Miroslav je oteo unuku iz doma u Hrvatskoj i vratio je majci u Srbiju: Sada s njim čeka Božić

Ja sam imao njen pasoš, ali mi ga na hrvatskoj granici nisu tražili, jer je nisu ni videli, prepričava Miroslav detalje bega

Pored brojnih herojskih priča, spasavanja, lečenja, uspeha, 2022. godinu svakako je obeležila i neverovatna priča jednog deke i njegove borbe za unuku. Ovaj deka je svoju unuku oteo iz doma u Hrvatskoj, gde je završila nakon što je šest dana ostavljena bebisiterki na čuvanje, i vratio je njenoj majci u Srbiju. 

Preporučujemo

To je priča o Miroslavu Veršegiju, koji je i sam poreklom iz Hrvatske, ali je pre nekoliko decenija došao u Srbiju i ovde dobio sina. Njegova najveća želja kasnije je bila da ima i unuče, i brzo je dočekao da mu se ostvari. Porodičnu idilu prekinula je prvo smrt njegove žene, koja je preminula od kancera. 

A onda je usledio i razvod njegovog sina. Kako nam priča, unuka, sin i njegova nova partnerka preselili su se u Hrvatsku. Jednom prilikom je, zbog poslovnih obaveza, dete morao da ostavi na čuvanje kod bebisiterke. To je trajalo svega šest dana, ali je to, priča, bilo dovoljno Centru za socijalni rad da uzme dete i zatvori je u dom na skoro godinu i po dana. Tvrdili su da je dete zanemareno, uprkos tome što je, napominje Miroslav, bilo zdravo, čisto i srećno. A tada je ovaj deka, kako sam kaže, krenuo u veliku borbu za pravdu.

- Ja sam dobio moju unuku, pošto je snajka bila jako mlada, imala je svega 17 godina. Moja žena je bila stalno s detetom. Ipak je to bila beba koja je morala stalno da se pazi, hrani, da se kupa redovno. Sin i snajka nisu dugo bili zajedno. To mi je jako žao, ali na to ne mogu da utičem, meni  je najbitnije da budem najbolja verzija dede, oca i svekra - počinje Miroslav za Telegraf.rs.

Sinovljev povratak u Hrvatsku prihvatio je sasvim lepo, ne sluteći šta će se desiti.

- Moj sin je otišao u Hrvatsku, tamo je radio, a majka moje unuke je bila ovde. On je morao da promeni posao, i zbog putovanja i svega toga našao je ženu koja će nam čuvati dete. Ja sam poslao 350 evra da se ta žena plati za tih šest dana. Neko je mog sina prijavio, i oni iz Centra za socijalni rad su došli i oduzeli nam dete. Taj dan nikada neću zaboraviti, jer su je doveli u suzama, samo su mi rekli da je izvedem iz kola - priča kroz suze.

Mukotrpna borba je počela preko noći.

- Ja sam morao da se borim za moje dete, znate kako, ona je moje jedino unuče. Pisao sam svima, svim institucijama i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, tačnije kabinetu, i rekli su mi da će mi pomoći koliko mogu.

Viđanje unuke jednom u mesec dana

- Pisao sam svima, i pokušavao sam da sredim da mogu da je viđam jednom nedeljno na dva sata, ali radnica Centra za socijalni rad nije dozvolila. Tražila je jednom mesečno, ali je sudija ispala fer i našla kompromis. Doneta je doluka da mogu da je viđam na dve nedelje, što sam i radio. Inače ja se bavim špedicijom , i tamo mi je bilo lako da je vidim - priča deda i dodaje:

- Odlazio sam redovno, pokušavao sam da nadoknadim to vreme dok nismo zajedno. To je jedna mala soba i u njoj bih uvek gledao njene suze. Ona me je stalno pitala kad je vodim, ali sam joj pričao da deda ne može još da je vodi kući. Unučica je mala i sve vreme je mislila da je u vrtiću, ali joj je bilo jako teško. I meni je bilo to najbolnije, kad odem i ostavim je tamo srce mi se pokida, ona je moj život i nemam ništa vrednije od nje - priča.

