"Dešava se da ne znam koji je dan. Zbog jedne stvari mi krivo": Profesorka iz Trstenika za Telegraf.rs

Profesorka koja je pretrpela nasilje u Trsteniku još uvek ne razmišlja o povratku na posao

Incident koji se dogodio u Tehničkoj školi u Trsteniku i dalje je u žiži javnosti, a profesorka Marija Stevanović, koju su đaci snimali dok joj učenik izvlači stolicu, oglasila se za portal Telegraf.rs. Kako kaže, još uvek se nije oporavila. Fizička bol polako nestaje, ali psihička je još uvek tu i ne zna kada će proći.

Prema njenim rečima, škola je danas trebalo da donese važnu odluku - da li će učenici koji su akteri nasilja biti udaljeni iz ove ustanove, međutim ona na nastavničkom veću neće učestvovati, a pored ove, postoje i drugi načini da se đaci kazne.

Preporučujemo

- Postoji opcija za premeštanje dece u drugu sredinu. Ne moraju da ih isključe iz škole, ali mogu da ih premeste i to bi bila odgovarajuća opcija. Neka vide kako je u sredini u kojoj ih niko ne zna, gde nisu udruženi. Postojale su takve situacije. Postoji opcija i za društveno-koristan rad od nekoliko sati, moraju ići kod psihologa nekoliko puta nedeljno, takođe ići će i sa roditeljima na razgovor u Centar za socijalni rad. Tako ozbiljan slučaj dosad nismo imali, pa nisam sigurna koje su sve solucije - navodi Marija za naš portal.

Profesorka engleskog predaje još od 2001. godine i kako kaže ovakav incident se nikada nije desio. Iako je bilo manjih nesuglasica, ovako strašnu situaciju niko nije mogao da zamisli. Ipak, reč utehe i podršku dobila je i od kolega i od đaka iz prethodnih generacija.

- Pitali su me da li je moguće da se to meni desi. Bilo je manjih incidenata, ali nikada ništa strašno. Deca i roditelji danas gledaju razne stvari, nasilje je svakodnevno prisutno u medijima. U poslednjih 10 godina se dosta promenilo, a roditelji ne mogu potpuno da utiču na njih. Svakakve scene viđamo: vređanja, polivanja, nasilja i sve na televiziji. To nije normalno. Ja sam tu da ih vaspitam, i moja i tuđa deca treba da se ugledaju na mene. Moram pametno da ih učim - dodaje ona.

Sudeći po njenom opisu, deca iz tog razreda su uvek bila problematična i živa. U razredu ih ima 11, a profesori su ih uvek čuvali i pazili, a đak koji je izmakao stolicu nikada na njenim časovima nije pokazivao nameru ili sposobnost da uradi tako nešto.

- Deca nikad nisu pravila ovako velike incidente, na primer pravili su se na odgovaranju da su neko drugi zbog ocene, ali ništa ovako ozbiljno. Ova grupa sa snimka čak i nije bila problematična. Dečak koji je izmakao stolicu je uglavnom sedeo i ćutao. Tog dana je nešto bilo drugačije, ne znam šta im je bilo u glavi, ali kao da nisu bili svoji - objašnjava nam Marija.

Kako kaže, krivo joj je samo jer joj niko od učenika ni ruku nije pružio. Učionicom se brzo raširio grohot đaka, a ona nije ni bila svesna šta joj se dogodilo sve dok inicijalni šok nije prošao.

- Kad sam došla kući nisam bila svesna ni kako sam pala, ni kako sam ustala. Udarila sam glavom o stolicu i verovatno mi se mozak malo usporio i nije lučio adrenalin. Ne sećam se svega, pokupila sam se i otišla kući i tamo sam radila sve što inače radim. Čak sam tešila ćerku zbog ocene. Međutim, onda me je sin ubedio da to nije normalno. Ja nisam pojmila da sam bila u opasnosti. Tek kada sam se sabrala u hitnoj počela sam da drhtim. Bila sam na svim analizama i od fizičkih povreda sam imala posledice. Bila sam toliko ugruvana da su me kosti bolele 12 dana - navodi ona.

Dodaje da na početku nije htela nikom da se javlja, isključila je mobilni telefon, a najteže joj je palo svakodnevno emitovanje pomenutog snimka na nacionalnoj frekvenciji. 

Na pitanje ko je kriv još uvek nema odgovor, a od roditelja aktera nije čula nijednu reč. Otac đaka koji je izmakao stolicu još uvek se nije pojavio, niti ikom obratio, a profesorka sumnja da misli da će na taj način izbeći kaznu.

- Često ljudi svaljuju incidente dece na to što su roditelji razvedeni, ali to nije ključna stvar. I ja sam samohrena majka, pa su moja deca mirna. Još uvek se otac dečaka koji je izmakao stolicu nije pojavio jer misli da će tako izbeći kaznu. Nije dao izjavu, a mi tu ništa ne možemo jedino da ga policija na silu dovede. Oni pred komisijom treba da daju izjave, a onda se predlaže mera, koja se kasnije usvaja na nastavničkom

veću. On očigledno želi da izbegne tu meru, zato se ne pojavljuje - objašnjava ona.

Iako je dugo u prosveti, strah je ipak nadvladao. U školu ne planira uskoro da se vraća, a pomisao da vidi tu decu u hodnicima je tera da ostane kod kuće. Nasilje je na nju ostavilo veliki trag, a kako kaže, dešavaju joj se situacije na koje nikada ranije ne bi poverovala da će se desiti.

- Teško mi je da pomislim da kao žrtva odem na sud, cela Srbija me je videla na podu milion puta. Nije mi prijatno. Dobijala sam dosta poruka

i to me je malo podiglo, dobila sam ohrabrenje. Zvale su me i kolege koje trpe neke probleme, izgleda da su ljudi osetili slobodu da sada mogu da kažu. U ovom trenutku se nikako ne bih vratila na nastavu, znam da nisam dobro. Dešava mi se da ne znam koji je dan, što mi se nikada nije desilo. Bar dva meseca ću biti na bolovanju. Čak i moj deca primete da sam nervozna, što pre nije bio slučaj - zaključuje Marija Stevanović.

Aktiv direktora traži kaznu

Aktiv direktora osnovnih i srednjih škola u Trsteniku jutros je najoštrije osudio nasilje koje se dogodilo u Tehničkoj školi i zahteva kažnjavanje vinovnika incidenta, prenose Novosti.

Aktiv je nakon sastanka izašao sa zajedničkim stavom: puna podrška napadnutoj profesorki engleskog jezika Mariji Stevanović i kolektivu škole.

(Telegraf.rs)