Pešačila sam po 10 kilometara da bih pomogla ljudima: Soja iz Topole (86) je najstariji volonter Crvenog krsta

Na hrabrosti i posvećenosti Soji bi mogle da pozavide i mnogo mlađe koleginice

Veliko srce, entuzijazam i hrabrost, sve su to osobine koje morati da posedujete da biste odlučili da budete volonter. Pomagati drugima, ne očekujući ništa zauzvrat, odlika je samo velikih ljudi. Jedna takva žena za primer uveliko gazi devetu deceniju života i bez obzira na godine jedna je od najaktivnijih volonterki Crvenog krsta u Topoli. Kad se spomene ime Slobodanke Soje Milovančević (86) svi će odmah znati ovu dobru ženu sa blagim osmehom i dobrom dušom.

- Volim da pomažem ljudima, tu sam da saslušam i razumem. Svi smo mi od krvi i mesa i svako ima neku svoju muku. Obišla sam mnogo ljudi, nekad i dugo pešačila kako bi stigla do njih i pomogla im. Ništa nije teško, jer nema veće sreće kad vratite osmeh na nečije lice - rekla je humana Soja.

Preporučujemo

Na hrabrosti i posvećenosti Soji bi mogle da pozavide i mnogo mlađe koleginice. Tokom svih godina koliko se bavi volontiranjem priče je zapisivala, govoreći da je svačiji život roman i vredan pažnje, pa je njena beležnica prepuna humanih dela koja je učinila.

- Soja je volonter naše organizacije sa najdužim višegodišnjim stažom. Ova draga i požrtvovana osoba učinila je za Crveni krst bezbroj plemenitih dela. U svojim objavljenim zbirkama pesama, isticala je važnost i ulogu Crvenog krsta kroz stihove koje je njemu posvetila - rekla je za RINU sekretar Crvenog krsta Topola, Biljana Pavlićević.

Volonteri širom sveta 5. decembra proslavaljaju svoj dan, a koliko su važni najbolje se pokazalo tokom pandemije korona virusa. Često se za ove humane ljude može čuti da nisu plaćeni ne zato što njihov rad ne vredi, nego zato što je u materijalnom smislu apsolutno neprocenjiv.

(Telegraf.rs)