Pokušavao je stvari da reši zvaničnim pravnim putevima, ali to nije išlo. A on više nije mogao da sluša njene jecaje i molbe da je vrati kući. 

- Podneo sam zahtev da mogu da je izvodim i da šetamo. Tada sam otišao tamo, odveo je na ručak i u igraonicu. Znao sam da moram da je vratim, ali nisam imao srca. Ona me je tada pitala da li je sada vodim kući, pokazao sam joj papire i rekao da stalno pišem da je puste, a onda je ona počela da plače i da vrišti. Srce mi se slamalo i tada sam doneo odluku koja nimalo nije naivna.

Rešio je da je jednostavno - odvede. 

- Ja sam nju stavio u automobil, video sam da je zaspala i onda sam odlučio, mi idemo kući. Ona je dete koje je rođeno u Srbiji i ona ide kući, a kada sam video koliko se kida, nisam mogao da je ostavim. Po mom mišljenju, oni rade protiv deteta, jer ona ne želi tamo da bude. Krenuli smo i stigli do granice. Ja sam imao njen pasoš, ali mi ga na hrvatskoj granici nisu tražili, jer je nisu ni videli. Potom smo došli na našu granicu, ni tu me ništa nisu pitali. Čim sam prešao granicu, zvao sam dom i rekao im da obaveste policiju, da ja nisam oteo dete i da se javljam da kažem gde je ona i da ne planiramo da se vraćamo - priseća se Miroslav.

U međuvremenu, socijalna radnica koja je bila nadležna za njihov slučaj, odlučila je da tuži oca deteta jer je napisao na svom Fejsbuku da će oduzeti život ženi koja mu je otela dete.

- On je to napisao u afektu, ali ona ga je tužila i dobio je kaznu zatvora na sedam meseci. Dok je sin bio u zatvoru, unuka je još bila u domu i socijalna radnica je tražila trajno da se ukine kontakt deteta sa ocem i porodiciom, jer je otac ne viđa, a znala je da je u zatvoru zbog nje. Postoji sumnja da je ona moje dete htela da proda za veliku nagradu i ja tvrdim da je sve radila da nam uzme dete, i da je sve pripremala da odvede dete u inostranstvo i proda je - priča deda.

Nakon bega iz Hrvatske, raspisana je poternica, ali Miroslavu to nije ništa u odnosu na sreću nakon susreta unuke i njene majke posle godinu i po dana.

- Kada smo stigli kući, doveo sam je mami. Ona je toliko plakala od sreće, snajka isto nije mogla da veruje. Sutradan smo bili svi zajedno. Došla nam je policija, rekao sam šta sam uradio, pokazao sve papire. Tada su me pitali da dovedem unuku, da je vide. Doveo sam dete i videli su koliko je ona srećna i da smo mi porodica, tada su samo ustali i rekli da oni nemaju posla kod nas i da je sve u redu - dodaje ponosni deda.

U Hrvatsku više ne može, ali se kako kaže, ne kaje.

- Nazad ne mogu, tamo sam radio za 1.500 evra mesečno i imam svoju kuću, a ovde radim za upola manje i podstanar sam. Ne kajem se. Moje dete je na sigurnom. Pisao sam sudu tamo, rekli su mi da će mi javiti odgovor u roku od 30 dana po pitanju ovog slučaja jer su ga predstavili kao otmicu, ali mi do danas nisu odgovorili. Moj sin je tamo, on ima drugu ženu i tamo radi.

Miroslav nam je ispričao i da majka unuke ne radi, kao i to da on radi i da im kupuje sve, pomaže koliko može i nada se boljoj budućnosti za svoju mezimicu koju mnogo voli, ali i da će uskoro videti sina koji je u Hrvatskoj. Dodao je i da planira da proda kuću u Hrvatskoj kako bi detetu ovde kupio kuću i prepisao na njeno ime, kako bi je obezbedio, kao i to da iz Hrvatske ne žele da pošalju knjižicu dečiju, što je dokaz da je završila prvi razred, kao ni zdravstveni karton sa spiskom vakcina koje je primila tamo.

(Telegraf.rs)