Malo selo u Srbiji pravi je fenomen i daje nadu: Mladi mu se vraćaju, a broj đaka u školi sve zaprepašćuje

Iako malo, selo Osonica kod Ivanjice može da se pohvali velikim brojem đaka

Malo selo Osonica udaljeno samo nekoliko kilometara od Ivanjice jedno je od najrazvijenijih mesta ove opštine. Iako ima samo nekoliko stotina stanovnika, specifično je baš po broju dece u osnovnoj školi.

Preporučujemo

Za razliku od drugih manjih naselja, Osonica još uvek održava relativno visok broj mališana kada se u obzir uzme površina i gustina naseljenosti ovog područja.

Kako nam je objasnila učiteljica Vesna Mitrović iz Osnovne škole "Kirilo Savić", u četiri razreda trenutno imaju 35 đaka, ali napominje da je broj učenika nekada bio mnogo veći, kao i da on svake godine opada.

- Trenutno u školi ima 35 učenika. Raspoređeni smo tako da je prvi i drugi razred u kombinovanom odeljenju, u trećem razredu imamo 9 učenika, a u četvrtom 11. Predškolsko odeljenje broji petoro dece. Negde 1993. godine imali smo najviše đaka - oko 70, međutim, broj je u tendenciji opadanja kako godine prolaze. Razlog je što se ljudi nažalost manje-više iseljavaju iz ovih prostora - navodi učiteljica Vesna.

Dodaje da nastavi prisustvuju i deca koja uče po individualnom obrazovnom programu koji predstavlja đake sa poteškoćama u pisanju, čitanju ili bilo kojim drugim aktivnostima. Oni su raspoređeni po nivoima u zavisnosti od vrste poteškoće.

Iako je za sada dece u školi dovoljno za normalno funkcionisanje nastave, sudeći po trendu opadanja broja đaka, postoji bojazan da će za nekoliko godina njih biti sve manje. Učiteljica Mitrović kaže da postoji plan za očuvanje ovog malog školskog ogranka i u tom slučaju.

- Sve dok ima učenika formirala bi se odeljenja na osnovu broja, pa bi se kombinovalo. Kao što sada nismo imali dovoljno učenika da formiramo posebno prvi i drugi razred, pa smo ih spojili. Tako bi se smanjivao broj sve dok ne dođemo do nepodeljenog razreda. A kasnije, ukoliko bi došlo do premalog broja učenika, oni bi morali da pohađaju nastavu u Ivanjici, ali se nadam da do toga neće doći - navodi Vesna.

Kako smatra naša sagovornica, deca iz Osonice bi trebalo da ostanu u ovom naselju. Iako malo, mesto ima veliki značaj za našu zemlju - meštani mnogo ulažu u poljoprivredu i stočarstvo, ali imaju samo jedan problem.

- S obzirom na to da je ovo naselje koje je udaljeno od Ivanjice svega 8km mislim da bi deca trebalo da se zadrže ovde jer imaju vrlo jakih i velikih domaćinstava. Svi se bave proizvodnjom malina, krompira, imaju dosta stoke. Mislim da bi mladi trebalo da ostanu, a oni koji su otišli se polako vraćaju. Svi apeluju i žale se na infrastrukturu, potrebna nam je izgradnja boljih puteva. Uglavnom se građani najviše žale na taj problem, tako da bi nam unapređenje infrastrukture mnogo značilo - navodi ona.

Ipak, Vesna i njene koleginice svakodnevno putuju do škole. Sve učiteljice žive u Ivanjici, ali im dolazak u Osonicu ne predstavlja nikakav problem jer su deca ono što im svako jutro izmami osmeh na lice.

- U školi imamo tri učiteljice i jednu vaspitačicu. Mi živimo u Ivanjici i svaki dan putujemo. Ceo svoj radni vek sam na terenu i mogla bih slobodno da kažem da bih ovde ostala do penzije jer je sve nekako drugačije, mirnije i lepše. Deca su navikla da poštuju nastavnike, da se lepo jave, a nekad je samo to dovoljno da vam ulepša dan - navodi ona.

Iako odlazak mladih u urbanija mesta ne može u potpunosti da se spreči, učiteljica objašnjava da postoje velike prednosti ruralnog načina života. Osim čistog vazduha i domaćih proizvoda na trpezi, ona tvrdi da je najveći adut život bez žurbe.

- Mislim da bi deca trebalo da ostanu u Osonici prvenstveno zbog zdravijeg načina života. Drugačije se živi, sve je mnogo sporije, ne gleda se toliko na sat, nigde se ne žuri. Sve se dešava nekako spontano i polako za razliku od nas iz grada koji stalno gledamo na sat da li smo zakasnili, ovde nekako to lagano ide - dodaje ona.

Neminovno je tvrdi, da će nas gradska gužva izmoriti i da ćemo svi poželeti da se vratimo u mirnije predele, a deci poručuje da treba da čuvaju svoje poreklo i koliko god je moguće ulažu u svoje rodno mesto kako bi tu jednog dana i ostali.

(Telegraf.rs)