Žao mi je što imam samo jedno dete: Sve mere za podizanje nataliteta, nasilje je i kad se deca vuku za uši

* Cilj nam je da nas ima što više, i u tom smeru će biti naše aktivnosti * Stimulisaćemo mlade da što pre osnuju porodicu * Podaci popisa nam govore da je kranje vreme da nešto uradimo *Postala sam redovni profesor Medicinskog fakulteta * Bila sam štreber *Moraćemo da naučimo da živimo sa kovidom 19 * I vučenje za uši, zulufe i šljapkanje po guzi je fizičko nasilje

Preliminarni podaci popisa stanovništva, koji su pokazali da nas je za skoro pola miliona manje, nisu nas iznenadili. Prošle 2022. godine smo prvi put posle nekoliko godina imali blago povećanu stopu nataliteta za manje od jedan odsto, ali to je mali korak. U Srbiji oko 50 odsto porodica sa decom ima samo jedno dete, a naš cilj je da nas ima više, s tim u vezi, pored drugih mera, predložićemo i da se produži i porodiljsko odsustvo za prvo i drugo dete, kaže u Intervjuu za Telegraf.rs prof. dr Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiju.

Preporučujemo

Ministarka otvoreno za nas kaže da joj je žao što ona lično nema još jedno dete, te da svim prijateljicama, koje još mogu da rađaju sugeriše da je najlepši poklon detetu brat ili sestra. Navodi i da će jedan od ciljeva biti da se roditeljima omogućí da imaju više vremena za decu i porodicu, kao i da se mladi podrže da što pre osnuju porodicu i ostvare se u najlepšoj ulozi na svetu.

Otkriva nam da je izborom nove Vlade morala da se izabere nova Radna grupa koja radi na nacrtu Porodičnog zakona koji treba, između ostalog da definiše i šta je sve fizičko kažnjavanje dece. Očekuje da će se on vrlo brzo naći u Skupštini a kada je u pitanju fizičko kažnjavanje dece ističe da je protiv bilo kog oblika nasilja.

Kaže i da nam je kovid 19 pokazao da ćemo morati da naučimo da živimo sa njim, otkrila nam je i da je pre nekoliko dana postala redovni profesor na Medicinskom fakultetu, ali i da je bila štreber, kao i da li ona više ćerku savetuje po pitanju mode ili ona nju.

• Kao ministarku za brigu o porodci šta imate da poželite svim porodicama u Srbiji, deci u našoj zemlji a šta vi lično želite u ovoj Novoj 2023. godini?

Svim građanim naše zemlje bih poželela, pre svega, zdravlje, sreću i mir, što želim i njihovim najdražima. Poželela bih da se što više smejemo, da imamo što više razloga za sreću i radost, da nas ima što više. Ono što želim sebi i svojim najdražima, želim svakom građaninu naše zemlje, svakoj porodici a pošto su deca izvor sve naše snage i osmeha, želim da nas ima sve više, da pokažemo koliko smo snažni i jaki, i da se u svakoj porodici čuje dečiji smeh i radost.

• Koji je vaš cilj na čelu Ministarstva za brigu o porodici?

Ovo je ministarstvo sa najlepšim nazivom. Briga o porodici je cilj svih nas lično, a sada mene kao resornog ministra obavezuje da radimo još više, još bolje i da podstaknemo sve nas da imamo više vremena za našu porodicu, a mlade ljude da što pre osnuju svoju porodicu, i da se ostvare u najlepšoj ulozi na svetu, ulozi roditelja. Činjenica da je ovo ministarstvo osnovano kao posebno, što se prvi put desilo u prethodnoj Vladi, govori koliko je za našu državu značajno ovo pitanje i govori nam da treba sve mere i aktivnosti da usmerimo ka pronalitetnoj politici, da nas bude što više.

Dosta ciljeva smo sebi zadali i želimo da se rezultati našeg rada vrlo brzo vide. Kada je u pitanju demografska politika, nažalost, tај problem nije nastao od juče, pa ne može ni tako brzo da se reši. Mere koje su donate u toku 2022. i 2021. pokazuju da ima pomaka. Ti koraci su još uvek dosta sitni I zato moramo još više da radimo na tom pitanju. Ali se pokazalo da dosadašnje mere daju rezultate.

