Da li je ispravno reći "pretčas": Ovo su zadaci koji očekuju đake na velikoj maturi, a kako biste vi prošli?

Državna matura predstavlja veliku novinu u obrazovnom sistemu

Državna matura je novina koja očekuje sve buduće brucoše i maturante srednjih škola u Srbiji. Ovu promenu najavio je ministar prosvete Branko Ružić sredinom decembra prošle godine, a projekat će početi 2023/24. godine, dok ga je on okarakterisao kao reformski iskorak u obrazovnom sistemu.

Kako je naveo ministar tada, državna matura omogućiće jednakost i pravičnost i da u poznatom okruženju, u svojim matičnim školama svršeni srednjoškolci polažu državnu maturu, kao i da iz svojih matičnih škola apliciraju za više visokoškolskih ustanova na državnim ili privatnim univerzitetima u Srbiji.

Preporučujemo

Iz resornog ministarstva za Telegraf.rs objasnili su da naziv državna matura obuhvata završne ispite na kraju trogodišnjeg srednjeg stručnog obrazovanja i maturske ispite na kraju četvorogodišnjeg srednjeg opšteg, stručnog i umetničkog obrazovanja.

Na kraju trogodišnjeg srednjeg stručnog obrazovanja učenici će već školske 2022/23. godine polagati završni ispit. Ovakav ispit i do sada je bio organizovan za osavremenjene obrazovne profile u trogodišnjem trajanju, pa ni za škole ni za učenike ne predstavlja veliku novinu. Ispit čini praktični rad, kroz koji učenici demonstriraju stečena znanja i veštine. Sa druge strane, za đake četvorogodišnjih škola 2023/24. godina biće prva školska godina u kojoj će polagati ovakav tip ispita.

- Gimnazijalci će polagati opštu, učenici stručnih škola stručnu, a učenici umetničkih škola umetničku maturu. Matura se sastoji iz obaveznog dela od tri ispita, čijim polaganjem se stiče diploma o završenoj srednjoj školi, i izbornog dela, koji će polagati samo učenici koji žele da nastave školovanje i koji treba da im omogući upis na fakultete, ukoliko tako bude predviđeno upisnim uslovima. Ispiti su isti za sve učenike, svi ih polažu u isto vreme i pod istim uslovima. Pregledanje testova organizovaće se na osnovu ključa i eksterno (nastavnici ne pregledaju testove svojih učenika, i zapravo ni ne znaju čije testove pregledaju), čime se obezbeđuje objektivnost ocenjivanja - navode iz Ministarstva prosvete za naš portal.

Kako objašnjavaju, ovo rešenje ima veliki broj prednosti: učenici ne bi morali da polažu dva slična ispita u kratkom vremenskom periodu; oni učenici koji ne žive u univerzitetskim centrima ne bi morali da putuju na prijemne ispite, što za većinu predstavlja značajan trošak i najzad, ni jedan učenik ne bi plaćao polaganje prijemnog ispita. Budućim studentima se otvara i više mogućnosti – sa maturskim ispitima mogu da konkurišu za upis na nekoliko fakulteta istovremeno, bez potrebe da na svakom od tih fakulteta polažu prijemni ispit, a zatim i da izaberu najbolju opciju za studiranje koja im je dostupna na osnovu uspeha koji su postigli na maturi. Na taj način obezbedili bi se jednaki uslovi za upis svim kandidatima.

Ipak, još uvek nije poznato da li će uvođenje državne mature značiti potpuni kraj za prijemne ispite na fakultetima. Iz ministarstva kažu da pregovori sa univerzitetima traju, ali jedno je sigurno - fakulteti koji zahtevaju posebne sklonosti i sposobnosti (poput umetničkih fakulteta ili fakulteta za sport i fizičku kulturu) zadržaće prijemne ispite jer takva selekcija kandidata nije moguća kroz državnu maturu.

Iz Ministarstva prosvete pojašnjavaju da fakulteti imaju mogućnost da sami definišu kriterijume i naprave algoritam za bodovanje rezultata maturskog ispita koji će im omogućiti najbolju selekciju

kandidata.

- To znači da, na primer, tehnički fakulteti kao uslov za upis mogu da definišu srpski jezik položen na osnovnom nivou, a matematiku i fiziku položene na najmanje srednjem, odnosno na naprednom nivou. Kada je reč o raspoređivanju brucoša sistem bi trebalo da bude sličan sistemu za upis u srednje škole – selekcija kandidata vršila bi se na osnovu definisanih kriterijuma sa jedinstvene rang liste - rečeno nam je u ministarstvu.

Kako će izgledati testovi na državnoj maturi?

Test iz srpskog jezika sadrži 25 zadataka koje je potrebno rešiti za 180 minuta, a maksimalan broj bodova je 30. Pored svakog zadatka napisano je koliko poena nosi, a kako bi se obeležio tačan odgovor potrebno je obojiti kružić pored odgovora.

Rešenja zadataka iz srpskog jezika možete pogledati u galeriji ispod: 

Sa druge strane, test iz matematike ima jedan zatadak manje, maksimalan broj poena je 36, a vreme za rešavanje je isto kao na testu iz maternjeg jezika - 180 minuta.

Rešenja zadataka iz matematike možete pogledati u galeriji ispod: 

(Telegraf.rs)