Za svaki boljku se traži specijalista: Da li su lekari opšte prakse nepravedno stavljeni po strani?

Kada su u pitanju specijalisti opšte medicine, tu je dijapazon pregleda vrlo širok tako da lekari tvrde – pacijenti mogu da budu mirni i da imaju poverenja

Foto: Pixabay.com/Ilustracija

Prijatelja iz inostranstva neretko nam zavide što i za najmanju boljku možemo da dobijemo po nekoliko mišljenja lekara specijalista. S druge strane, kod nas se lekari opšte prakse žale na to da su nepravedno skrajnuti, da se bave više papirima, nego medicinom i da su mnogi od njih uzalud išli na specijalizaciju.

Pojedini pacijenti imaju utisak da se lekari opšte prakse više bave administracijom i izdavanjem uputa nego lečenjem. Da li je to prava slika i da li u ovom slučaju zavisimo od sreće, odnosno od toga ko nam je lekar i u kom domu zdravlja? piše RTS.

"Nažalost, pogrešna slika i pogrešan utisak. Izabrani lekari, porodični ili opšte medicine su prva i poslednja karika u zdravstvenom sistemu. Izabrani lekari imaju mnogo veće ingerencije i mnogo toga može da se završi na primarnom nivou. Sve informacije se slivaju kod nas i mi pacijenta gledamo sveobuhvatno", kaže dr Dragana Ivanović, načelnica Opšte medicine.

Kada su u pitanju specijalisti opšte medicine, tu je dijapazon pregleda vrlo širok tako da lekari tvrde – pacijenti mogu da budu mirni i da imaju poverenja.

"Imamo mogućnost da radimo laboratoriju, osnovni pregled kao što smo i učili na fakultetu, znači da pacijent bude pregledan zavisno od tegoba koje ima. Imamo mogućnosti da radimo laboratorijsku dijagnostiku, rendgen, mnoge akutne stvari se rešavaju kod nas, dolaze pacijenti sa akutnim simptomima počevši od lumbalnih, temperatura, urinarnih infekcija, sve se to završava na primarnom nivou", ističe Ivanovićeva.

Lekar koji ima i iskustva u 70 odsto slučajeva će sam pomoći pacijentu. Ako to nije moguće, zbog težeg zdravstvenog stanja ili komplikovanije intervencije, uputiće ga na specijalistički pregled ili bolničko lečenje. Tako bi trebalo da bude.

Međutim, lekari tvrde da se neretko dešava da pacijenti u startu traže specijalistički pregled, što može biti dodatni uzrok za duge liste čekanja.

Činjenica je da je kovid poremetio sistem, ali ima istine i u tome da je i pre kovida bilo lista čekanja i previše adminstrativnih procedura.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić najavila je je da će do Nove godine biti ukinuto zakazivanje samo od prvog do petog u mesecu kako bi se izbeglo da urgentni centar ostane ono što je sad, praktično najveći dom zdravlja u Srbiji. U domovima zdravlja kažu da čekaju zvanično uputstvo Ministarstva.

(Telegraf.rs)