• Koja mera je po Vama dala najbolji rezultat da dođe do tih pomaka?

Ukoliko gledamo konkretne mere i finansijsku podršku u vezi sa decom, ona nikada nije bila veća. 2012. godine je finansijska podrška za rađanje prvog deteta bila nešto više od 30.000. Početkom 2022. je ona porasla sa 100.000 na 300.000 dinara, a u ovom momentu je to i nešto više, jer se ona usklađuje u odnosu na rast cena na malo. Prvi put je uvedeno i da imamo jednokratnu finansijsku podršku za rađanje drugog i trećeg deteta. To je nezavisno od roditeljskog dodatka, koji postoji za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Konkretno, majka koja rodi treće dete 10 godina mesečno prima nešto više od 21.000 dinara. Što se tiče količine novca koja je izdvojena samo za dve izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, ona je nešto malo manje od 18 milijardi dinara na godišnjem nivou.

Često me pitaju, da li je finansijski aspekt ključan kada je u pitanju odluka za zasnivanje porodice. Sigurno jeste jako bitan. I, kada je u pitanju racionalno planiranje porodice jeste značajan faktor. U poslednje vreme često imam priliku da pitam mlade koje tek čeka zasnivanje porodice kada sebe vide kao roditelje. Gotovo svi su mi rekli prvo kada završe školu, fakultete, pa kada se zaposle, mnogi navedu i stambeni faktor. I, to ne može niko da ospori da su bitni faktori. Međutim, onda sam se na momenat zamislila i shvatila da niko od nas ne bi postojao da su naši roditelji čekali da se baš sklope sve te kockice. U jednom momentu sam pitala sve te mlade ljude koje su oni godište. Rođeni su krajem 90-tih godina. Rekla sam im da su rođeni u vreme kada su bili ratovi u zemlji, kada je bilo bombardovanje i sankcije i druge nepovoljne stvari koje su pogađale našu zemlju... Ne želim da im namećem nikakav stav. Ali, definitivno finansijski stav jeste bitan. Podrška države je sada nikad jača kada je u pitanju podrška porodici i mladim ljudima, ali mora da se gleda i širi aspekt.

Upravo zbog toga Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju planira da već početkom 2023. godine započne veliku studiju, Nacionalno istraživanje. Odnosno planiramo dve studije, ali jedna će obuhvatiti srednjoškolce da, upravo, sagledamo njihovo znanje, stavove i ponašanje, u vezi sa porodicom. Koliko je porodica za njih bitna. Da li je to njihovo utočište, mesto poverenja, i gde sebe vide u tom porodičnom smislu za nekih 10-ak godina kada je i neko fiziološko vreme za zasnivanje porodice. Na taj način želimo da identifikujemo faktore koji su od najvećeg značaja za mlade ljude kada je u pitanju zasnivanje porodice. Da vidimo gde treba da ih podržimo.

Od početka 2022. imamo prvi put meru subvencije za kupovinu prvog stana za majke koje su roditele dete, a nisu imale stan na svoje ime. Od ove mere tek očekujemo da da svoje dobre rezultate. Opet, napominjem, finansijski aspekt jeste jako bitan ali nije odlučujući, i nije presudan. Mi ćemo i dalje da podržavamo različitim merama, pre svega, mlade ljude kada je u pitanju podrška i prilikom zapošljavanja, i u svakom smislu koji je bitan prilikom racionalnog planiranja porodice.

• Nekada ranije nije bilo tako. Mene je mama rodila sa 20, brata sa 18, ali su nam vremenom te iste porodice nametnule da moramo da završimo škole, zaposlimo se...

Sigurno je da su obrazovanje i posao nešto što nam daje nezavisnost. Ne moramo svi da završimo fakultet, ali je jako bitno da žena ima svoj posao, da ima svoj dinar, jer joj to otvara vrata ka nezavisnosti i sigurnosti. Dosta pričamo o ravnopravnosti žene. I treba da budemo ravnopravne, ali ne treba da insitiramo da budemo jednaki kada nismo jednaki. Nismo ni fiziološki, ni po konstituciji. Upravo zato postoji porodica u kojoj treba da se dopunjavamo.

