Do 1999. bili dobre komšije, posle stanovnici istog sela: Mladi u Babinom Mostu danas pričaju na engleskom

Sa vršnjacima, Albancima, gotovo ne komuniciraju. Osim što se ne razumeju, jedva se i sporazumevaju. Zajednički jezik im nije ni srpski ni albanski

Jedino selo na putu od Prištine ka Kosovskoj Mitrovici u kojem žive Srbi zove se Babin Most i u njemu je, pre ratnih dešavanja 1999. godine bilo oko 1.100 Srba. Većina je radila u Termoelektrani "Obilić" i na kopovima uglja. Posle sukoba ostali su u najvećoj meri bez svega što su imali. Da bi se sporazumeli s komšijama potrebno im je znanje engleskog jezika.

Magla muti pogled na Gazimestan, ali ne može da sakrije svakodnevicu u Babinom Mostu. Selu u kome gotovo linijom podeljeni žive Srbi i Albanci. Do 1999. bili su, kažu, dobre komšije. Posle toga, samo stanovnici istog sela.

Preporučujemo

- Mi stariji funkcionišemo normalno, mlađi, ima povremeno čarke, svađe pa i tuče - rekao je za RTS Goran Dančetović, predsednik Privremenog organa Opštine Obilić.

- Pevaju, prave gužvu, lupaju na vrata ljudima, gađaju kamenjem, ali, znate kako, mi smo ljudi na ovom prostoru navikli na neke stvari - naveo je protojerej Aleksandar Našpalić, paroh babinomoški.

Albanci žive u 35 kuća, srpskih je opstalo 160. I jedne i druge muči nezaposlenost. U Babinom Mostu gotovo svako domaćinstvo, ima platu iz državne kase.

Kućni budžet dopunjuju poljoprivredom. Najpoznatiji proizvod sa njiva između dve reke Sitnice i Laba je paprika somborka.

- Ljudi su to doveli do nekog nivoa brenda tako da sad uošte ne moraju da odnose nigde, i Srbi i Albanci dolaze u selo i kupuju tu papriku - naveo je Dančetović.

U osnovnoj školi više od 70 đaka, od septembra pet novih učenika

Selo broji 72 učenika Osnovne škole "Milan Rakić". Za sledeći septembar stasaće još pet predškolaca.

- Veliki deo vremena provode u školi, pa nakon škole u dvorištu jer drugog mesta za igru nemaju, u selu je takva situacija - rekao je Slobodan Milić, v. d. direktora OŠ "Milan Rakić".

Sa vršnjacima, Albancima, gotovo ne komuniciraju. Osim što se ne razumeju, jedva se i sporazumevaju. Zajednički jezik im nije ni srpski ni albanski.

- U našoj sredini je vrlo važno da se zna taj engleski koji govore i ovi naše komšije pa možemo na neki način da nađemo zajednički jezik - istakao je Slobodan Milić.

Improvizacija - opis života u poslednje dve decenije

Glavno mesto okupljanja Srba, je i po predanju zadužbina kneginje Milice - Crkva Pokrova Presvete Bogorodice.

- Po predanju ovde je bilo komandno mesto srpske vojske za vreme Kosovskog boja i imamo tamo iza spomen-kosturnicu. Napravljena na mestu gde su sahranjene kosti kosovskih junaka - rekao je protojerej Našpalić.

Život u poslednje dve decenije opisuju jednom rečju - improvizacija.

- Za život u svojoj kući moraš da platiš veliku cenu. I mi tu cenu plaćamo nadajući se nekom boljem vremenu. Ja sam ubeđen da, dok imamo ovoliko dece i mladih ljudi, ima logike da radimo i trpimo ovo što trpimo - naveo je Goran Dančetović.

(Telegraf.rs)