Na padinama Ovčara raste Vukašinova šuma, svako drvo zlata vredno: Stefan posadio desetine, sad ga drugi slede
U selu Dučalovići mladi Stefan Draljača sam je pre nekoliko godina odlučio da posadi šumu da bi dao bar mali svoj lični doprinos kako se ne bi "disalo na škrge"
U danima kad vazduh na području Moravičkog i Zlatiborskog okruga nikad nije bio zagađeniji najbolje možemo da shvatimo značaj svakog stabla i svake krošnje.
Na padinama planine Ovčar u selu Dučalovići mladi Stefan Draljača sam je pre nekoliko godina odlučio da posadi šumu da bi dao bar mali svoj lični doprinos kako se ne bi "disalo na škrge".
Preporučujemo
Jedna od najvećih srpskih svetinja čuva ruku Svetog Save: U manastiru Mileševa dešavala su se mnoga čuda
"Iz dana u dan ih je sve više, plašimo se": Pasa lutalica u ovom gradu ima toliko da su i saobraćaj usporili
U borbi za što više kiseonika njemu se pridružila i grupa ljubitelja prirode i planinara koji su u okviru programa Zeleni inkubator koji realizuju Mladi istraživači Srbije takođe na padinama Ovčara posadili 150 novih sadnica.
- Priroda je sve što imamo i moramo je čuvati. Kada bi svako tokom svog života zasadio bar jedno drvo svet bi bio lepše mesto za život. Tokom akcije pošumljavanja posadili smo hrast, jasen, lipu, cer.. Ono što je Stefan započeo trudimo se na ovaj način dodatno da upotpunimo. Njegov brat ima sina Vukašina, tako da će se ovaj predeo nazvati Vukašinova šuma. Bićemo ponosni kad vidimo kako to sve izgleda za nekih desetak godina - rekla je za RINU Jelena Janković koja je učestvovala u akciji pošumljavanja.
Stefan je poznat po tome što nije želeo biti jedan od onih koji od prirode samo uzimaju, a ništa ne vraćaju. Sadnja šume koja će imati brojne benefite za životnu sredinu delovala mu je kao najbolji način da da svoj doprinos. Sama ta činjenica da od malog semena, može da nastane ogroman šumski gorostas bila mu je fascinantna.
- Svako može da zasadi svoje drvo, nije to kmplikovan proces. Potrebno je samo da u jesen kad opadaju žirovi, da se oni skupe posade u saksiju i povremeno zalivaju. Na proleće one već porastu i mogu da se zasade. Nadam se da će i drugi ljudi naučiti da se vrate prirodi, jer je to izuzetno važno. Da kad se pomene stablo ne misle kako da ga poseku i od njega samo da imaju novčanu korist - zaključio je Stefan Drljača.
Osim što je svojevrsna fabrika kiseonika, šuma ima i brojne druge benefite i to one dugoročne. Stefan ne namerava da ovde stane, pa je u planu da šumu posadi i na susednoj parceli. Formirao je i svoj rasadnik iz kog, kad za to dođe vreme prenosi sadnice na parcelu.
(Telegraf.rs)