Žene u Srbiji su i te kako prepoznale značaj obrazovanja. Ne tako davno ženi nije ni bilo dostupno školovanje širom sveta. Ako gledamo poslednju deceniju i visokoškolsko obrazovanje, svake godine 15 odsto više žena diplomira u odnosu na muškarce. To ima i reperkusije na period kada se zasniva porodica. U vreme kada sam se ja rodila, 70-tih godina, prosečan uzrast žene koja je rađala prvo dete bio je 23 godine. Sada se ta granica pomerila na 30 godina. Mi ćemo na to da kažemo da je i medicina napredovala, i da imamo različite načine i podršku kada je u pitanju materinstvo, ali fiziološki se ništa nije promenilo u odnosu na to kada je žena i fizički i psihički u najboljim godinama za rađanje.

Ovo pomeranje udesno, kako mi to u medicini kažemo, prema starijim starosnim grupama, to se desilo u skoro svim najrazvijenim zemljama sveta. I u njima je to dovelo do pada natalieteta. Više od 50 odsto porodica sa decom u našoj zemlji imaju jedno dete. Tako da čitav niz mera planiramo da usmerimo na podršku rađanja drugog deteta.

Ovo potpuno lično sad. Ja nažalost imam samo jedno dete. Razmišljala sam, jednom kada budem svodila šta sam u životu uradila, a sve češće mislim o tome, jako mi je žao što imam samo jedno dete. Pokušavam svim svojim prijateljicama i poznanicama koje su mlađe a za koje još ima vremena da rađaju, da im zaista ukažem na to da je najlepši poklon koji možemo da damo svom detetu brat ili sestra.

• Da li se slažete sa rečenicom da je brak sa više dece srećniji u odnosu na onaj sa jednim?

Činjenica je da je dete izvor sreće i radosti, pa ako ima više dece onda je to mnogo više sreće i radosti. Mnogi će da kažu i mnogo više obaveza i potencijalnih problema. Jeste, to stoji, ali u kući u kojoj ima više dece ima mnogo više smeha, radosti, tako da ima delić istine u tome što ste rekli.

• Na koji način ćete podstaći ne samo žene nego i parove, da teže drugom, pa i trećem detetu? Da li će i za koliko biti pomeranja tačke za porodiljsko odustvo?

To je jedna od aktivnosti koja nam se prva nametnula pričajući sa udruženjima roditelja i pojedinačno. Kada je u pitanju pomeranje tačke početka porodiljskog, ono nije u našoj nadležnosti, nažalost. Međutim, to ne znači da ne treba da iniciramo da pričamo sa drugim kolegama što smo već i uradili.

• Dete ni ne napuni godinu dana a mama mora da se vrati na posao.

Tako je. A u međuvremenu, znamo, menjali su se neki drugi zakoni. Recimo Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Postoji određena vakcinacija koja se može dati tek u uzrastu sa navršenih godinu dana a da je ta vakcina i obavezna za upis u vrtić (MMR). Tako da čitav niz faktora sledi koji nameće da većina majki nije ni u mogućnosti da sve to ispuni da se vrati na posao. Onda znamo da smo svi mi tražili različite opcije kako da produžimo naše odsustvo, pa prvo koristimo godišnji odmor koji nismo koristili, onda majke traže načine kako da otvore bolovanje. Nesporno je da postoji potreba da se ta tačka pomeri pogotovo još kada su u pitanju majke koje su prevremeno rodile decu. Deca koja su rođena pre termina vrlo često su na odeljenju za neonatologiju, tu provedu i po nekoliko meseci, a majka nije sa njima. I za te majke se otvorilo pitanje pomeranja početka porodiljskog. To sve jesmo inicirali. Ne mogu da kažem tačne vremenske odrednice kada će to da se dogodi jer to ne zavisi od nas, ali sva ta pitanja smo pokrenuli.

• To bi, dakle, značilo da bi porodiljsko odustvo počelo kada se žena porodi?

Da, na taj način smo definisali, da je najpoželjnije da se računa kada se majka porodi. To isto važi i za majke prevremene rođene dece, odnosno od onog momenta kada dete dođe kući.

