Zrenjaninac Dragan svrstao se u svega 2 odsto naučnika u svetu: Na listi je najuticajnijih istraživača

Njegova istraživanja su multidisciplinarnog karaktera i spadaju u nekoliko oblasti, kao što su informatika, kriptografija, metodika nastave informatike, matematika i metodika nastave matematike

Drugu godinu zaredom našao se na Stanfordovoj listi najuticajnijih istraživača u svetu. Profesor dr Dragan Lambić iz Zrenjanina ovog puta je čak ostvario i značajan napredak na listi na kojoj se nalazi svega dva odsto najcitiranijih naučnika, a koju sastavlja i objavljuje prestižni Univerzitet Stanford iz Sjedinjenih Američkih Država.

Njegova istraživanja su multidisciplinarnog karaktera i spadaju u nekoliko oblasti, kao što su informatika, kriptografija, metodika nastave informatike, matematika i metodika nastave matematike.

Preporučujemo

- Pošto se Stanfordova lista zasniva na broju citata koju naučni radovi ostvare u toku prošle godine, ovogodišnji rezultat je posledica rada iz prethodnog perioda. Obično je potrebno nekoliko godina da određeni naučni rad bude dovoljno vidljiv i sakupi značajan broj citata. Kod istraživača koji su u relativno mlađim godinama potrebno je vreme kako bi njihov naučni rad dostigao bolju citiranost. Prema tome, smatram da je ovaj napredak prirodna posledica činjenice da su moji prethodni radovi godinu dana duže bili dostupni naučnicima širom sveta. Upravo to, kao i aktuelnost tema kojima sam se bavio, uticalo je i na povećan broj citata - kaže za portal zrenjaninski.com Dragan Lambić.

Prema njegovim rečima, u poslednjih godinu dana njegov naučni rad se odvijao pod otežanim uslovima i u specifičnoj atmosferi. Uprkos tome, osim što je radio sa doktorantima, pomažući im u naučnom radu, u tom periodu se bavio i istraživanjem iz oblasti primene informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavi.

- Imajući u vidu neadekvatne uslove u kojima radi velika većina naučnika u Srbiji, samo prisustvo naučnika iz Srbije na listi dva odsto najboljih svetskih naučnika je velika stvar. Našim naučnicima je potreban mnogo veći napor nego onima iz zemalja koje više ulažu u nauku kako bi prevazišli nedostatak sredstava i opštu situaciju u nauci koja nije podsticajna, pogotovo za mlade naučnike - smatra Lambić.

Sa ocem često razgovara o nauci

Dragan je, inače, sin uglednog zrenjaninskog profesora dr Miroslava Lambića, kog je Društvo inženjera Zrenjanin proglasilo za jednu od inženjerskih legendi grada.- Moj otac je veoma ponosan na uspeh koji sam ostvario. Naravno, između ostalog mi često razgovaramo i o nauci i o obrazovnom radu. Njegova iskustva kao profesora, naučnika i inženjera su mi uvek korisna - ističe Dragan.

Profesor dr Dragan Lambić je rođen 1981. u Zrenjaninu. Diplomirao je na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Master studije je završio na Tehničkom fakultetu "Mihajlo Pupin" u Zrenjaninu. Doktorirao je na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Od 2010. radi na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Ima preko 120 recenzija u naučnim časopisima, kao i tridesetak objavljenih radova u časopisima sa SCI liste.

Voleo bi da kao Zrenjaninac doprinese svom gradu

S obzirom na to da je rođen u Zrenjaninu, gde i danas živi, još ranije je poručio da bi voleo da kao Zrenjaninac doprinese svom gradu. Pitali smo ga da li je bilo nekih kontakata u tom pogledu.

- Kontakata je bilo jedino sa upravom Tehničkog fakulteta "Mihajlo Pupin". Međutim, iako sam pokazao interesovanje, nisam dobio ponudu za bilo kakav ozbiljniji oblik saradnje. Verujem da bih mogao da doprinesem ovom fakultetu, ali nije bilo interesovanja od strane uprave za moje angažovanje. Kontakata sa privredom i institucijama od značaja za nauku u ovom gradu, nažalost, nije bilo - navodi Lambić.

Mnogi uspešni naučnici, lekari, inženjeri, odlaze odavde, baš iz razloga što u Srbiji ne mogu da napreduju i da se ostvare u punoj meri. Zanimalo nas je šta Lambića i dalje drži ovde i da li je ikad pomislio da ode u inostranstvo.

- Volim da živim u Srbiji i dugo vremena sam se nadao da će se situacija u nauci popraviti. Zato sam i ostao ovde. Međutim, u poslednjih godinu dana sam shvatio da čak i priznanja iz oblasti nauke ne garantuju bolje uslove za rad. Iz tog razloga, već neko vreme veoma ozbiljno razmišljam o tome da odem u inostranstvo, što će se verovatno uskoro i dogoditi ukoliko se situacija značajno ne promeni - naglašava naš sagovornik.

(Telegraf.rs)