka.

U statusu je dodala i opasku u vezi sa postojanjem pušačkog i nepušačkog dela u lokalima.

"Dim nema mozak i ne zna gde sme da lebdi, a kuda ne sme da ode", napisala je.

U prilog ekonomskih benefita od zabrane pušenja u ugostiteljskim objektima Krstev govori i na manje uočljivim primerima.

"Pušenje stvara ogromne posledice, i zbog lečenja, tj. troškova zdravstvene zaštite, i zbog indirektnih troškova koji nastaju zbog bolovanja, invalidiziranja, gubitka radne sposobnosti, prerane smrtnosti i slično", ističe.

Opominje i na ono što se, ocenjuje, često zaboravlja - ugostitelji su dužni da celo radno vreme budu u dimom zagađenoj prostoriji.

"To je nekim ljudima profesionalni rizik".

U vezi sa štetnošću navike, Borović je spomenuo i jednu skalu.

"Najteže na svetu je bilo ostaviti duvan, pa nikotin, pa kokain, pa alkohol, pa kafu... Duvanska industrija je dodala žestoku hemiju, sad su heroinska i nikotinska kriza skoro izjednačene", navodi.

(Telegraf.rs)