Vaspitači žale za dečakom iz Hana: "Jadni roditelji, jadna i koleginica. Ne možeš da predvidiš i sprečiš"

Sagovornica Telegrafa očekuje da koleginica bude suspendovana, da osuda javnosti bude žestoka, a da njeni saradnici "operu ruke"

Četvorogodišnji dečak preminuo je nakon što je juče u vrtiću u Vladičinom Hanu progutao žir. Dete je prevezeno vozilom Hitne pomoći u ZC Surdulica, a potom u KC Niš, gde mu ipak nije bilo pomoći. Ovim povodom oglasilo se Ministarstvo prosvete, koje je uz izraze saučešća zbog tragične smrti navelo da je inspekcija na terenu. Iz predškolske ustanove saopštili su da "iz opravdanih razloga niko nije u prilici da daje izjave".

Preporučujemo

Ovim povodom obratili smo se predstavnici sindikata koja nam je najpre rekla da je vrlo potresena vešću. U razgovoru za Telegraf.rs govorila je o odgovornosti posla kojim se bavi, strepnji sa kojom vaspitači dolaze u smenu, "očima na potljku" svojih kolega, nepredvidljivosti dečijeg ponašanja, pre svega u mlađim grupama, o prevelikim grupama, sa brojem dece većim od propisanog, nemoći inspekcije pred očiglednim kršenjem zakona i o veličini nesreće s kojom će morati da žive i roditelji nastradalog dečaka i njegova vaspitačica.

"Jadni roditelji i jadna koleginica. Koji god da je razlog, niko ne zaslužuje da mu se tako nešto desi na poslu", ističe predsednica Odbora predškolskih ustanova Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost" Suzana Lazarević.

Očekuje da koleginica bude suspendovana, da osuda javnosti bude žestoka, da njeni saradnici "operu ruke", a da bez obzira na kaznu koja će uslediti, pa bila ona otkaz ili zatvor, najteža kazna mora biti život sa onim što se desilo.

"Što se roditelja tiče, od njih mogu da očekujem svaku reakciju, nema ništa draže od deteta što u ovom svetu možeš da izgubiš. Kako god da reaguju, njima je sve oprošteno i pomoći im nema. Što se vaspitača tiče, očekujem da svi operu ruke i ostave koleginicu, da se sama snalazi po sudovima i sa advokatima. To je spoljni deo. Njoj kao osobi, ne verujem da će biti prijatno do kraja života, ma kako god. I da ostane bez posla i da ode u zatvor, ona će morati da živi sa tim", objašnjava Lazarević.

Dodaje da će prve reakcije po protokolu krenuti iz vrtića.

"Mi imamo tim za zlostavljanje i zanemarivanje dece koji ja i sve moje koleginice shvatamo vrlo ozbiljno. Kod padova, ujeda, sitnih povreda, to se obavezno radi, pa se onda otvara pitanje pokretanja disciplinskog postupka. Koleginica će biti suspendovana, mislim da je već suspednovana, pa se onda vrši dokazivanje", dodaje uz napomenu da je njena prva ocena da su tragičnom slučaju kumovale okolnosti, ne vaspitačka greška.

U razgovoru za naš portal navodi da pojedinosti o slučaju nije uspela da sazna, ali da nepažnji u poslu vaspitača nema mesta.

"Nisam se čula ni sa kim", kaže dodajući da nije uspela da stupi u telefonski kontakt, te da je Han vrlo mala sredina: "Mora da je jutros bila eksplozija. Uopšte nije prijatna vest. Daleko bilo da je to namerna nepažnja. Ne mogu da kažem da li su taj žir i jelka bili u toj sobi ili je to bila jelka u sali centralnog vrtića, ne znam."

Upirući prstom u splet nesrećnih okolnosti, razmišljanje upravo o jelki i žiru ne da joj mira.

"Uopšte mi nije jasno odakle žir na jelci, prvo to gledam. Po nekom iskustvu, rekla bih da je to bila jelka koja je u sobi kićena sa tim našim prirodnim materijalima. Na kraju krajeva, to su deca od četiri godine, koja guraju sve u usta, možda tek predškolci mogu da razlikuju šta sme, šta ne sme, ali kada su u pitanju mlađa deca, oni su toliko nepredvidivi, da su nam oči kao sateliti. Ne možeš da predvidiš i sprečiš", kaže.

Dodaje da vaspitači rade u teškim okolnostima. Jednu od novina u radu posebno ističe.

"Insistira na sitnom materijalu, prirodnom materijalu, nemoguće je ispratiti sve to."

Grupe prevelike

Kaže i da veličina grupe varira od uzrasta. Da u jaslicama treba da bude do osam beba, a da ih je najčešće do 15, da dece u srednjim grupama - četiri do pet godina - treba da bude do 22, a da ih je najčešće 30 ili više.

"Prvo treba da se obratimo opštinskoj inspekciji, pa republičkoj inspekciji. Inspekcije dođu, prođu i svi generalno evidentiraju da se zakon krši i onda se i dalje radi isto. Imamo generalno problem", kaže uz napomenu da vrtići biju bitku sa lokalnim samoupravama da se zaposle novi radnici kada se desi da neko ode u penziju.

Dodaje i da su zakoni dobri, ali da se ne primenjuju, što je rečenica kojom se opisuju mnoge problemske oblasti.

"Poznajući kolege, ne samo u ovom okrugu - neko ima blagi pogled, neko ima nežne ruke, razlikuju se - ali, verujte mi, da smo sve ovde dušom i telom. Svi smo ovde jer ovaj poziv biramo. Mlade koleginice se zgranu od obima posla, ali polako, polako deca ti uđu pod kožu, fale ti buka, smeh i plač, sve ti fali. Budeš napet, misliš: 'Bože, da li će danas biti sve okej?' Uđeš u grupu, na ustima ti je osmeh, ali moraš da se skoncentrišeš, paziš... Nemam koleginicu za koju mogu da kažem da je došla samo da odradi posao", kaže navodeći koliko je ljubavi potrebno da bi se čovek nosio sa odgovornošću koja je stavljena pred njega.

A koliko je situacija na terenu nepredvidiva, govore i primeri onoga što se već dešavalo, a što im je radne dane činilo teškim.

"Nepažnji nema mesta, dodaje. Moguće je da deca gurnu sitne predmete u uho ili nos. Kod mlađih grupa su aktuelni ujedi. Kod svih uzrasta ima padova u kupatilu. Okliznu se zbog vode i obavezno padnu na potiljak, tu bude potres mozga. To se dešava. Daleko bilo, nije bilo većih povreda. Ali, bude udaraca kockom, povreda arkade... Mi imamo kobajagi bezbedan nameštaj, ali se desi da padnu. Na kraju krajeva, deca svuda padnu. Nemoguće je tu pažnju držati ako si u grupi šest sati neprekidno sa više od 20 dece bilo kog uzrasta, a obično su nam takve smene. Trudimo se da budemo sateliti, da nam oči budu na potiljku", objašnjava.

Dodaje i da je svesna toga da ovo nije jedini posao koji nosi veliku odgovornost, te da iz iskustva zna da je moguće i strepiti i raditi.

"Mi radimo ovaj posao, pa vidimo da može. I rudari imaju težak posao, pa svakog dana silaze u jamu. Uvek imaš situaciju koja može da te iznenadi. Mi moramo da budemo spremne na sve. To je presija, ne možeš sa navikom da uđeš. I na spavanju, mi smo oprezni."

(Telegraf.rs)