Tuga u selu Sopot: Vlastimir nije mogao da izađe iz kuće zbog amonijaka, a otac mu je umirao u bolnici

Meštani Sopota tvrde da je Batko svojim vozilom išao od jedne i druge kuće i upozoravao ih na nadolazeću opasnost, te da je tako i stradao

"Moj otac je bio dobar, miran čovek, žao mi je što je tako umro. Videli smo se dan pred njegovu smrt, ja i brat bismo ga uvek obilazili vikendom. Pričali smo o uobičajenim stvarima, nisam mogao ni da naslutim da nam je to poslednji razgovor."

Ovako Bratislava Jovanovića (74) koji je preminuo od trovanja amonijakom usled hemijskog akcidenta do kojeg je 25. decembra došlo na pruzi Niš – Dimitrovgrad nedaleko od Pirota, opisuje njegov sin Vlastimir.

Preporučujemo

Kako se Batko Senta, kao su Bratislava zvali njegovi prijatelji, zatekao na kobnom mestu između Pirota i sela Sopot u noći katastrofe, Vlastimir ne zna. Meštani Sopota tvrde da je Batko svojim vozilom išao od jedne i druge kuće i upozoravao ih na nadolazeću opasnost, te da je tako i stradao. Vlastimir kaže da ga to ne bi čudilo, s obzirom na to kakav je čovek njegov otac bio.

- Ono što ja znam je da je vozio iz pravca Pirota ka Sopotu, ka ovčarniku koji tamo imamo. Otac je nakon što je okončao autoprevozničku karijeru, počeo da se bavi stočarstvom. Mi smo ostali da živimo u naselju Radin Do u Pirotu a on je prešao na to imanje koje imamo u okolini sela Sopot. Imao je jedanaest ovaca i kokoške, sve što bi proizveo bilo je za nas. Povremeno bi dolazio,mi smo išli kod njega ali je uglavnom boravio na tom imanju. Kako sam čuo, policajci su ga te noći zaustavili jer je gas išao ka Pirotu, rekli su mu da se vrati nazad. Poslušao ih je ali je nedaleko od mesta gde ga je patrola zaustavila, skrenuo levo i završio u kanalu. Dvojica komšija i policija su mu prvi priskočili u pomoć, još je bio živ, odvezli su ga u bolnicu ali je preminuo iste noći u 21.15. Mi smo svi bili zatvorenu u kućama zbog amonijaka, nisam mogao da odem do bolnice – priča sin tragično stradalog čoveka.

S obzirom na to da se sumnjalo da je Jovanović preminuo prirodnom smrću jer je bio dugogodišnji hronični bolesnik, njegovo telo poslato je na obdukciju na Institut za sudsku medicinu u Niš. Obdukcija je pokazala da je preminuo od trovanja amonijakom jer su otkrivene masivne povrede disajnih organa usled udisanja opasnog gas.

- Očevo telo smo preuzeli 27. decembra a dan kasnije smo ga sahranili na Tijabarskom groblju. Zvaničnu informaciju o tome šta ga je usmrtilo nemamo jer još nismo dobili dokumentaciju od Instituta za sudsku medicinu – zaključuje sin stradalog čoveka.

Jovanović je druga žrtva izlivanja amonijaka iz cisterne koja je iskliznula na pruzi u blizini Sopotske petlje. Nedaleko od mesta akcidenta pronađeno je i telo turskog kamiondžije Tarika Pehlivana (55) kojeg je amonijak omamio zbog čega je pao sa mosta, zadobio teške povrede a zatim se ugušio.

Na mestu akcidenta stoji još pet od 20 cisterni koje su prevozile 900 tona amonijaka. Iz jedne od njih je iscurilo 45 tona amonijaka a za ostale četiri, koje su oštećene prilikom iskliznuća, još se traži najbolje rešenje za bezbedno uklanjanje sa pruge.

(Telegraf.rs)