Preti nam i veliki kašalj, opasniji je za decu nego za odrasle: Obolevanje od gripa može biti teže nego inače

* U našoj zemlji oko 80 odsto roditelja nema nikakvih problema sa odvođenjem deteta na vakcinaciju, oko 15 odsto njih okleva a 5 ne želi nikakvu komunikaciju * Ukoliko do jeseni izostanu novi epidemijski talasi moglo bi se pristupiti aktivnostima na proglašenju kraja pandemije korona virusa

Uslovi za pojavu epidemije malih boginja, koje su u ovoj sezoni dijagnostikovane kod 19 osoba iz Smedereva, pretežno beba do 2 godine, postoje na široj teritoriji zemlje zbog niskog obuhvata prvom dozom MMR vakcine dece uzrasta od 12 do 24 meseca. Osim malih boginja, ako nam obuhvati vakcinacije budu dalje padali i ne vratimo ih na nivoe od 95 odsto i više, možemo očekivati pojavu velikog kašlja kod dece, koji je opasniji kod njih nego kod odraslih, kaže u intervjuu za Telegraf.rs prof. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javnozdravlje Vojvodine. 

On kaže da se trenutno u Vojvodini registruje više oboljenja sličnih gripu u odnosu na kovid 19, a navodi i da imajući u vidu da prethodne dve sezone gripa praktično nismo imali i da je izostalo prokužavanje koje stvara kakav takav kolektivni imunitet na cirkulišuće sojeve virusa, populacija je osetljivija na virus gripa i može se očekivati da obolevanje od gripa bude teže nego inače.

Preporučujemo

• U Smederevu su kod 19 osoba potvrđene male boginje. Da li će se epidemija morbila rasplamsati u celoj Srbiji? Šta može da se očekuje da se dogodi u Vojvodini s obzirom na nizak obuhvat vakcinisane dece?

Uslovi za pojavu epidemije malih boginja postoje na široj teritoriji zemlje samim tim i u Vojvodini, pre svega zbog niskog obuhvata prvom dozom MMR vakcine dece uzrasta od 12 do 24 meseca u toku pandemijskih godina, od 2020. do 2022. Iako se osetljiva populacija smanjuje vakcinacijom propuštene dece odnosno vakcinacijom u 3. i 4. godini života, ova populacija i dalje nije mala. Instituti i zavodi za javno zdravlje u našoj zemlji, pre svih epidemiološka služba koja radi u okviru Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, sprovode pojačan epidemiološki nadzor i reaguje se na prijavu svake sumnje na male boginje kako bi se suzbila pojava masovnije epidemije.

• Da li je pametno sada, u ovom trenutku vakcinisati decu MMR vakcinom s obzirom na to da su male boginje stigle u Srbiju?

Nevakcinisanu decu treba odmah vakcinisati. U uslovima pojave malih boginja, čak i kod onih koji su bili u kontaktu sa osobom kod koje je bolest laboratorijski potvđena, vakcinacija MMR vakcinom se može i treba da se sprovede u prva tri dana nakon kontakta.

• Na koji način da prosvetlimo roditelje da poštuju kalendar vakcinacije i vakcinišu decu?

Potrebno je obezbediti više vremena pedijatrima kako bi mogli da obave kvalitetan razgovor sa roditeljem zasnovan na međusobnom poverenju. Uvođenjem institucije „izabranog pedijatra“, došlo je do toga da pedijatar sprovodi i kurativnu i preventivnu zdravstvenu zaštitu, pri čemu je vreme za razgovor sa pacijentima ograničeno. U našoj zemlji oko 80% roditelja nema nikakvih problema sa odvođenjem deteta na vakcinaciju, oko 15% njih okleva i u želji da razveje sumnje uzrokovane različitim naučno neproverenim činjenicama, traži dodatne informacije od strane pedijatra kako bi shvatili da su na pravom mestu i da njihovo dete treba da bude vakcinisano. Oko 5% roditelja ne želi nikakvu komunikaciju sa izvođačima imunizacije i njihovi stavovi o nevakcinisanju deteta/dece se ne menjaju ni posle razgovora sa izabranim pedijatrom deteta.

• Građani često mešaju male boginje i ovčije boginje, kako najbolje da ih razlikujemo?

