Demograf o rezultatima popisa: 3 grupe razloga za pad broja stanovnika, 1 faktor bi mogao da popravi stvar

Za primere uzete dve opštine sa oba pola - Crna Trava i Čajetina

Prvi rezultati popisa stanovništva koji je obaveljen ove godine pokazuju da u Srbiji danas živi 6.690.887 ljudi odnosno gotovo 500.000 manje nego 2011. Smanjenje broja stanovnika zabeleženo je u svim regionima, i to za oko deset odsto, osim u beogradskom, gde je broj stanovnika povećan za 1,6 odsto. U Beogradu je povećan i broj stanova, za čak 18,6 procenata, kojih i na nivou čitave Srbije ima više. Demograf Petar Vasić kaže da razlika u broju stanovnika između dva popisa može biti i veća.

Gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da broj sa popisa samo naizgled iznenađuje.

Preporučujemo

"Razlika proističe iz razlike u prirodnom priraštaju od 470.000 stanovnika manje samo po tom osnovu u poslednjih 11 godina. Razliku dodatno mogu da povećaju metodološke razlike - 2011. godine na popisu stanovništvo albanske nacionalnosti iz opština Preševo i Bujanovac je bojkotovalo popis. Sada ih ovde imamo", navodi Vasić.

Prema njegovim rečima, u popisu 2011. i 2022. postoje oni koji imaju dozvolu boravak u Srbiji.

"Takvih je bilo i 2011. i 2022. godine, ali 2011. ih je bilo daleko manje nego sada. Ta cifra možda može biti i veća, ta razlika", napominje Vasić.

Kakva je situacija u Crnoj Travi

U Crnoj Travi tokom 2021. je rođeno svega četvoro dece, a preminulo je 43 stanovnika.

Dopisnik RTS-a javlja da u Crnoj Travi umire deset puta više ljudi nego što se rađa. Od 1948. godine kada je Crna Trava imala preko 13.000 stanovnika, broj stanovnika se drastično smanjuje.

Najveće smanjenje bilo je između 1981. i 1991. godine, čak 50 procenata. Dok se u nekim delovima Srbije grade gondole i hoteli, u Crnoj Travi država deli agregate stanovnicima.

Poslednji veći objekat u Crnoj Travi napravljen je 1973. godine - srednjoškolski centar koji danas pohađa 15 učenika.

Hotel u Crnoj Travi propada. To je sve uticalo na to da se ljudi iseljavaju, a potencijali su veliki. To se vidi na primeru Stare planine kad je napravljen hotel, zemljište je počelo mnogo više da vredi i da se ljudi vraćaju tamo. Vidi se to i po Radan planini gde je samo najava izgradnje puta povećala vrednost zemljišta.

Violeta Radivojević, direktorka OŠ "Aca Stojanović" u Crnoj Travi kaže da je broj učenika u protekloj deceniji bio konstantan i da se kreće oko 35.

"Trudimo se da deci obezbedimo kvalitetnu nastavu i da održimo i povećamo broj učenika. U cilju povećanja njihovog broja realizovane su mere koje je propisala opšitna, novčana pomoć za prvorođeno dete, besplatan vrtić. Prošle godine imali smo 29 učenika, a ove 35 učenika. Od toga je šest prvaka. Broj upisane dece u odnosu na prošlu godinu je dupliran", kaže Radivojevićeva.

Ističe da se pravi zgrada za povratnike, a cilj je da se tu smeste porodice sa većim brojem dece.

"Ja sam ovde rođena, živim ovde. Volim Crnu travu i verovatno ću tu i ostati, da se borim za Crnu Travu", kaže Radivojevićeva.

U Čajetini između dva popisa 77 odsto stanova više

Zvanična statistika kaže da je između dva popisa 77 odsto stanova više.

Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina kaže za RTS da se ulaganje u budućnost isplatilo i da na Zlatibor dolaze investitori.

"Jedno smo od najpoželjnijih mesta i za život i boravak i ulaganja", navodi Stamatović.

Dodaje da su u poslednjih 15 godina ulagali u lokalnu infrastrukturu.

"Kasnije su inestitori plaćali naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, a mi smo mogli da radimo na nadogradnji. To je nešto što je opredelilo ljude da ostanu tu ili da se vrate. Lokalna samouprava mora da vodi računa o tome. Zahvaljujući kontinuitetu vršenja vlasti reklo bi se da se sve ovo i dešava.

Navodi da je činjenica da imaju sigurno više stanovnika nego u prethodnom periodu i da su jedna smo od retkih samouprava koja beleži broj stanovnika i rođene dece.

"Ne mogu se sve stvari racionalno objasniti"

Vasić navodi da se ne mogu sve stvari racionalno objasniti.

"U Crnoj travi se nikad nisu razvili dovoljni uslovi koji bi zadržali stanovnike na tom prostoru. Od funkcionalne opremljenosti naselja, radnih mesta. Kada su kola krenula nizbrdo bilo je teško da se zaustave", naglašava Vasić.

Što se tiče Čajetine smatra da mogu da budu zadovoljni što su zadržali broj stanovnika.

"Da nije bilo unutrašnjih migracija ne bi imali taj broj. Nije dovoljna samo stanogradnja i broj radnih mesta. Potrebni su sadržaji da mladim porodicama obezbede bitisanje tu, od kvaliteta obrazovanja i drugih sadržaja koje su mladim porodicama važne", naglašava Vasić.

Postoje, dodaje, mnoge projekcije i od 2002. su složne u tome da ne postoji scenario koji ne kaže da će broj stanovnika nastavi da opada.

"Postoji nešto što se zove scenario momentuma. Kada postoji nepovoljna starosna struktura, onda ona čak i kada se dostigne prosta zamena generacija, garantuje nastavak broja opadanja stanovnika onoliko dugo koliko te generacije dođu u starost za rađanje. Sigurno ćemo imati pad prirodnog priraštaja narednih decenija", kaže Vasić.

Uticaj povratka dijaspore bi, smatra, bio poželjan.

"Međutim, ako znamo da je nivo negativnog prirodnog priraštaja prevazišao 50.000 stanovnika godišnje onda bi to bio neki obim pozitivnog migracionog salda koji bi nam bio potreban da se ti trendovi zaustave", dodaje Vasić.

Navodi da bi do 2031. trebalo da imamo pouzdane registre stanovništva.

"Metodološki novine jesu uvedene, ali je očigledno da je postojalo tehničkih i kadrovskih problema, pa je period popisa pridužen. Osim toga su podaci dopunjeni i dodatnim administrativnim izvorima što po zakonu o popisu na prvom mestu nije bilo predviđeno", zaključio je Vasić.

(Telegraf.rs)