Surova životna priča najmlađeg pogrebnika u Srbiji: Umesto igre sa 12 godina gledao je i kupao tela preminulih

Nemanja Cekić (20), mladić iz Vlasotinca, najmlađi je pogrebnik u Srbiji i Evropi. Od porodičnih problema želeo je da pobegne, ali ne u sport ili muziku, već u pogrebno preduzeće

Groblje, sanduci i leševi. Mnoge hvata jeza i tokom scena u filmovima kada se nešto od ovoga pojavi u kadru. Jedan dvanaestogodišnjak spremao je tela, odlazio na saobraćajne nesreće, opremao sanduke za pokojnike i tako zarađivao novac. Nemanja Cekić iz Leskovca je najmlađi pogrebnik u Srbiji. Ovaj dvadesetogodišnjak je kao osnovac počeo da radi u pogrebnom preduzeću. Osim porodičnih problema od kojih je hteo da pobegne on je ujedno, kako kaže, ostvario svoj san.

Nemanja Cekić (20), mladić iz Vlasotinca, najmlađi je pogrebnik u Srbiji i Evropi. Od porodičnih problema želeo je da pobegne, ali ne u sport ili muziku, već u pogrebno preduzeće.

Preporučujemo

- Počeo sam da radim sa 12 godina. Imao sam porodične probleme i odlučio sam da se odvojim na neki način da bih postao samostalan. Tako sam došao na ideju da počnem da radim u pogrebnom preduzeću. Voleo sam da vozim i voleo sam rad sa drvetom. Tako sam počeo da se bavim izradom sanduka i da obavljam poslove pogrebnika. To mi je bila životna želja - laže Nemanja.

Prvo preduzeće koje mu je ponudilo posao je požarevačko pogrebno preduzeće "Drnda" u kojem je radio četiri godine. Vlasnik ove firme je bio upoznat sa situacijom u kojoj se Nemanja nalazio s obzirom da su se dugo poznavali, pa je nad Nemanjom uzeo i starateljstvo.

- I njemu je bilo neobično što sam hteo tako mlad hteo da radim sa njim - dodaje Nemanja.

Njegovi roditelji su se, kako kaže Nemanja, razveli 2012. godine. Otac je bio problematičan, a majka se preudala i napustila njega i starijeg brata. Teška situacija ga nije skrenula sa puta. Podstakla ga je da se osamostali, da radi i zarađuje.

- Ocu se ta ideja nije dopala, jer ja nisam bio u dorbim odnosima sa njim. Majka i otac su se razveli 2012. godine i ja sam tada ostao kod oca. On je bio veoma problematičan pa sam došao na ideju da odem za Leskovac i zaposlim se. Sa majkom takođe nisam bio u dobrim odnosima. Nije volela ni mene ni brata jer je ušla u drugi brak i u tom braku dobila sina - priča Nemanja.

Prvi radni dani su mu ipak bili čudni, ali se, kako kaže, navikao na sve vrlo brzo.

- Prvi put sam se susreo sa mnogim stvarima, ali nakon mesec - dva sam se već navikao. Na početku sam naučio da pokojnike kupam, oblačim i smestim u sanduk. Da tapaciram sanduk i pripremim opremu. Takođe i na koji način da pokupim telo iz stana, nakon saobraćajke i drugih nesrećnih slučajeva - priča Nemanja i dodaje da je ljudima koji su dolazili po usluge u preduzeće bilo čudno kada su ga tako mladog sretali.

Nemanja je, kako kaže, kroz ovaj posao naučio mnogo toga.

- Postao sam vrlo odgovoran, što ovaj posao i zahteva. Naučio sam da se nsim sa problemima, a i postao sam svoj čovek. Sada radim samostalno i izgradio sam sam svoj život - istakao je Nemanja.

(Telegraf.rs)