U Dimitrovgradu ne znaju za mešoviti brak Bugara i Srba: Mladi odlaze u Sofiju i ne vraćaju se

Vreme čitanja: oko 5 min.

- U proseku se rodi pedeset beba, a u godinama korone svega trideset, dok godišnje imamo 200 smrtnih slučajeva - kaže predsednik opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov

Na granici sa Bugarskom i svega 50 kilometara od Sofije, miran grad kojem ova granica daje koliko i uzima vodi borbu sa opstankom mladog stanovništva u ovoj opštini. Ne postoji podela na na dva naroda, kao ni "mešoviti brakovi" jer svi oni čine jedinstvenu celinu. Mladi odlaze, a komšije dolaze i tako se stvara balans, kako kaže predsednik opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov, ali problemi sa kojim se suočavaju, kako ističe, jeste značajan i zahteva velike i ozbiljine korake.

  • Šta nam govore posednji podaci iz popisa stanovništva o vašoj opštini?

Podaci su negativni, ali očekivani, čak smo se plašili da će odliv stanovništva biti veći nego što je popis pokazao. Dimitrovgrad je u ovom ciklusu, od poslednjeg popisa, izgubio preko 10 odsto stanovnika i sada opština broji oko 8.400 stanovnika. Natalitet je generalno nizak. U proseku se rodi pedeset beba, a u godinama korone svega 30, dok godišnje imamo 200 smrtnih slučajeva. Ono što je, takođe, negativno za opštinu je i odliv mladog stanovništva koje najčešće odlazi u Sofiju koja nam je na 50 kilometara. Nakon studija tamo ostaju da rade, potom idu u Zapadnu Evropu i ne vraćaju se.

  • Borba sa natalitetom je borba cele nacije. U vašoj opštini u selu Izatovci je prošle godine rođena beba nakon 30 godina, dok se u drugim selima rodilo mnogo dece. Kako da navedemo ljude na rađanje?

Ja bih voleo da ovo bude češći slučaj, ali je nažalost izolovan, pa ga zato svi pominjemo i pamtimo. Sada se organizuju akcije pomoći toj mladoj porodici koja se vratila da živi ovde na selu. Za suprugu ne znam, ali znam da je mladi otac arheolog. Ima i jedna inicijativa, da se otvori arheološka postavka u tom selu kako bismo privukli turiste i pružili neku zanimljivost tog kraja. Voleo bih da ovakvih slučajeva bude više. Mi radimo na tome. Pomažemo poljoprivrednicima, a ministarstvo za brigu o selu, poslednje tri godine, pomaže u kupovini seoskih kuća. U odnosu na pad nataliteta i prirodnog priraštaja, kao i odliv stanovnika, moraju se preduzimati mnogo veći i ozbiljniji koraci kako bi probali da zaustavimo taj trend ili bar da ga smanjimo, a da govorimo o povećanju broja u ovom trenutku je totalno nerealno.

  • Kako najveći broj mladih ode van zemlje na dalje školovanje i ne vrate se, koji je procenat onih koji zaposlenje i bolji život ipak potraže u Dimitrovgradu?

U poslednjih desetak godina, mladi koji odlaze u Republiku Bugarsku i završavaju fakultete je veliki, jedva ako se deset odsto vrati. Nije to bilo uvek tako. Bugraska je od 2007. godine članica Evropske unije, a od 2012. godine je dobila svoje ravnopravno mesto na tržištu radne snage Evropske unije i od tada se Bugarska ispraznila. Podaci koji govore o broju stanovnika Republike Bugarske pokazuju da je skoro 2 miliona stanovnika otišlo pa je potražnja radne snage velika, a plate su daleko veće od onih koje mogu da se ponude u pirotskom okrugu. Mladi se iz ovih razloga odlučuju da tamo ostanu da žive, rade, a u većem broju slučajeva posle odlaze u Zapadnu Evropu tako da ih izgubimo u potpunosti.

U ovom trenutku zaista ne postoji rešenje za njihov povratak. Postoji u smislu izgradnje nekih kapaciteta u smeru razvoja IT sektora, jer je većina iz tehničkih grana, ali to je prespektiva za narednu deceniju. Dimitrovgrad nudi dobar porodični život zbog toga što je je mirno i bezbedno mesto, lepo je uređen i komunalno u potpunosti sređen. Prema proverama koje se vrše svake godine imamo izuzetno čist vazduh i vodu, zemljište je već 20 godina bez ozbiljnijih pesticida. Dimitrovgrad kao jedna zdrava sredina je izuzetno dobar za porodicu. Takođe, nudimo sve sadržaje za decu, od sportskih, kulturnih saržaja, terena, bazena, pozorišta, bioskopa. Kao jedno malo mesto nudimo daleko više nego što su kapaciteti malih mesta.

  • Kako značajan broj stanovništva čine Bugari, koliko se često sklapaju brakovi između Srba i Bugara i koliko su naši ljudi upoznati sa bugarskim jezkom?

U Dimitrovgradu svi su naši ljudi i tu nikada nije postojala razlika između Srba i Bugara i nikada nije postojala reč mešoviti brak. Da li su brakovi sklopljeni između Srba, Bugara ili Bugara i Srba na to niko ne obraća pažnju. Dimitrovgrad se zaista može pohvaliti izuzetnom tolerancijom po pitanju međunacionalnih odnosa.

  • Koji su najvažniji projekti koje planirate da ispunite u ovoj godini?

Jako važan projekat koji bi možda mogli da ispunimo ove godine je pokretanje nabavke za izgradnju prečistača otpadnih voda, ako uspemo da sredimo probleme sa Elektoromrežama Srbije i dalekovodoom koji prolazi koz lokaciju. Ako uspemo da sredimo te probleme, ja se nadam da ćemo na leto već raspisati nabavku za godinu - dve i realizovati ovaj jako važan projekat za nas.

Takođe mi je bitan projekat radne zone Beleš 2. To je proširenje radne zone. Mi imamo jednu radnu zonu koju smo otvorili pre tri godine. Sve parcele su u toj zoni kupljene, mada je samo izgrađena jedna fabrika, ali se u ovom trenutku gradi još pogona, tako da očekujem da će ona biti kompletirana za nekih godinu dana. U međuvremenu smo završili projekat radne zone Beleš 2 i u ovoj godini očekujem pomoć od Republike za infrastrukturno opremanje ovog projekta.

Takođe, jedan infrastrukturni projekat koji je na sebe preuzelo Ministarstvo za građevinu i saobraćaj je rekonstrukcija putnog pravca od poganovskog manastira do Zvonačke banje. Projektovanje je krenulo i ja se nadam da ćemo do kraja godine moći da uđemo u realizaciju izgradnje tog puta što je jako važno za turizam u tom kraju. Ova tri projekta neće biti realizovana u ovoj godini, ali su strateški jako bitni.

(Telegraf.rs)