Ove bolesti se razlikuju po svom kliničkom toku, a najviše po izgledu ospe. Kod malih boginja ospa je makulopapulozna odnosno sitno brašnasta, traje neko vreme pa nestane. Kod varicele (ovčije boginje) ospa je vezikularna tj, prisutni su mali mehurići ispunjeni tečnošću prisutni nekoliko dana, potom pucaju I nakon toga se pretvaraju u male kraste. Pri tome ospa kod varicele ide u nekoliko talasa, na svakih 3 do 5 dana.

• Koje su nam još epidemije pretnje, s obzirom na nizak obuhvat vakcinacije?

Ako nam obuhvati budu dalje padali i ne vratimo ih na nivoe od 95 odsto i više, možemo očekivati pojavu velikog kašlja ( pertussis) kod dece, gde je klinička slika teža nego kod odraslih kod kojih ovu bolest redovno registrujemo sa blagom kliničkom slikom. Pored toga mogle bi da se pojave, zauške (mumps) I rubela (crvenka) kod predškolske i školske dece. U slučaju da obuhvati budu niski duži niz godina, što ne bismo nikako smeli da dozvolimo, moguća je pojava bolesti koje smo davno zaboravili, poput difterije i dečje paralize jer rizik s vremenom raste kako raste osetljiva populacija.

Pozivam sve roditelje da vakcinišu svoju decu svim vakcinama iz kalendara imunizacije kao I preporučenim vakcinama koje su im dostupne. Vakcinacija je najefektivnija i najekonomičnija mera prevencija zaraznih bolesti.

O korona virusu - vremena za odmor nije bilo 

• Uskoro će tri godine kako se Srbija bori sa epidemijom korona virusa. Vidite li kraj ovoj epidemiji, odnosno momenat kada bi SZO mogla da je odjavi? Ima li šanse da se to dogodi tokom ove godine?

Stopa obolevanja od kovid 19 je već nekoliko meseci na stabilnim niskim nivoima, koji ukazuju na endemizaciju ove bolesti u populaciji. Takva situacija je prisutna u većini zemalja sveta. Ukoliko se ovaj trend nastavi može se očekivati kraj pandemije u toku ove godine i njena odjava od strane SZO. Potrebno je još malo strpljenja, da se vidi kretanje stopa obolevanja tokom leta. Ukoliko do jeseni izostanu novi epidemijski talasi moglo bi se pristupiti aktivnostima na proglašenju kraja ove pandemije.

• Da li ćemo morati da naučimo da živimo sa kovidom 19, s obzirom na to da ga imamo i leti i zimi, odnosno da ne zna za vremenska ograničenja?

Ako posmatrate svakodnevni život, već sada možemo raći da smo se saživili sa ovom bolešću i da njena pojava odnosno zaražavanje virusom ne dovodi do straha kod najvećeg broja ljudi. Činjenica je da razloga za oprez treba da bude, posebno kod hroničnih bolesnika i osoba starijih od 60 godina kod kojih se i dalje registruju smrtni ishodi.

• Da li treba da se bojimo novog, takozvanog kraken soja?

Od sredine avgusta 2022.godine pa do danas sve nove podvarijante Omikron soja, uključujući i kraken se slično ponašaju u populaciji. Ono što vidimo je da se lakše i brže prenose sa čoveka na čoveka , ali da je klinička slika blaga ili dolazi do zaražavanja bez pojave simptoma u preko 97 odsto slučajeva koje registrujemo na nedeljnom nivou. Teža klinička slika registruje se kod pomenutih grupa u riziku i za njih su i sve nove podvarijante još uvek virulentne, te se i dalje savetuje primena mera zaštite.

• Koja je najveća razlika između korone i gripa? Postoji li mogućnost da u narednom periodu tokom ove zime, grip nadvlada kovid 19 u našoj zemlji?

