Korona je oslabila ali se ne gasi: Jedna stvar može da pokvari epidemijsku situaciju, znači li to duži raspust

*U toku ove nedelje preći ćemo na trocifren broj obolelih * Vrlo je malo verovatno da će da se vrati četvorocifren broj dok ne dođe do ozbiljnog zahlađenja *Korona virus je i dalje prisutan, ali je daleko blažeg intenziteta *Kovid 19 će brzo imati jasniji sezonski karakter

Epidemiološka situacija zbog korona virusa u Srbiji je trenutno stabilizovana, brojke padaju već 11 nedelja, a epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa dr Predrag Kon kaže u intervjuu za Telegraf.rs da nas do dubokog zahlađenja očekuje trocifren broj obolelih na dnevnom nivou do kojih ćemo doći u toku ove nedelje. Dr Kon kaže i da trenutnu situaciju može da se pokvari samo ukoliko se pojavi nova podvarijanta ili varijanta virusa, što se može dogoditi i krajem zime. Nada se da deca neće morati na prevremen iiliti produžen raspust, a otkriva nam i da li je već stigao virus gripa u Srbiji.

Dr Kon kaže da je epidemiološka situacija slična i u drugim zemljama, te da se beleži smanjenje aktivnosti gripa. Međutim, opominje da je virus i dalje prisutan, iako je daleko blažeg intenziteta, te da SZO zato i dalje kovid 19 smatra pretnjom.

Preporučujemo

• Kakva nam je trenutno epidemiološka situacija?

- Sad imamo prilično stabilizovanu situaciju u Srbiji, i uopšte u čitavoj Evropi. Vrlo retko se beleže zemlje u kojma ima porast aktivnosti virusa. Uglavnom svuda ima ili stagnacija ili pad, kod nas je još pad aktivnosti virusa, što znači da od sredine avgusta, mi imamo punih 10, evo sad i 11 nedelja, kako padamo. Bilo je kratkotrajnih zastoja, učinilo se da će doći do povećanja, pa nije do toga došlo. Sveukupno gledano, stabilizovana je situacija. Kada se posmatra čitav svet vrlo je slično svuda, uglavnom dolazi do smanjenja aktivnosti. Tamo gde je bilo povećanja aktivnosti i pojave, odnosno dominacije novih podvarijanti, i tamo je to prestalo, tako da bismo drugačiju i potpuno novu situaciju imali samo ukoliko bi se pojavila neka nova podvarijanta ili nova varijanta. Mi u trenutnoj situaciji ne vidimo šta bi to dovelo do jako naglog pogoršanja.

- Pred nama je zahlađenje,  u tom periodu ćemo imati sezonsko povećanje svih respiratornih infekcija, pa ćemo videti, a to je nešto što ne može  potpuno da se predvidi. Drugo, treba jasno da kažemo da nova varijanta može da se pojavi i pred sam kraj zime tako da ne možemo da tvrdimo da smo se ovoga oslobodili, i upravo zbog toga i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kovid 19 i dalje drži kao pretnju. U svakom slučaju, možemo malo odahnemo.

Da li smo blizu da SZO odjavi pandemiju

• Kako je vaše mišljenje da li smo blizu da se odjavimo pandemiju na globalnom nivou, pa posle i svi mi?

- Mislim da postoji zajedničko mišljenje, da treba na globalnom nivou da SZO, kao što je prijavila pandemiju, da je i odjavi. Što se nas tiče a i čitavog sveta, virus je opstao na način da pandemija ne bi morala ni da se otkazuje. On je i dalje prisutan ali je daleko blažeg intenziteta. Prema tome, ono što je moguće i logično, ali to je moje mišljenje, to je da se prati intenzitet aktivnosti u svakoj zemlji u kontinuitetu, pa se ponašati na osnovu toga. Ono što je najvažnije, mi polako počinjemo da potiskujemo značaj vakcinacije, koji, to je najgora posledica koju imamo a  treba zapamti da se istorijski pandemija brani prevenstvo vakcinacijom.

• Šta sada da radimo, mi nemamo nove vakcine koje u sebi sadrže sve varijante ?

- Svakako je korisno da oni koji nisu primili treću i četvrti dozu a nalaze se u rizičnim grupama, da je prime. Tu nema nikave dileme jer se radi o velikoj zaštiti. Sa njom se izbegava teška forma, kojom se izbegavaju smrtni ishodi a mi, nažalost, svakodnevno imamo smrtne ishode. Prešli smo na jednocifrene brojeve i na na njih smo se potpuno navikli. To je ostalo društveno prihvatljivo, pa se o tome više gotovo ni ne razmišlja.

- Drugo, u toku ove nedelje preći ćemo na trocifren broj obolelih na dnevnom nivou. Vrlo je malo verovatno da će da se vrate četvorocifrene, i to će trajati dok ne dođe do ozbiljnog zahlađenja. Moguće je i da se nastave ali sveukupno gledano, porazno je na iskoristiti ovaj trenutak za zaštitu.

