Zapošljavanjem zavisnika gradovi u Srbiji staju na put narkomaniji: Mladi uvereni da kanabis nije droga

U sedam mesta u Srbiji osnovan multidisciplinarni tim koji se bavi rešavanjem problema zavisnika na lokalnom nivou

Broj zavisnika od droge povećava se u sve tri zemlje učesnice regionalnog projekta "Biram oporavak" - Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Povećava se broj 16-godišnjaka koji zloupotrebljavaju drogu, a menjaju se i motivi za zloupotrebu. Ono što je konstantno jeste da droga ubija. Sa druge strane, procenat mladih koji izražavaju pogrešno uverenje da kanabis nije droga povećao se u periodu od deset godina praćenja. Sve to su zaključci sa danas održane konferencije na kojoj su prisustvovali predstavnici udruženja tri države i direktor Kancelarije za borbu protiv droga Vlade RS.

Kako je istaknuto, u Bosni i Hercegovini sve je više zavisnika od amfetamina koji traže pomoć, u Crnoj Gori od kokaina, dok se u sve tri zemlje beleži porast broja zavisnika od kanabisa, tj. marihuane, koji se obraćaju za pomoć.

Preporučujemo

Veliki deo zavisnika, čak oko 30 odsto ne javlja se na lečenje, saopštio je predsednik Udruženja "Izlazak" Aleksandar Žugić, dodajući da je takvima poziv SOS broja često prvi korak na putu ka izbavljenjuu, te da se građani Srbije mogu javiti za pomoć na 0800/104-100.

Predsednik Udruženja "Preporod" iz Crne Gore Jovan Bulajić govorio je o tome kako je "rat klanova", koji je već izašao iz granica te zemlje i dobio medijsku pažnju ne samo u okolnim zemljama, već u onim koje u kojima su egzekucije članova izvedene, te da je aktuelna situacija donela neku vrstu promene motiva.

Prema njegovim rečima, ranije se beležila zloupotreba droge koja je bila povezana sa lažnim osećajem užitka, danas je to, kaže on, povezano sa izvođenjem kriminalnih radnji.

Kako navodi, podaci iz inostranstva gde je marihuana legalizovana, donose poraznu statistiku. Najpre, crno tržište nije nestalo, zatim, povećan je broj saobraćajnih nesreća uzrokovan vožnjom pod uticajem marihuane, povećan je broj dela u vezi sa imovinskim delktima i povećan broj izostanaka iz škole.

- Da u kontinuitetu ne pohađamo nastavu da bismo konzumirali marihuanu? Koliko su to duboke posledice za bilo koje društvo... Ova gospoda koja ne deli naše stavove, kad se zalažu za legalizaciju, ja sam bio u prilici da pitam: 'Da li je bilo kod od vas koji tražite promenu spreman, pošto ste sigurni u dobre promene koje će takva inicijativa doneti? Da li je bilo ko od vas spreman da svom detetu kaže - Evo, srećo moja, probaj! Neće ti ništa biti. Ili, kad ste već sigurni da se ništa ružno neće desiti, da li je bilo ko od vas spreman da recimo 30 odsto svoje zarade do kraja svog života preusmeri na potencijalni tretman onih koji su od tog momenta postali zavisnici? Svi glave zabiju u pesak - govori Bulajić.

Sa druge strane, predsednik bosanskohercegovačkog Udruženja "Proslavi oporavak" Borislav Goić govori i o jednom drugom aspektu, ističući da se  jasno moraju odeliti zloupotreba marihuane i njena upotreba u medicinske svrhe, te da je protiv legalizacije zloupotrebe droge, ali ne i njenog medicinskog korišćenja.

- Apsolutno nismo protiv legalizacije kanabisa u medicinske svrhe - kaže uz napomenu da bi to moralo biti regulisano propisima: - Zna se ko prepisuje, zna se ko proizvodi i dozira.

U vezi sa rezultatima istraživanja iz inostranstva, direktor Kancelarije za borbu protiv droga Milan Pekić ističe da su iskustva pokazala i povećanje broja psihijatrijskih oboljenja među starijim maloletnicima koji su počeli da koriste legalizovanu drogu, kao i broj suicida. Jedino što se povećalo je plaćanje poreza, kaže.

A naplaćeni porez ne može da se meri sa cenom štete, ocenili su učesnici konferencije.

Timovi rešavaju problem na lokalu

Od Pekića smo saznali i da su tokom ovog regionalnog projekta u Srbiji organizovani multidisciplinarni timovi na lokalu koji bi, udružujući nosioce vlasti, prestavnike struke i nevladinog sektora, rešavali problem zavisnosti lokalnog stanovništva. Ističe primer Majdanpeka gde je zahvaljujući postojanju multidisciplinarnog tima zaposleno do deset bivših zavisnika, koji inače trpe diskriminaciju na tržištu rada.

Ostali gradovi gde takvi timovi postoje su: Novi Pazar, Bor, Šabac, Loznica, Sremska Mitrovica i Bačka Palanka.

Pekić navodi i podatak da je oko 60 odsto zatvorenika na izdržavanju zatvorske kazne zbog dela povezanih sa drogom.

(Telegraf.rs)