Srpski vladar se "vratio" u svoju prvu zadužbinu: Manastiru Gornjak od sad čuva mošti kneza Lazara

Manastir Gornjak pripada Eparhiji braničevskoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture

U manastiru Gornjak, u dolini reke Mlave, između Petrovca na Mlavi i Žagubice, zbio se, kažu, istorijski događaj. Deo moštiju Svetog kneza Lazara, pre nekoliko dana, donet je ovde gde će biti trajno čuvane.

Svuda se moglo čuti da se knez tako vratio u svoju prvu zadužbinu, da je štiti i čuva, jer je upravo on i podigao ovu svetinju između 1378. i 1381. godine izdajući osnivačku povelju koju je tada potvrdio patrijarh Spiridon, piše Politika.

Preporučujemo

- Nadamo se, verujemo i molimo se Bogu da će Sveti knez svojim prisustvom da nadahne i podrži novo bratstvo manastira i da će odavde blagosiljati sve poklonike, vernike, da će nam dati snage da obnovu, koja je istorijski događaj, privedemo kraju. Manastir je više puta kroz vekove rušen, ali se uvek dizao iz pepela, obnavljan je i ovde molitva nikada nije prestajala - poručio je iguman manastira Gornjak protosinđel Petar, izabrani episkop toplički.

U krsnom hodu je mošti, praćene pojanjem tropara, a, u Gornjak doneo arhimandrit Dimitrije, iguman manastira Tumane.

Deo moštiju koje će trajno ostati u Lazarevoj zadužbini podno Homolja, unet je u drevni manastirski hram Svetog Vavedenja gde je služena liturgija. Ovaj događaj odvijao se pod blagoslovom episkopa požarevačko-braničevske eparhije dr Ignatija, u prisustvu mnogobrojnog sveštenstva i vernika. Prenos moštiju prethodio je osvećenju manastira Gornjak od patrijarha Porfirija, koje je planirano na hramovni praznik Vavedenje Presvete Bogorodice, 4. decembra.

Prema predanju, zabeleženom 1867. godine, manastir Gornjak nastao je prvobitno kao crkva Vavedenja Presvete Bogorodice, po želji koju je knez ispunio Grigoriju Sinajitu mlađem, koji je pomogao u gradnji svetinje, potom njime upravljao, a njegove mošti se takođe danas nalaze u manastirskoj crkvi.

Među motivima za gradnju se navode i državnički razlozi, jer je Lazar tek ovladao ovim krajevima pa je hteo da to obeleži zadužbinom. Istorija manastira je istorija naroda ovoga kraja. Rušili su ga i palili, pljačkali, odvodili monahe, a on je ponovo nicao, tu pored Mlave, pripijen uz kamene strmine planine Ježevca. Manastir, koji je dobio ime po jakom homoljskom vetru gornjaku, čuvao je u riznici velike dragocenosti: povelju kneza Lazara, povelju patrijarha srpskog Spiridona, barjak cara Dušana, čašu kneza Lazara sa ugraviranim inicijalima i mnoge druge.

Ali, njih više nema jer su tokom ratova raznošene ili spaljene. Po oslobođenju Srbije, manastir je obnovljen i dozidan. Današnji manastir Gornjak samo delimično podseća na staru manastirsku crkvu, mada leži na starim temeljima.

Prema dostupnim podacima, knez Miloš Obrenović je mnogo učinio za obnovu manastira, jer je Požarevac, svega 60 kilometara udaljen, bio jedna od njegovih prestonica. Danas manastirski kompleks čine manastirska crkva uz planinsku, kapela Grigorija Sinajita sa malom crkvom posvećenom Svetom Nikoli, Zimska kapela i kapela Svetog Ilije, stari i novi konak. Izvan manastirskog kompleksa postoje dva objekta: jednospratna zgrada za duhovnike i goste, i trpezarija za vernike.

Manastir okružuju gotovo nestvarne prirodne lepote, pa je svojevremeno i Đura Jakšić s oduševljenjem ispevao stihove: „Od Velikog Sela do samoga Ždrela,/ ko da je vila neka ćilim razastrela”. Putopisac Feliks Kanic je zapisao: „Zastali smo kao opčinjeni raskošnom idilom ovog predela gde su boravili srpski pustinjaci”. U znak sećanja na Đuru Jakšića, koji je redovno posećivao ovaj manastir, svake godine se u porti održava pesnička manifestacija „Noć u Gornjaku“

Manastir Gornjak pripada Eparhiji braničevskoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

Put svetih moštiju

Posle skoro tri veka seoba mošti Svetog kneza Lazara su 9. septembra 1989. godine položene ponovo u njegovu zadužbinu, manastir Ravanicu, gde se i danas nalaze. Iako je Sveti arhijerejski sabor SPC još 30. maja 1954. godine doneo odluku o prenošenju moštiju u Ravanicu, ova odluka se sprovodi tek 1988. povodom proslave šestogodišnjice Kosovske bitke, kada su mošti Svetog kneza Lazara svečano ispraćene iz Beograda na put po Srbiji dug više od godinu dana.

Na putu do Ravanice mošti Svetog kneza Lazara su prošle i boravile u skoro 30 mesta u Srbiji. Njihov put je i ranije bio dug i neizvestan.

Prvi put su u Ravanicu mošti donete 1390. godine iz Crkve Svetog Vaznesenja u Prištini. Godine 1690. ravanički monasi u velikoj seobi nose sa sobom mošti u Sentandreju.

Nakon sedam godina prenesene su u Vrdnik u manastir Novu Ravanicu gde ostaju do 1942. a potom su prenete u Sabornu crkvu u Beogradu, odakle su konačno premeštene u manastir Ravanica u Ćupriji.

(Telegraf.rs)