Zaboravljena groblja srpskih vojnika: Zbog čega se ponosimo, a zašto treba da nas je sramota?

Srpski vojnici sahranjeni su na svim kontinentima

Srpska vojnička groblja su u čak 43 zemlje. Za neke se zna u kakvom su stanju, posebno ona u Grčkoj i Francuskoj, ali je većina zarasla u korov i nepoznanica su za mnoge. Nenad Lajbenšperger iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kaže da zbog stanja u kome se nalaze neke spomen kosturnice treba da nas bude i sramota jer neki propadaju godinama, prenosi RTS.

Srbija i svet obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Tog 11. novembra 1918. godine u 11 časova, završen je Veliki rat, time što su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom u francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša. Konačni mirovni sporazum potpisan je u Versaju 28. juna 1919. godine.

Preporučujemo

Pobedu u Velikom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila: procenjuje se da je stradalo oko milion i dve stotine stanovnika, što je bila trećina ukupnog stanovništa ili čak 60 odsto muške populacije.

Nenad Lajbenšperger iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kaže da je kultura sećanja na Prvi svetski rat dvostruka - sa jedne strane se rado sećamo tog junaštva i junačkih borbi i oslobođenja zemlje od okupacije, a sa druge strane i zaboravimo, kada treba da se setimo tih vojnika i da nešto učinimo za njih onda pokleknemo.

Govoreći o grobljima gde su sahranjeni srpski vojnici kaže da su Kosturnica na Vidu i groblje na Zejtinliku najposećeniji, nekada se namenski posećuju, ali češće kada ljudi odu na letovanje pa idu na izlet.

Podsetio je da u Makedoniji postoji čitav niz memorijala koji mogu da se posete, a postoje i u Srbiji memorijali koje ljudi retko obilaze.

"Najviše srpskih vojnika je sahranjeno u Austriji, na groblju logora Mathauzen gde je sahranjeno zvanično oko 8.000 vojnika, a možda i više od toga, broj ide i do 12.000. Groblja i logori koji su postojali na teritoriji Austougarske monarhije su veliki, u nekima je bilo i po 5.000 vojnika, oni se sada nalaze u nekoliko država - u Austriji, Češkoj i Slovačkoj", istakao je Lajbenšperger.

Kaže da o grobljima u inostranstvu vode računa diplomatska predstavništva, ambasade i konzulati, dok u nekim državama postoje organizacije koje brinu o grobljima, pa tako u Austriji postoji organizacija koja brine o svim grobljima iz Prvog svetskog rata, pa između ostalog i o srpskim vojničkim grobljima.

Napomenuo je da zbog stanja u kome se nalaze neke spomen kosturnice treba da nas bude i sramota, neki propadaju godinama, svesni smo da propadaju, ali zbog svih problema koje ima država nedovoljno sredstava opredeljuje za obnovu kosturnica.

Srpski vojnici sahranjeni na svim kontinentima

"Srpski vojnici su sahranjeni na svim kontinentima, najviše ih ima u Evropi, zatim u severnoj Africi, pošto su se tamo nalazile francuske kolonije, pa su srpski vojnici odlazili tamo na lečenje u Tunisu i Alžiru. Tamo su nažalost neki i umirali. A u Africi imamo i groblja pilota koji su bili u britanskoj avijaciji", napomenuo je.

Lajbenšperger je rekao da manje grobalja iz Prvog svetskog rata ima u Aziji, a na drugim kontinentima su uglavnom iz Drugog svetskog rata, vojnici koji su bili piloti, koji su bili ranjeni, odvedeni u neke druge zemlje na lečenje i tamo preminuli.

Dodao je da obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu podiže kulturu sećanja na jedan viši nivo.

Napominje da je pronađena fenomenalna paralela između cveta natalijina ramonda, cveta koji može da uvene i da ponovo oživi i srpske vojske koja je bila poražena i primorana da se povuče iz svoje zemlje i da se posle nekoliko godina vrati i oslobodi zemlju.

Primirje je potpisano 11. novembra u 11 sati 1918. godine u jednom vagonu u Francuskoj.

"Francuzi su na taj način hteli da ponize Nemce, što im oni nisu zaboravili i Hitler kada je potpisivao kapitulaciju Francuske, je takođe insistirao da to bude u vagonu", kaže Nenad Lajbenšperger.

Čak trećina stanovništva je izgubila život u ovom ratu, ne samo na ratištu, jer su u to vreme vladale velike epidemije.

Danas, posle više od 100 godina od Prvog svetskog rata, kaže da treba da budemo ponosni na tu ženju za oslobođenjem, možemo da budemo ponosni kako se srpski vojnik pokazao u tom ratu.

(Telegraf.rs)