• Da li mi i dalje moramo da imamo uslov od 28 dana bez obolelih da bismo odjavili epidemiju?

- Suština je u tome da se to odnosi na situaciju kada se gasi u potpunosti prisustvo virusa, ovde će virus svakako opstati. Ne verujem da će se na globalnom nivou doći do takve situacije.

• Dakle, on je oslabio ali se ne gasi?

- On je neprekidno prisutan. Endemski je prisutan, ne gasi se. Stalno je u zemlji koja ga otkriva i to je nešto što nas sleduje decenijama, stolećima. U svakom slučaju, taj virus je opstao potpuno isto kao što imamo i ostale viruse prehlade i respiratornih bolesti.

• I odoleva i visokim i niskim temperaturama?

- Što se sezone tiče, tu će situacija postojati sve jasnija. Sezonski karakter će se i dalje ispoljavati. Prolećno- letnji period, uglavnom je bio vezivan za intenzivnije kontakte zbog putovanja, a samo leto za boravak u zatvorenom prostoru koji se hladi. Poslednjih decenija je vrlo jasno da su svuda klimatizovani ogromni prostori tokom leta i to omogućava transmisiju. U ovom trenutku pored vakcinacije glavna mera je zaštita maskom, udaljenost i higijena ruku.

Nije neophodno imati Krizni šta kao do sada

• Da li ste imali kontakt sa novom ministarskom zdravlja Danicom Grujičić i da li će biti uskoro sednica Kriznog štaba?

- Nisam imao kontakt sa profesorkom Grujičić. Želim joj sve najbolje u njenom radu. Lično mogu da kažem da mi nismo sada u nekom kriznom periodu, i ne mislim da je neophodno imati Krizni štab kao do sada, što ne znači da se situacija ne može promeniti. Lično mislim da iz ovog kompletnog iskustva ne bi bilo loše da postoji jedna stalna komisija za zarazne bolesti za bilo koje vanredne epidemiološke situacije. Postoje, naravno, Institut "Batut", Republička komisija za zarazne bolesti.

- Svojevremeno, u toj komisiji, još u prvoj dekadi 21. veka, postojao je otvoreni deo epidemiologa, i mi smo posebno donosili predloge koji su razmatrani na Republičkoj komisiji. Na taj način se razdvaja stručni predlog od ukupne državne odluke, ali mora ljudima, opet, da bude potpuno jasno da državom rukovodi Vlada.

• Može li da se dogodi da zbog korone ponovo imamo rigoroznije mere, makar pomeranja raspusta?

- Što se tiče mera oko pomeranja raspusta one su dale rezultate nekoliko puta, ne samo u toku korone, nego i zbog gripa svojevremeno. To zavisi, direktno, od epidemiološke situacije. Normalno, najvažnije je od svega da se održava nastava i da nema nikakvog uticaja na temelje društvenog života i aktivnosti, a to je prosveta. Formiran je Tim za škole, to je odlična ideja, čine ga Institut  "Batut" i Ministarstvo prosvete, i on je dokazao svoje delovanje kao vrlo korisno.

- Elem, teško je reći unapred šta će se desiti, lično ne verujem da do toga neće doći, odnosno nadam se da neće. 

• Preti li nam u ovoj sezoni jača aktivnost virusa grupa?

- Mi smo imali i prošle godine virus gripa što znači da je on i dalje u cirkulaciji, imali smo ga značajno više prisutnog u Australiji u toku njihove zime, u odnosu na neke ranije godine, tako da je za očekivati da će se pojaviti u Evropi. Za sada se nigde ne beleži njegova izrazita aktivnost. Kod nas nema nijednog otkrivenog slučaja, a ono što se može očekivati to je da se prvi slučajevi otkriju najranije u decembru a prevsahodno odmah tamo posle novogodišnjih praznika, a da grip neki svoj maksimum ima u februari i martu. I, to se ponavlja, to je sezonski utvrđena šema. Zavisi od toga da li su školski kolektivi aktuelni ili nisu, da li su na školskom raspustu, ima puno toga što smo detaljnije naučili tokom pandemije korona virusa.

• Saopšteno je da je u 13 gradova ovih dana prekomerno zagađenje vazduha, koliko i koja maska štiti?

- Maska može i te kako da pomogne,  pogotovo maske poput N95, one štite od tih čestica. To je nešto što mi nemamo u našoj kultuu i nisam siguran da je to dobro što nemamo. Gradski zavod za javno zdravlje, od kada sam ja došao u ovu ustanovu, od 1997. godine prati kvalitet vazduha. To je činjenica i tada smo birali merna mesta koja su najgora. Sad imamo situaciju da se aposlutno preteruje po pitanju naglašavanja da je situacija najgora u jednom gradu. Daleko od istine da je najzagađeniji Beograd. To jednostavno nije istina.

(Telegraf.rs)