Kućica na Drini obišla je svet zbog jedne fotografije: Za stenu na kojoj se nalazi vezuje se drevna legenda

Za popularnost Kućice na Drini najzaslužnija je fotograf Irena Beker čije je fotografija izabarana za fotografiju meseca avgusta u magazinu Nacionalna geografija

Legenda kaže da je Marko Kraljević, na jednom od brojnih pohoda, sa svojim Šarcem hteo da pređe reku Drinu. Voda beše duboka, a kako se Šarac ne bi pokvasio, ovaj junak odlomi stenu sa obližnjeg brda, pa je baci nasred vode i tako sa konjem pređe na drugu obalu.

Preporučujemo

Danas, i posle mnogo vekova, stena ostade na istom mestu, a priča se da postoje i "čuvari tajne" koji umeju da prepoznaju na njoj otisak Šarčeve kopite.

Za samu stenu danas zna gotovo čitav svet. I to ne zbog Marka Kraljevića, već zbog jedne drvene kućice koja, poput najlepšeg ukrasa, stoji na Drini.

Još 1969, na današnjoj granici sa Republikom Srpskom, dosetila se grupa mladih Bajnobaštana da na steni podigne drveni objekat koji bi im, u letnjim danima dokolice, poslužila kao mesto za odmor, ali i zabavu.

Tako su sagradili prvu kućicu na Drini. Poplave su je nosile nakon toga, a ona se uvek ponosno dizala ni iz čega, poput feniksa.

Godine 2011. godine sagrađena je poslednja, ona koju i danas svi putnici namernici, ali i oni drugi, mogu videti ako ih nanese put Bajine Bašte.

Priču o njoj ispirčao nam je rukovodilac sektora za turizam TO "Tara-Drina" Obrad Pavlović.

"Prva kućica je napravljena daleke 1969. godine, kada je grupa entuzijasta iz Bajine Bašte ručnom metodom, čamcima prevlačeći građu, napravila prvu kućicu. Ona je najpre bila namenjena za njihovu razonodu i za boravak na reci. Nekoliko godina posle toga plahovita Drina je ovu kućicu odnosila. Vrlo često se dešavalo da usled velikog vodostaja i velikih poplava ona ode, pa se ponovo entuzijasti okupe i naprave novu. Ova koju sada gledamo je iz 2011. godine i od tada stoji ovde i predstavlja jednu od najvećih turističkih atrakcija u ovom delu Srbije", priča nam Obrad Pavlović.

Jedna fotografija kućice pre par godina obišla je svet, nakon čega se za nju čulo gotovo su svakom delu naše planete.

"Za njenu planetarnu popularnost najzaslužnija je Irena Beker, mađarski fotograf koja je 2012. godine fotografisala ovu kućicu i ta fotografija izabarana je za fotografiju meseca avgusta u magazinu Nacionalna geografija. Nakon toga, posle 2013, raznorazne medijske kuće, napre Dejli mejl, počinju da dolaze ovde. Dolazi i veliki broj inostranih tuista. Jedno je od najprepoznatljivijih mesta u ovom delu Srbije", dodao je naš sagovornik.

Ne propuštaju priliku da se u njoj fotografišu i turisti i entuzijasti i mladenci.

"Najponosniji smo na jednu našu manifestaciju, a to je Drinska regata koja se dešava svakog trećeg vikenda u julu. U tom trenutku više od 20 hiljada ljudi bude na raznoraznim plovilima na reci Drini. Start regate je u Perućcu, a cilj u Rogačici, nekih 25 km plovidbe. Najzanimljiviji deo jeste upravo ovaj prolazak pored kućice, kada svi sa oduševljem to proprate", objašnjava.

Kućica odoleva poplavama već više od jedne decenije, pa se Bajnobašatani nadaju da će ovaj obični, ali ipak posebni objekt, još dugo biti njihova "lična karta".

"Ako pogledate, videćete da prednja i zadnja strana kućice, sada su ti zidovi posebnim mehanizmom praktično podignuti ispod krova. Razlog tome je, ako bi došlo do toga da voda nadođe do tog nivoa, da prosto može da prođe kroz kućicu, da se ne stvara otpor i da je ponovo ne odnese. Verovatno je to jedan od razloga zbog čega je ona još tu".

Govori se u ovom kraju da i dalje među živima ima onih koji znaju da pokažu otisak kopite. Ima i entuzijasta koji idu put stene da je pronađu, verovatno u veri da će im doneti sreću.

Svakako, dolazak na ovo mesto nikad nije zaludan. Uvek odavde možete poneti lepe fotografije, iskustva i priču da ste posetili najpoznatiju tačku na Drini.

(Telegraf.rs)