• Mogu li, možda, majke prevremene rođene dece da imaju duže porodiljsko?

To je jedna od opcija o kojoj smo razmišljali, da se produži za ono vreme koje je dete provelo u bolnici do onog momenta kada je dete došlo kući.

• Videli ste preliminarne podatke popisa stanovništva. Pokazuju da nas je za skoro pola miliona manje, šta vam to govori?

Nažalost, nisu nas iznenadili podaci.

• Da li ste očekivali više?

U prvom momentu, možda i da, u odnosu na početne projekcije, jer znamo da se u toku popisa rade različite projekcije. I, nikoga nije iznenadio pad ukupnog broja stanovništva ali ako se ovako nastavi i stopa fertiliteta bude i dalje 1,5, a da znamo da je za obnavljanje broja stanovnika treba da bude 2,1 , i ukoliko imamo na umu šta se dešavalo prethodnih godina, onda nam je bilo očekivano da će da bude pad broja stanovnika. Krajnje je vreme da učinimo sve što je u našoj mogućnosti, svaki pojedinac, ne samo država. Država je dala veliki finansijski vetar u leđa. Radićemo i dalje na podršci ali prevshodno treba da se fokusiramo na mlade ljudi koji treba da osnuju porodciu. Slažem se da treba da završe obrazovanje, ne mora to da bude presudno ali da utičemo na mlade da granicu od 30 godina, kada je rađanje prvog deteta, da vratimo ka mlađim uzrasnim grupama.

2022. godine je porast nataliteta za nešto malo manje od 1 odsto. To je zaista mali korak ali prvi put nakon nekoliko godinaimamo povećan broj novorođenih beba. Nadam se da će u 2o23. biti još veći ali taj porast je još suviše mali, moramo da grabimo krupnim koracima napred. Naše Ministarstvo će prevashodno usmeriti svoje aktivnosti prema lokalnim samoupravama. Većina lokalnih smaouprava ima jako značajne mere pronatalitetne politike. Mi želimo da podržimo da zajednički delujemo i ulažemo. Relativno skoro smo bili u Crnoj Travi gde je prošle godine rođeno samo 6 beba iako lokalna smaouprava izdvaja značajna finasijska sredstva. U završnoj fazi je stambeni objekat za dodelu stanova mladim bračnim parovima sa decom. Takve projekte želim da podržimo, kao što je povećanje kapaciteta vrtića, finasijska podrška porodicama sa više dece, izgradnja igrališta za decu, to je nešto što je konkretno i što je potrebno i roditeljima i deci.

• Ima li indicija da se poveća roditeljski dodatak?

On nikada nije bio viši. 2012. godine je bio 30.000 sada je 10 puta veći, sada je više od 300.000. Osim ove finasijke komponetne, sa udruženjima roditelja, majkama, pričali smo koje bi to druge mere bile značajne. Dužina porodiljskog odsustva se opet nametnula. Ako imamo na umu činjenicu da je za treće dete odsustvo dve godine ili za blizanačke trudnoće, a za prvo i drugo dete godinu dana, onda je i potencijalni predlog da se razmišlja o produžetku porodiljskog odsustva za rađanje drugog deteta. Neminovno je da mnoge majke traže način kako da produže svoje odsustvo pogotovo kada rode drugo dete, a mnoge majke zbog prirode svog posla vraćale su se , nažalost, na posao. Kažem nažalost jer je potreba da budu sa detetom u tom uzrastu.

Pričala sam sa majkama koje imaju više dece o fleksibilnima načinima rada i radu od kuće, da se za određena znaimanja omogući pogotovo majkama koja ima troje i više dece da se skrati radno vreme na poslu, da se poveća rad od kuće. Međutim, neke majke žele da izađu iz kuće i da se vrate na posao. Tako da su različiti i zahtevi i pogledi, a mi pokušavamo i želimo da nađemo najbolji, optimalan način, da roditelji usklade porodične obaveze i poslovni život.

