Decu u Srbiji i roditelji eksploatišu: Zlostavljaju ih i osobe koje već zbog toga imaju krivične prijave

Najčešći zlostavljači dece su vršnjaci, roditelji i neka poznata osoba iz okruženja

Skoro pet stotina dece u Srbiji, tačnije 482, i to 257 devojčica i 225 dečaka, u 2o21 godini, registrovano je kao mališani koji su trpeli zlostavljanje ili zanemarivanje, a to su samo podaci koje je prijavil 31 zdravstvena ustanova u našoj zemlji. Ono što boli, jeste da su neka deca više puta regitrovana unutar jedne ili više ustanova. Od ovog broja, čak 444 dece je prijavljeno sa sumnjom na zlostavljanje, 214 dečaka i 203 devojčice, a svako treće zlostavljano dete je uzrasta od 12 do 14 godina. Čak 9,1 odsto dece od ukupnog broja zlostavljane bilo je žrtva seksualnog zlostavljanja, prijavljeno je 57 sumnji na ovu vrstu nasilja.

Preporučujemo

Takvih je 29,7 odsto,  pokazuje Anаlizа rаdа stručnih timоvа zа zаštitu dеcе оd zlоstаvljаnjа i zаnеmаrivаnjа u zdrаvstvеnim ustаnоvаmа Srbiје u 2021. gоdini, koju je objavio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Ova Analiza pokazuje i da je protiv svakog sedmog navodnog počionioca zlostavljanja ili zanemarivanja prethodno je već bila pokrenuta krivična prijava. Poražavajuće je i to da u Srbiji i roditelji eksploatišu decu - naime, podaci pokazuju da tri od šest slučajeva, eksploataciju nad decom su vršili roditelji ili zamena za roditelje.

- Polovina dece (48,1 odsto) je u momentu kada je izvršena prijava sumnje na zlostavljanje i/ili zanemarivanje živela sa oba roditelja. Na pregled u zdravstvene ustanove decu su najčešće dovodile majke (50,2 odsto), a svako drugo dete (53,3 odsto) je samostalno dalo podatke o nasilju kojem je je bilo izloženo. Registrovan je 21 pregled po zahtevu tužilaštva, odnosno svaki 25. pregled - navodi se u ovoj analizi.

Deca su najčešće bila izložena fizičkom zlostavljanju. Više od polovine dece je trpelo fizičko zlostavljanje (53,7 odsto), svako treće emocionalno zlostavljanje (28,3 odsto), dok je svako 11. dete bilo žrtva seksualnog zlostavljanja (9,1 odsto).

- Svedok porodičnog nasilja je bilo svako 17. dete (5,9%), a troje od 100 dece je bilo izloženo digitalnom nasilju.

57 sumnji na seksualno zlostavljanje

U 2021. godini je ukupno prijavljeno 57 sumnji na seksualno zlostavljanje, i to 9 kod dečaka i 48 kod devojčica.

- Više od trećine dece koja su seksualno zlostavljanja su uzrasta od 12 do 14 godina. Devojčice su značajno češće bile izložene seksualnom nasilju - navodi se u ovoj analizi.

Ukupno je prijavljeno i 126 sumnji na zanemarivanje. Od toga je bilo 46 dečaka i 80 devojčica.

- Dečaci su najčešće zanemareni u uzrastu od 0 do 2 godine, dok su devojčice najčešće zanemarene u uzrastu od 12 do 14 godina. Od ukupno 126 prijava za zanemarivanje, najveći procenat te dece je trpelo fizičko i emotivno zanemarivanje, svako četvrto medicinsko, svako osmo edukativno zanemarivanje.

U 2021. godini registrovano je ukupno devet sumnji na eksploataciju, i to po sedam slučajeva neseksualne i dva seksualne eksploatacije. U tri od šest slučajeva, eksploataciju nad decom su vršili roditelji ili zamena za roditelje.

- Deca su različitim vidovima zloupotrebe najčešće bila izložena u porodičnom okruženju, školi i u lokalnoj zajednici. Najčešće je vršena neodložna prijava policiji i centru za socijalni rad a svaki treći slučaj je imao redovnu prijavu.  U više od polovine slučajeva dete je u samoj ustanovi dobilo adekvatan

medicinski tretman i psihološku podršku. Svako peto dete je upućeno na viši nivo zdravstvene zaštite, a 7 odsto dece je hospitalizovano zbog prirode povreda. Najčešće dijagnoze koje su registrovane bile su povrede, trovanja i posledice spoljnih faktora - navodi se u Analizi.

Ko zlostavlja decu?

Za sve vrste zlostavljanja najčešći počionioci su vršnjaci, roditelji (otac i majka), i neko iz okruženja deteta (poznata osoba).

- Po učestalosti i vrsti zanemarivanja za fizičko, medicinsko i edukativno zanemarivanja najčešće su prijavljena oba roditelja. Majka je češći počinilac medicinskog zanemarivanja, dok je ostalih vidova zanemarivanja otac. U 15% domaćinstava je zabeleženo nasilje i prema nekom drugom članu porodice. Od drugih članova domaćinstva, nasilje najčešće trpe braća i sestre, kao i majka deteta. Zdravstvene ustanove kod svake pete prijave (20%) registruju recicidiv, odnosno prethodno registrovan neki vid zlostavljanja i/ili zanemarivanja. Protiv svakog sedmog navodnog počionioca zlostavljanja ili zanemarivanja prethodno je već bila pokrenuta krivična prijava.

Inače, pod zlostavljanjem deteta podrazumevaju se svi oblici fizičkog i/ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnog zlostavljanja, zanemarivanja ili nemarnog

postupanja, komercijalne ili druge eksploatacije, iz kojih proizlazi stvarno ili potencijalno ugrožavanje života, zdravlja, razvoja ili dostojanstva deteta u okviru

odnosa koji uključuje odgovornost, poverenje ili moć.

Od 31 zdravstvene ustanove, u 11 je zabeležena razlika u broju dece i broju prijava sumnji (obavezna je prijava svakog slučaja sumnje na zlostavljanje i

zanemarivanje) što potvrđuje da se dešavalo više prijava za isto dete.

- Najviše prijava kako se vidi u tabeli  ovoj Analizi imala je Univerziteska dečija klinika Tiršova - 124, zatim Institut za majku i dete "Dr Vukan Čupić" - 70, koje i zbrinjavaju najveći broj dece. Iza njih je Institu za mentalno zdravlje - 40, a zatim iza Beograda prednjači Subotica, odnosno Dom zdravlja Subotica sa 34 prijave, pa Smederevo, tačnije Dom zdralja u tom gradu sa 33 prijave.

Gledano po okruzima, najviše prijaa je bilo u Beogradskom - 249, Podunavskom - 43 i Severnobačkom - 35. U Pomoravskom i Pčinjskom okrugu nije zabeležena niti jedna prijava na zlostavljanje.

Nasilje nad decom obuhvata sve oblike nasilja nad osobama mlađim od 18 godina, bilo da su ih počinili roditelji ili drugi staratelji, vršnjaci, romantični

partneri ili stranci.  Doživljavanje nasilja u detinjstvu utiče na doživotno zdravlje i blagostanje. Postoji velika verovatnoća da će dete koje je zlostavljano zlostavljati druge kao odrasla osoba, te postoji tendencija da se nasilje prenosi sa jedne generacije na drugu.

(Telegraf.rs)