Nikolina je bila bez osmeha i suza, "govorilo" je samo srce: Roditelji su na monitoru ugledali pravo čudo

Jednog dana došli su da joj ispričaju priču posle koje je Nikolinino srce moglo mirne savesti da stane

"Lekari su rekli da je Nikolinin mozak bio toliko oštećen da je pitanje sata. Njoj nisu radili centri koji kontrolišu čula. Medicina je egzaktna nauka i ja verujem u to, ali moj suprug je i veliki vernik i jednu stvar koja se desila ne mogu da objasnim".

Preporučujemo

Nikolina, koja je preminula u postelji šok sobe kragujevačkog Kliničkog centra od posledica, teško je reći saobraćajne, već ljudske nesreće i bahate neodgovornosti vozača koji ju je pokosio 7. decembra na pešačkom prelazu na Bulevaru kraljice Marije, gotovo u sekundi je pala u komu. Nije čak mogla ni da stegne šakom čoveka koji joj je prvi pritekao u pomoć. U bolnici je, potom, usledila moždana smrt.

Nažalost, prvog dana Nove godine prestalo je da kuca i njeno srce.

A upravo srce je bilo poslednje koje je moglo nešto da "kaže" neutešnim roditeljima Veri i Bogoljubu.

Oni su pravo sa groba, koji su posetili pri dan nakon sahrane, došli na mesto na kome će još dugo stajati cveće, slika vesele devojčice od nepunih 13 godina, gorka uspomena i crna opomena. U suzama su govorili za "Telegraf" o sekundama koje su ih zavile u crno, a majka nam je ispričala i neobičnu priču o Nikolininom srcu, koje je još govorilo dok je mozak nezaustavljivo tonuo u san koji će trajati čitavu večnost.

"Zahvalni smo svem osoblju bolnice, svi lekari, sve sestre su se brinuli o njoj. Ne samo o njoj, oni se na isti način posvećuju svakom pacijentu, ma koliko godina da ima. Pustili su nas u šok sobu, mislili su da će razgovor da joj pomogne da se izvuče iz duboke kome, dok nije nastupila moždana smrt", priča majka.

Dok su provodili vreme s njom, dok su joj govorili i čitali knjige, njeno lice je bilo nepomično. Velika je tajna šta se dešava u glavi kada mozak izgubi moć da pokrene telo, kada se duša povuče i više nema ništa sa glasom, osmehom, suzom i pogledom. Nadali su se da može da ih čuje. I, začudo, puls i pritisak bi joj se uvek podigli posle takvih razgovora.

"Ona je nas čula", dodaje majka, koju, međutim, uprkos roditeljskoj patnji, razum nije napustio.

Znala je u kakvom je stanju njena ćerka i da medicina nema mnogo odgovora.

"Ljudi su nas zvali i nudili pomoć, ali je ona zadobila takve povrede na licu mesta, to su svi lekari rekli. Kontaktirali smo neurohirurške bolnice po Švedskoj, Norveškoj, slali smo snimke, nadali se kao svaki roditelj da spase svoje dete", nastavlja Vera.

Jednog dana došli su da joj ispričaju priču posle koje je Nikolinino srce moglo mirne savesti da stane. Tada se ono, začudo, uzburkalo do te mere da ni Vera nije mogla da razume zašto.

Majka nije to nazvala čudom, nema objašnjenje i to će, verovatno, ostati tajna. Ispričala nam je događaj ne pripisujući ga nikakvim višim silama, ali to je svakako nešto što će poput plamička života večno titrati i u sećanju roditelja koji su do poslednjeg trenutka gledali u bolničko monitor.

"To veče smo, takođe, došli i sve vreme s njom pričali kao da je svesna, kao da može da nas čuje. Puls joj je bio 40, a pritisak jako nizak. Kažem joj: "Nisi kriva, išli smo u policiju, postoje snimci, ti ništa loše nisi uradila". U tom trenutku njoj je puls skočio na 80. Ona je uvek bila fina i odgovorna i uvek bi se pitala da li je ona u nečemu pogrešila", priča Vera.

"Ja u takve stvari ne verujem, ko god me zna, zna da ne verujem. Muž se ljuti kad kažem da ne verujem u Boga."

Ipak, o ovom događaju pričala je s posebnom pažnjom i toplinom.

Nikolina zaista nije ništa pogrešila. Snimak postoji. Roditelji ga nisu pogledali, jer je strašan. Sve su im do detalja objasnili oni kojima je posao da takve stvari gledaju. Prelazila je ulicu pažljivo, a kada je zakoračila na drugu stranu bulevara, na prazne trake, iznenada se pojavio automobil koji je išao pravo na nju.

Rakija namenjena za belu venčanicu ispijena u crnini

Nikolina je izgubila život u dve sekunde, a šta je od života ostalo roditeljima? Kako da pruže utehu dvema mlađim sestrama, Milici i Maši?

Na proleće, divili su se cvetovima šljiva na mladoj plantaži porodičnog imanja, koja je prvi put dala plodove. Oduvek su želeli da imaju troje dece, a Nikolina je bila na pragu mladosti, već je imala svoje planove i ciljeve. Mislili su da će da dočekaju njenu svadbu.

"Ja sam juče na sahrani očitala govor. Nikolina je pomagla tati da orezuju šljive. Deka i baka imaju ogromno poljoprivredno gazdinstvo, pošteni su ljudi. Ove godine su nam prvi put rodile te šljive, koje je ona orezivala, rekordno. Deda je ispekao rakiju i planirao da čuva za njenu svadbu. Mi smo juče doneli tu rakiju na sahranu, zato što nikad neće imati svadbu".Đ

Video pogledajte na početku teksta.

(Telegraf.rs)