Jedan papir određuje ko može u lov: Ranjeni dečak (13) učestvovao u njemu, da li zakon to zabranjuje deci?

Nakon ranjavanja dečaka u lovištu u Srbiji je pokrenuta polemika o prisustvu dece u lovu, ali zakon ne definiše precizno šta je dozvoljeno, a šta ne

Dečak (13) zadobio je teške povrede kada je juče upucan u lovu na Vlaškim planinama u lovištu "Ponišavlje" Pirot. Kako saznaje Telegraf.rs, D.I. iz pirota koji se sumnjiči da je ranio dete uhapšen je danas.

Ovaj događaj uznemirio je celu Srbiju, a posebna polemika među lovcima pokrenuta je jer u Zakonu o divljači i lovstvu ne postoji član koji definiše da li maloletno lice može da bude na teritoriji na kojoj se lovi.

Preporučujemo

Međutim, predsednik Lovačkog saveza Srbije Bratislav Ćirković kaže za naš portal da u lovu sme da učestvuje samo lice koje ima lovnu kartu, a ona podrazumeva položen lovački ispit i dozvolu za rukovanje oružijem, te smatra da je krivica na roditelju dečaka, jer dete od 13 godina nikako ne može imati lovnu kartu.

- U zakonu nije precizirano da maloletno lice ne sme da učetvuje u lovu ili da bude na teritoriji na kojoj se lovi. Takođe, teško je odrediti šta je to lovište i gde se ono nalazi. Zakon je poludefinisan i praktično nesprovodljiv u nekim delovima i godinama pokušavamo da ga pomenimo. Prema informacijama koje posedujem, definitivno je da je dečak učestvovao u lovu. Međutim, ono što je vrlo bitno je da u lovu ne može da učestvuje nijedno lice koje nema lovnu kartu, a uslov za dobijanje karte je položen lovački ispit i dozvola za upravljanje oružijem. S obzirom na to da dete ima 13 godina, nikako nije moglo da ima lovnu kartu. U tom slučaju, sva odgovornost je na ocu, a još veća tragedija je što je otac policajac, a sebi je dozvolio da u lovu učestvuje lice koje ne ispunjava uslove. To je pre svega krivično delo i velika tragedija je što se radi o maloletnom licu - objašnjava Ćirković.

On dodaje da deca smeju da učestvuju u pojedinim lovnim aktivnostima, poput prehrane, edukacije i obukama pasa, ali da je događaj sa Vlaških planina nedopustiv, te sva odgovorna lica moraju biti sankcionisana.

- Ovo je vrlo neodgovorno ponašanje roditelja, ali i učesnika u lovu - kaže nam Ćirković.

Na pitanje da li je dete kod sebe imalo oružje, s obzirom na to da je kako navodi Ćirković učestvovalo u lovu, on odgovara negativno i objašnjava da je skoro sto odsto siguran da maloletno lice nije nosilo oružije sa sobom, ali je nedopustivo dozvoliti dečaku da se samostalno kreće lovištem i nepreglednim, gustim terenom bez nadzora roditelja.

- Svako lice koje učestvuje u lovu mora imati obeležja poput prsluka i markera, a čak i da ima to opet ne može da učestvuje bez lovne karte - to je osnovni preduslov - napominje Bratislav Ćirković.

Kako kaže, dete sme da bude na terenu isključivo ako se ne vrše lovne aktivnosti, a prema njegovim rečima odgovornost je i na roditelju i na osobi koja je iz vatrenog oružja pucala, a nije bila sigurna u svoju metu. Što se tiče potencijalne kazne, Ćirković navodi da ne treba prejudicirati, već ostaviti to pitanje nadležnim organima koji će doneti odluku nakon istrage.

Sa druge strane načelnik Pokrajinske inspekcije Nemanja Ivanović navodi da puna odgovornost na onome ko je pucao iz vatrenog oružija, a nije utvrdio preciznu metu. Kako dodaje, u mnogim krajevima Srbije postoje otvorena lovišta u atarima sela, a s obzirom na to da zakon ne zabranjuje nikom da se slobodne kreće tim predelima, ne možemo to zabraniti ni maloletnoj deci.

- Kako vi da zabranite nekom ko obrađuje njivu da povede svoje dete dok se tu organizuje lov? Maloletno lice ne može da bude lovac, ali sme da bude na terenu. Može da bude šetač. Lov je dugogodišnja tradicija, ali to ne opravdava nekog da se ne uveri na šta puca. Apsolutna krivica je na onom ko puca. Ja smatram da otac nije kriv jer ne verujem da nije obraćao pažnju. Ja sam prvi lovac i stotinu puta sam propustio divljač jer ne znam šta se nalazi iza i to je sigurnije. Neka ga, nek ide, biće druge prilike. Nije etički ne razmišljati o posledicama. Smatram da decu treba upoznati sa lovom, ali se moraju poštovati mere bezbednosti. To se u Vojvodini menja, u Srbiji je tek na pola puta. Moramo biti vidljivi jedni drugima. Opasnost postoji svakako, postoji i u saobraćaju kada vodite dete - kaže Ivanović za Telegraf.

(Telegraf.rs)