Prodato ljubavno pismo vojnika staro 50 godina: Svedočanstvo tragične ljubavi Backa i Brankice kupila devojka

Na licitaciji je kupljeno i pismo u koje je utkan život jedne monahinje iz manastira Petkovica

Pismena uspomena o tragičnoj ljubavnoj priči srpskog vojnika Backa i Brankice, stara 50 godina, prodata je na humanitarnoj licitaciji za 4.000 dinara.

Kako za Telegraf.rs kaže mladić koji postavlja stara pisma i uspomene na humanitarne licitacije, Nikola Kreculj, potražnja i zainteresovanost je bila velika, a pismo je otišlo u ruke devojci koja je ponudila najviše novca.

Preporučujemo

Ovo pismo u Nikoline ruke došlo je odavno, čak se, kako kaže, ni ne seća ko mu ga je dao jer je dobijao pisma od mnogih ljudi koji su znali da Nikola voli da ih sakuplja.

Kako je za naš portal govorio, tragovi ljudi koji možda nisu više sa nama i njihove emocije neće završiti bačene već će se oživeti i pominjati kroz nešto lepo.

- Bitna su mi pisma zato što su to ljudske uspomene i drago mi je što se na takav način, kroz pomoć deci, oživljava i sećanje na te ljude. Oni nažalost nemaju svoje potomke koji bi ih se sećali pa kroz jedan ovakav gest ljudi će spominjati njihovu priču kroz nešto dobro - govorio je Nikola za Telegraf.

Ovo ljubavno pismo, podsetimo, datira iz 1970. godine. Namenjeno jednoj Brankici, kojoj je momak Backo pisao iz vojske, vrtelo se na društvenim mrežama u novembru ove godine. 

- Draga moja Brankice, odmah u početku da kažem da sam se zabrinuo za tebe da mi nisi bolesna, pošto nisam dobio vesti od tebe - početak je ljubavnog pisma.

Priča o Backu i Brankici ipak nije imala srećan kraj. Kako nam je ranije ispričao Nikola, čitajući celokupno pismo, ali i razgovarajući sa jednim starosedeocem Gaja kod Kovina, saznao je da je reč o jednoj ljubavnoj priči sa tužnim krajem.

- Ta porodica više nije u selu. Već 40 godina niko tu ne živi, a ako ima neki potomak od njih, on je verovatno u inostranstvu. To je bila jedna ugledna i veoma bogata porodica u selu. Živeli su tu do 80- ih godina. Imam puno pisama od njih, i na osnovu toga mogu da zaključim da su bili veoma dobri i velikodušni ljudi. Imam pismo od jednog člana te porodice koji je bio u bolnici 1946. godine, u kojem je tražio od porodice da mu pošalju kaput i kapu, ali ne za njega, već za druga koji je ležao pored njega - priča Nikola.

Kako objašnjava, autor ovog pisma je Backo, ali do pravog imena Nikola nije mogao da dođe. Saznao je, kako kaže, da je Backo, rođen 40- ih godina i da se profesionalno bavio rvanjem.

- Pismo je pisao tokom služenja u vojsci jer je u pismu navodio kako odbrojava dane do završetka i dolaska kući - dodaje.

Ova ljubavna priča, ipak, nije imala imala bajkovot kraj. Backo i Brankica nisu ostali zajedno, a on je mlad preminuo sa svega 30-ak godina.

Nakon ovog pisma, Nikola je podelio još jedno u koje je utkan život jedne monahinje iz manastira Petkovica.

Pismo monahinje Olimpijade iz manastira Svete Petke u Petkovici kod Šapca datira iz 1958. godine i pisano je grafitnom olovkom na 4 strane. Ono je nažalost pronađeno na smetlištu, kako kaže Nikola, zbog čega ne zna ništa o osobi kojoj je pismo, ali je o monahinji Olimpijadi uspeo da sazna dosta.

Ovo pismo otišlo je u ruke devojci koja živi u inostranstvu za 7.000 dinara, ali kako kaže Nikola, iznenadilo ga je to što je dosta manji odziv bio za pismo monahinje nego za prethodna jer je, ističe, veoma interesantno.

Nikola dodaje da za sada nema neku upečatljivu priču koja je preneta kroz pismo i koja može da se oseti kao prethodne dve, i da su mu ostala samo, kako kaže, obična pisma između prijatelja.

On smatra da će ljudi nastaviti da se interesuju za ovakav sadržaj jer primećuje empatiju kod njih.

- U toj grupi su ljudi koji su emotivni, empatični i oni su reagovali na ove stvari pa sam zbog toga odlučio da to ponovo stavim na licitaciju - rekao je Nikola.

(Telegraf.rs)