Omiljena snajka u srpskom selu Marenovo je Tajlanđanka: Tamon hvali našu zemlju, a otkriva i šta je plaši

Stefan i Tamon dopisivali su se čak pet godina i tako održavali ljubav

Ljubav preko žice, govorilo se nekada, a danas bi moglo - ljubav preko interneta. Moguća je i vrlo ostvariva, pokazalo se i na primeru Stefana Miletića iz sela Marenovo kod Varvarina, koji je tako započeo i održao vezu sa devojkom sa dalekog Tajlanda. I danas je ta Tajlanđanka srpska snajka!

Mnogo neprospavanih noći, dopisivanja, i čežnje duge pet godina, promenila je odluka da se konačno oženi nastavnicom Tamon sa Tajlanda koju je, priča nam Stefan, zavoleo preko ekrana.

Preporučujemo

- Mi smo se dodali na fejsu, ja se ne sećam ko je koga dodao, a ni ona. Kada su bile poplave tamo, ja sam poslao poruku da pitam kakva je situacija, zanimalo me je, a onda je počelo naše dopisivanje. U početku ona mi odgovori nakon dva dana, pa i ja njoj, ali je vremenom postalo učestalo - priča za Telegraf.rs Stefan.

Mladi momak nije ni shvatio da se upušta u nešto veliko, jer je na početku, zbog velike udaljenosti, sve delovalo poput neke avanture.

- Naša dopisivanja su trajala pet godina, mi smo uplovili u neke ozbiljnije teme, i svidelo mi se kako razmišlja, i kakav ima pogled na život. Toliko bismo pričali da bismo zajedno i zaspali uz kameru. Ona je nastavnica u školi tamo, pokazivala mi je i učenike, pa me svi pozdravljaju, mene i Srbiju - opisuje nam Stefan najsimpatičnije detalje.

Korona je odložila njegovu prvu posetu Tajlandu. I to mu je najteže palo.

- Želeo sam da odem tamo i da je posetim, ali kada sam ja to hteo, bila je korona. Tajland je bio zatvoren, ja sam zvao sve ambasade i jako se trudio, ali nije išlo. U jednom momentu sam čuo da se otvara Tajland i želeo sam da odem, ali su neki turisti bili tamo i zarazili se pa su ga opet zatvorili - priča Stefan, i ponavlja kako nije bilo šanse da ode tamo, ali ga to nije omelo da bude strpljiv i sačeka svojih "5 minuta".

"Ja se ženim, pa šta bude"

- Odlučili smo da ona dođe ovamo, imali smo velikih problema oko papira, jer nije da svaki dan neko sa Tajlanda dolazi kod nas. Prikupljao sam sve informacije, sve papire, potpuno sam. Bilo je tu rada i truda, a onda sam išao na razne razgovore. Imao sam i razgovor sa nekim čovekom koji je zadužen za dobijanje dozvole da ona dođe, taj razgovor je bio presudan, ali sam uspeo ne znam kako, jednostavno smo imali sreće sa svim tim stvarima i sve smo radili po zakonu. Mislim da je iskrenost i želja bila jača od svega.

Stefan nije imao priliku da upoznao familiju svoje žene. Jedno pitanje ga je, priča nam, iznenadilo, ali je uvek imao razumevanja za sve.

- Ona je rekla svojima da dolazi, a oni su bili malo skeptični, pa i kako ne bi. Kupili smo kartu koja je bila jako skupa, a onda me je njena baka pitala da li ću da je ubijem. Strepeli su, ipak puštaju dete u Srbiju, drugi kraj sveta, a niko me ne poznaje. Znate kako, osetila se ta ljubav, poverenje i nama to nije bilo strano.

Čekanje na aerodromu je trajalo poput večnosti.

- Ona je meni rekla da kreće, i ja sam došao u Surčin da je sačekam. U jednom momentu, svi su počeli da izlaze, samo nje nije bilo. Velike grupe ljudi, prolazile su hodnicima, samo nje nije bilo. U jednom momentu, zazvonio mi je telefon i ona me je zvala, video sam neke rešetke iza nje i porepoznao da je zu negde, samo ne znam gde a onda sam se bacio u potragu.

Prvi susret, prvi poljubac i dodir

- Sreli smo se, taj osećaj ne može da se opiše, jednostavno bilo je sjajno. Ona je bila sa nekom drugaricom, kojoj sam ja poneo naše voće, jer ga voli, a tamo nema. Inače ta njena drugarica, živi u Srbiji i ima neki salon, odmeravala me je od glave do pete sve vreme. Kada se uverila da sam normalan momak, rekla je da mora da ide, ali ako se ispostavi da sam loš, da je obavezno nazove i da dođe kod nje, tu sam shvatio kako se oni drže svi zajedno.

Usledio je susret Tamon sa Stefanovom familijom, prijateljima i najužim članovima porodice.

- Moram da kažem da su je svi prihvatili. Ona je neko ko je jako društven, voli sve ljude i navikla je na naš mentalitet, i oni tamo su jako slični, imaju sličan način druženja, nešto poput nas. Svima je bilo čudno kako sam ja nju našao, mislili si kako se taj susret neće desiti, ali ipak se desio. Ona sada ima svoje prijatelje ovde, zove ih na kafu i to na srpskom.

Tamon obožava Srbiju, ali ima nekoliko stvari koje joj se ne sviđaju.

- Tamon hvali Srbiju, vidi se da je voli, ona je tu tek par meseci, ali se jako lepo uklopila i jezik uči. Smeta joj alkohol, jer kaže da mi nismo normalni koliko pijemo, ali i kada popijemo da smo super, jer kod njih je drugačije. Kad se napiju, tamo se potuku i naprave haos, ovde je drugačije. Sviđa joj se druženje, hrana, ali se plaši brze vožnje, jer smatra da mi jako brzo vozimo.

Venčanje se desilo jako brzo, a sada uživaju i kuju svoju budućnost.

- Venčali smo se jako brzo nakon njenog dolaska, kum, ona, ja i stari svat. Dobila je papire i sada je bezbedna ovde. Imamo planove, naravno, jednog dana i decu da imamo, sve je lepo i drago mi je da se ovako desilo.

(Telegraf.rs)