Učitelj Marko, tri đaka u klupi i to je cela škola: "Naložim im vatru, vozim do škole - mi smo porodica"

Volim da pomažem ljudima. Meštanima je porodavnica udaljena nekih 17 kilometara, ja im kupujem hranu i donosim

Osnovna škola "Svetisav Mirković Nenad" kod Male Plane nadomak Prokuplja ima jednog od najdivnijih učitelja. Mladi Marko Čikorić (32) svakodnevno svoje učenike vozi do škole, donosi im hranu, pa i pušta crtane filmove kad dođe vreme pauzi.

Sa učenicima se zajedno probija i kroz smetove, a nekada sankama stižu do škole.

Preporučujemo

- Već osam godina radim u školi. Imam tri učenika i mnogo ih volim - napominje nam Marko na početku razgovora. Kako i sam kaže, oni su svi zajedno jedna porodica.

- Vozim ih svakodnevno u školu, jer ja prolazim kroz selo i zgodno je i meni i njima da ih povezem. Kada dođemo do škole, prvo naložim vatru, a dok ja sve pripremam, njima pustim neki crtani film - kaže učitelj.

Svaki dan, njihova je nova, zajednička avantura koja se ne zaboravlja.

- Svakodnevno smo zajedno, pre škole gledamo crtani, pa malo učimo, a onda gledamo neke dečje emisije. Kada je lepo vreme, prošetamo svi zajedno po selu i uživamo u našoj prelepoj prirodi - priča nam omiljeni učitelj.

Marko je i volonter Crvenog krsta, a meštani ga obožavaju.

- Volim da pomažem ljudima. Svima njima je prodavnica udaljena nekih 17 kilometara, pa im kupujem hranu i donosim, svi smo jako dobri. Oni su zadovoljni, kako deca, tako i roditelji, pomažemo se i srećni smo.

Svoju karijeru započeo je u ovoj školi, to mu je ujedno i prvi posao. Kako kaže, sada ne bi ni imao srca da ode i ostavi svoje đake.

- Mi smo dosta napredovali, imamo razne donacije od grada, od privatnih preduzeća, deca dobijaju paketiće, dobili smo račiunar od žene čiji je otac pohađao ovu školu. Znate kako, ja ovde radim i jako mi je lepo, prvi mi je posao i srećan sam, ne bih imao srca da ih ostavim, a sa bivšim generacijama sam u kontaktu - priča Marko.

(Telegraf.rs)