Sa Privrednom komorom Srbije smo potpisali Protoikol o saradnji I u narednom period ćemo intenzivno sarađivati. Postoji mnogo kompanija koje žele da stimulišu mlade ljude da osnuju porodicu. Ljudi koji su zadovoljni kada odu kući, koji imaju porodičnu atmosferu i okruženje koje ih usrećuje, mogu mnogo više i da rade i privređuju. Porodica, definitivno, jeste naš izvor snage, izvor radosti. Ništa nam ne pada teško kada imamo ushićenje kada se vraćamo kući. Jeste, ima i briga i obaveza, ali unutrašnja sreća kada su nam svi zdravi prevashodno to je nešto što nam daje snagu i energiju.

• Dokle se stiglo sa izradom Nacrta Porodičnog zakona koji bi trebalo da definiše šta je u stvari fizičko kažnjavanje dece?

Na izmenama Porodičnog zakona se dosta radilo u mandatu prethodnog ministra Ratka Dmitrovića i taj zakon je došao u završnu fazu. Zbog normativnih procedura i sastava nove Vlade, potrebno je bilo da se izmeni Radna grupa, što je urađeno i očekujemo nastavak rada na izmenama. Dosta je tu i članova koji su bili i u prethodnoj Radnog grupi i čiji doprinos najviše i očekujemo. To je nešto što me je kao novog ministra sačekalo u završnoj fazi.

• Polemisalo se mnogo, a da li je po Vama kada se dete povuče za uvo, za zuluf ili lupi po guzi, fizičko nasilje?

Da nas neko povuče za uvo, kosu, da li bismo mi shvatili da je fizičko nasilje? Pa bismo. Zašto se deca razlikuju od odraslih osoba. To su mali ljudi, samo fizički nešto niži i slabiji od nas. Apsolutno sve ono što bismo smatrali da je fizičko kažnjavanje kada bi vama to neko učinio, isto možemo da kažemo da to važi i za decu.

Decu treba pre svega da slušamo i čujemo. Ona nam svojim reakcijama i ponašanjem pokazuju sve, i treba da imamo više vremena za svoju decu za porodicu generalno. I ono što se posebno pokazalo ukoliko roditelj udari dete, ako ga povuče za uvo, za kosu, zbog nestašluka, to je nemoć roditelja, jer nije uspeo na neki drugi način da objasni detetu. Pokazalo se i da će dete od ranijih godina takav način ponašanja da prihvati kao normalan. Ne tako retko, mada ne mora da bude pravilo, deca pokazuju i u školi znake agresije prema drugoj deci, i ne tako retko su iz porodica gde je registrovano različito fizičko nasilje. Moramo da učimo dete, a i sebe kao rodtelja, da jedino kroz razgovor, priču I učenje možemo da rešimo problem. Fizičko kažnjavanje se nikada nije pokazalo kao efikasno.

Kada sam ja išla u školu mi smo ustajali nastavniku, učitelju kao znak poštovanja Ja ne znam kada se to izgubilo. Recimo, sećam se da su bake i deke pričali da nije bilo retko u njihovo vreme da učitelj udari dete po ruci, povuče za uši. Ne sećam da se u mojoj generaciji to dešavalo ali vidimo i da se menja način odnosa nastavnik-đak, tokom vremena. A, ovaj sad virtelni svet, koliko god da nam je olakšao komunikaciju, koliko nam je svet učinio dostupnim, toliko nam je uveo i jedan novi prozor u različite vrste ponašanja, koji su isto tako, nažalost, sve manje i manje kontrolisani. U svakom slučaju, kada je u pitanju porodično nasilje apsolutno nikakav oblik ne sme da postoji.

• Da li će biti promena oko procesa usvajanja dece i hraniteljstva?

Postupak i oko hraniteljstva i oko usvojenja je jasno i precizno zakonski definisan i kontrolisan u svakoj mogućj fazi. Ono što dolazi u medije, a medije i čitaoce i gledaoce najviše zanima nešto što je senzacionalno, je vrlo često neprovereno, pa netačne informacije dođu u javnost. Ja sam i lično bila potresena a mogu da kažemi i ljuta kao resorni ministar, kada su potpuno netačne informacije o detetu u postupku usvajanja prvo plasirane preko društvenih mreža pa posle nažalost u Narodnoj skupšini od poslanice Narodne stranke Ivane Parlić, koja je iznela o konkretnom slučaju potpuno neistinite informacije i uvela nemir u javnost i potencijalno gubitak poverenja u sam proces usvajanja. Ako bilo ko ima informaciju da je u bilo kojoj fazi došlo do odstupanja od zakona odmah treba da kontaktira nadležne organe, pre svega tužilaštvo jer je svaki korak zakonski definisan.

