Od 82 javna bunara do nule: Zrenjanin nema više nijedan, svi su zapušteni, služe kao kante

Kada je 2015. godine, zbog situacije sa neupotrebljivom vodom iz gradskog vodovoda, građanstvo upućivano na ulične bunare, operisalo se brojkom od 27 javnih bunara, od kojih je samo nekoliko bilo u ispravnom stanju

Foto: Milena Đorđević

Javni bunari nekada su bili jedan od simbola Zrenjanina. Postavljeni u brojnim ulicama u gradu, ovi ulični bunari predstavljali su ne samo mesta na kojima se točila ispravna voda za piće, nego i gde su se susretale komšije, pa razmenjivale pokoju reč, navodi Dnevnik.

Prema nekim podacima, u Zrenjaninu su prvi ulični bunari kopani i postavljani krajem 19. veka. U prvoj polovini 20. veka na teritoriji grada su bila 54 javna bunara, a 1962. godine, kada je grad dobio vodovod - 82.

Privatnih je bilo, kažu podaci, više od 500. Građani su na njima točili vodu kada bi došlo do kvara na gradskoj vodovodnoj mreži i zbog toga u njihovim kućama presušile slavine.

Kada je 2015. godine, zbog situacije sa neupotrebljivom vodom iz gradskog vodovoda, građanstvo upućivano na ulične bunare, operisalo se brojkom od 27 javnih bunara, od kojih je samo nekoliko bilo u ispravnom stanju i sa vodom koja je tretirana kako bi se mogla koristiti.

Danas više nijedan javni bunar ne radi. Svi su zapušteni, a mnogi i oštećeni ili služe kao kanta za otpatke. Javni bunari koji su preživeli, makar i ovako suvi, možda su sada već u nadležnosti institucija koje bi trebalo da brinu o zaštiti kulturnog nasleđa.

(Telegraf.rs)