Lista prekršaja za oduzimanje vozila, po novom nacrtu Zakona o bezbednosti saobraćaja: Ima ih 18

Predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović ocenjuje da mera nije drakonska, s obzirom na težinu prekršaja, te da je u skladu sa Ustavom

Vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila u krvi, odbijanje alko-testa, vožnja bez vozačke dozvole ili tokom mere zabrane upravljanja vozilom - samo su neki sa spiska od 18 saobraćajnih prekršaja zbog kojih će se oduzimati vozilo, prema predloženim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Kako je predviđeno Nacrtom tih izmena, koje bi u martu trebalo da prođu Vladu i nađu se pred poslanicima, vozilo će biti oduzimano samo onim vozačima koji su u prethodne dve godine već pravosnažno osuđeni za neki od ovih prekršaja sa spiska, i to do pravosnažnog okončanja prekršajnog postupka, bez obzira na to da li je vozač vlasnik vozila ili nije.

Preporučujemo

"Ovu listu mogli bismo da nazovemo "crna lista prekršaja" jer se odnosi na najopasnija ponašanja u saobraćaju", kaže za Novosti" Damir Okanović, predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja i dodaje da je reč o privremenom oduzimanju vozila do okončanja postupka, a da sud, po postojećim propisima, ima mogućnost da u postupku vozilo oduzme i trajno.

Ocenjuje da su izmene hitne, te navodi da se paralelno sa njima radi i na novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja, koji bi trebalo da bude završen do Nove godine, i po kom bi sud u određenim situacijama imao ne mogućnost, nego obavezu oduzimanja vozila.

Na pitanje da li je ova drakonska mera u skladu sa Ustavom, Okanović odgovara da ona nije drakonska, s obzirom na težinu prekršaja, i da jeste u skladu sa Ustavom. Naime, Zakon o javnom prevozu već predviđa trajno oduzimanje vozila taksistima koji rade "na divlje", odnosno nelegalno. Taj propis je donet 2006, a Ustavni sud Srbije šest godina kasnije donosi odluku da on nije protivustavan.

"Nadam se da nikom neće biti oduzet automobil i da će se svi ponašati u skladu sa propisima. Državi nije stalo do uzimanja automobila, njoj je potrebna zaštita ljudskih života, a ne automobila. Najnovija studija pokazuje da jedan izgubljen život u saobraćaju košta najmanje milion evra, kada se sve sabere: troškovi sudskog postupka, osiguranje, posledice po porodicu, novac uložen u školovanje te osobe..."

Sagovornik primećuje i da je veliki broj žrtava stradao upravo zbog vožnje u alkoholisanom stanju i prekoračenja brzine. Nije previše retka ni vožnja bez dozvole, kao i vožnja tokom izrečene mere zabrane upravljanja vozilom ili oduzimanja vozačke dozvole zbog nakupljenih kaznenih poena.

"Nekome ko nema položen vozački ispit ne možete izreći kaznene poene, niti mu uzeti dozvolu, već samo naplatiti kaznu ili eventualno izreći dvomesečni zatvor, pa ispada da je on u povoljnijem položaju od regularnih vozača. Zato je oduzimanje vozila prava mera kod povratnika kada je u pitanju ovo delo."

I Verica Mijović iz Agencije za bezbednost saobraćaja, koja takođe učestvuje u radu na izmenama Zakona, pozitivno ocenjuje meru privremenog oduzimanja vozila.

"Vozila će privremeno biti oduzimana od učinioca težeg prekršaja iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je u poslednje dve godine osuđivan za teže prekršaje iz ove oblasti. Pod tim težim prekršajima podrazumeva se vožnja bez vozačke dozvole, nasilnička vožnja i slično."

Šta je nasilnička vožnja?

Nasilnička vožnja, kako objašnjava je ona kada vozač dva ili više puta prođe crveno svetlo na semaforu, ako između dva uzastopna prolaska nije prošlo 10 minuta, kada pretiče kolonu na neisprekidanoj uzdužnoj liniji ili prekorači brzinu u naselju za 90 km/h više od dozvoljene, a van naselja za 100 km/č. Tu je i upravljanje vozilom u stanju potpune alkoholisanosti.

"Smatramo da ćemo ovom merom uticati na promenu ponašanja nesavesnih vozača i smanjiti broj takozvanih povratnika, odnosno onih koji ponavljaju teže saobraćajne prekršaje. Kroz rad sa nesavesnim vozačima, kojih je u poslednjih 10 godina bilo više od 11.500, verujemo da će privremeno oduzimanje vozila do okončanja sudskog postupka imati uticaj na promenu svesti i ponašanja", kaže Mijović.

Zvanični podaci MUP za prošlu godinu pokazuju da je zbog neprilagođene brzine nastradala trećina svih poginulih u saobraćaju, a zbog vožnje u alkoholisanom stanju svaki sedmi. Za godinu dana poginulo je ukupno 554 ljudi, a povređeno je više od 16.000, od čega 3.365 teže. Ukupno je bilo 33.225 saobraćajnih udesa.

Kad je u pitanju vožnja bez ijedne kategorije, pažnju javnosti prošle godine izazvao je slučaj pevača Darka Lazića, koji je punih devet godina vozio bez dozvole. Indikativan je i slučaj Novosađanina Ž. Lj, koji je do 2019. godine čak pet puta hvatan da vozi bez dozvole jer je - nema. Protiv njega je do tada bilo podneto čak 14 prijava zbog različitih prekršaja. Ipak, apsolutni rekorder je izvesni Slobodan iz Dragačeva, koji je punih 45 godina vozio bez "papira", kako privatni, tako i službeni automobil.

(Telegraf.rs)