Kada je u pitanju usvajanje iznosili su se netačni podaci i oko broja usvojene dece, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, kao I oko onih koji su u hraniteljskim porodicama. Kada su u pitanju potencijalni usvojitelji u našoj zemlji, oni svi imaju profil željenog deteta. Međutim, u ovom registru su velikom većinom deca s poremećejim zdravlja, deca koja nisu iste nacionalnosti kao usvojitelji, tako da se vrlo često čekajući dete sa željenim katakteristikama taj proces oduzi. Konkretno ove godine je usvojeno 85 dece. U hraniteljskim porodicama u ovom momentu, uzrasta od 3 do 10 godina, se nalazi oko 1200 dece. Drago mi je što smo ove godine baš tu decu uspeli da obradujemo novogodišnjim paketićima. Cilj svih nas je da svako dete odrasta u porodičnom okruženju bez obzira na to da li ima neko oboljenje, poremećaj zdravlja i ono što je sigurno jeste da će u porodičnom okruženju da ispolji svoje maksimalne kapaciette - okruženo ljubavlju.

• Stiže li ministarka za brigu o porodici da se bavi epidemilogijom?

Stižem najviše kroz rad sa studentima. Od pre par dana sam i redovni pofesor na Medicinskom fakultetu. Tri, četiri godine unazad, sad već i 5, sam i profesor na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Nažalost samo sam jednom ove godine mogla da odem u Kosovsku Mitrovicu, jer mi nekoliko puta nisu dozvolili ulazak na Kosovo i Metohiju.

• Da li ste bili štreber?

Moram da priznam da jesam. Kada se moje dete prvi put susrelo sa tim da joj kažu da je šterber, rekla sam joj da nije lako biti štreber, da nije lako odvojiti toliko vremena i uskraćivati mnoge stvari da bi se učilo i ispunjavale svoje obaveze.

• Da li će ćerka da krene maminim stopama ili ne?

Ćerka ide u srednju školu, četvrti je razred. Završni. Podržaću je kakav god da bude njen izbor. Pretpostavljam da će da ide u tom pravcu, ali ni ja nisam svoju majku pitala kada sam se odlučivala, a imala sam podršku, tako da će je i ona imati.

• Da li vam je ona najveća podrška?

Jeste. Svaki čovek najveću inspiraciju i podršku nalazi u porodici, pa tako i  ja. U želji da mi pomogne, često me I kritikuje, što je i normalno za odnos majka-ćerka.

• Ko kome deli savete o toaleti?

Znate i sami koliko deca mogu da budu surova i kada kažu da tako nešto ne bi trebalo da bude, ja kažem ja sam majka, ali delić mozga govori da je njen pogled na svet sada savremeniji. Naša deca su rođena u drugom veku u odnosu na nas, imaju drugačiji način razmišljanja i dosta se toga promenilo. Neki dan sam pričala sa njom, a to oni ne mogu da shvate, kakav je bio nekada fiksni telefon koji ne možeš da odneses u drugu sobu. Oni se smeju a čak i mi kada pričamo o tome, kao da je to bilo u nekom drugom životu.

• Da li ćemo se u toku 2023. godine pozdraviti sa koronom?

Ovaj virus se pokazao mnogo istrajniji nego što smo pretpostavili da će da bude. Činjenica je da nikada nije nestao od momenta kada smo ga prvi put identifikovali. Veća je verovatnioća da ćemo samo naučiti da živimo sa njim. Sada je sezona i gripa, a niko više i ne priča o njemu. Prethodno, radeći u Institutu za javno zdravlje Srbije, u ovom periodu, kada god smo išli u medije pričali smo o gripu, vakcinaciju protiv gripa... Kovid 19 je potpuno promenio naš pogled na zarazne bolesti. Tako da, niko nije siguran da li će u potpunosti da nestane. Biće kao grip.

(Telegraf.rs)