Danas kovid 19 i grip predstavljaju rizik za iste populacione grupe, pa se na isti način treba ophoditi prema obe bolesti odnosno potrebni su sezonska revakcinacija i primena opštih mera sprečavanja respiratornih infekcija u toku hladnijeg perioda u godini. Prema podacima epidemiološkog nadzora u Vojvodini , u ovom trenutku nedeljna stopa obolevanja od oboljenja sličnih gripu je viša nego ona koju generišekovid 19 i registrujemo rastući trend. Imajući u vidu da prethodne dve sezone gripa praktično nismo imali i da je izostalo prokužavanje koje stvara kakav takav kolektivni imunitet na cirkulišuće sojeve virusa, populacija je osetljivija na virus gripa i može se očekivati da obolevanje od gripa bude teže nego inače. Savetujemo vakcinaciju protiv gripa svim grupama u riziku, kao I onima koji žele da se zaštite a ne pripadaju ovim grupama

• Šta je ono što trenutno najviše kosi građane? Svi se masovno žale na glavobolju, temperaturu, bol u kostima... 

Simptomi koje navodite više idu u prilog gripu nego kovidu 19,  što potvrđuju podaci epidemiološkog nadzora. Pored navedenih simptoma, grip se karakteriše iznenadnim početkom i obara čoveka u krevet, dok kovid 19 nastupa postepeno. Pored gripa kod dece je bio prisutan i Respiratorni sincicijalni virus (RSV), koji je izazivao blaže infekcije, a u populaciji su prisutni i sezonski virusi, poput adeno i rinovirusa.

• Koji Vam je bio najteži trenutak u toku epidemije korona virusa?

Mislim da nema porodice koja nije pogođena, neka više, neka manje. Teških trenutaka je bilo mnogo i svi smo ih iskusili, svako na svoj način. Profesionalno, kao težak period, bih izdvojio rad epidemiološke službe na početku, od marta do maja 2020.godine. Tada vremena za odmor nije bilo i gotovo da se nije spavalo. Najteži trenutak je svakako bila vest da je od posledica kovid 19 preminula koleginica epidemiolog iz Zrenjanina.

• Čemu možete da zahvalite to što je prvi slučaj obolevanja otkriven u Vojvodini, i prvi izlečen slučaj je bio u Vojvodini, nažalost i prvi smrtni?Otkrivanje prvog slučaja samo potvrđuje kvalitet epidemiološke službe u Vojvodini I visok stepen međusobne saradnje zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika u okviru zdravstvene službe.

Otkrivanje prvog slučaja samo potvrđuje kvalitet epidemiološke službe u Vojvodini i visok stepen međusobne saradnje zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika u okviru zdravstvene službe.

• Koliko je korona virus uticao na naš imunitet, da li je on na neki način oslabljen, pa nas danas kose bolesti koje nisu ranije, ili bar nismo čuli za njih dugo kao na primer RSV? Otkud nam sad, da tako kažem, RSV virus? Koliko je on opasan za decu?

Ne bih rekao da je imunitet pojedinaca oslabljen. Bolesti koje su sada prisutne, bile su prisutne i ranije i uvek smo ih registrovali, a među njima i RSV. Pre će biti da je kod ljudi povećan senzibilitet kada je pojava tih bolesti u pitanju, pa se stiče utisak da su sada prisutnije nego inače. Pored toga SARS CoV2 je suprimirao aktivnost brojnih virusa i bakterija, poput gripa, a neki su u interepidemijskim periodima imali pojačanu aktivnost, na primer RSV. Sam RSV je najopasniji za preveremeno rođenu decu, ali se ona danas štite pasivnim preparatom gotovih monoklonskih antitela, što se primenjuje u tercijarnim zdravstvenim ustanovama.

• Misle li građani Srbije na zdravlje samo kada im se ono naruši, odnosno kada se razbole, i šta to govori o nama?

Činjenica je da danas ljudi u trci za poslom, opterećeni svakodnevnim brigama, imaju manje vremena koje mogu da posvete sopstvenom zdravlju. Obuhvat preventivnim pregledima kod radno aktivnog stanovništva je stoga i nizak, oko 30 do 40 odsto. Svako bi trebao da ode na svoj periodični zdravstveni pregled (sistematski pregled), i kada je zdrav da proveri svoje zdravstveno stanje, a nakon toga i da posluša i primeni savete lekara. Ići kod lekara samo kad smo bolesni, a mnogi ni tada ne odu na vreme, je rizično sa aspekta očuvanja i unapređenja zdravlja. Potrebno je još više raditi na zdravstvenom prosvećivanju u populaciji, od malena pa do nastarijeg doba.

(Telegraf.rs)