Pola prosečne plate ide na privatne časove, roditelji jadikuju: "Samo su tako i petica i znanje zagarantovani"

O ovoj ekspanziji razgovarali smo sa predsednicom udruženja roditelja, Gordanom Plemić i predsednicom unije sindikata prosvetnih radika, Jasnom Janković

Nakon mukotrpne borbe sa koronom, čini se, sve se vraća u normalu, ali se sa druge strane tek sada osete posledice koje je ovaj period ostavio. Prema rečima nastavnika, ali i roditelja, problem koji je period iza nas iznedrio je - nikada veća posećenost privatnim časovima.

Osim toga zabrinjava i činjenica da se privatnim časovima okreću sve mlađi učenici već u drugom i trećem razredu osnovne škole. Kako se jedan problem nadovezuje na drugi, ova pojava sa sobom nosi i troškove koji često iznose više od polovine prosečne srpske plate.

Preporučujemo

O ovoj ekspanziji razgovarali smo sa predsednicom udruženja roditelja, Gordanom Plemić i predsednicom unije sindikata prosvetnih radika, Jasnom Janković.

Kako kaže Gordana, ono što se da primetiti i o čemu roditelji najviše pričaju je da deca, za razliku od prethodnih godina, sada pohađaju privatne časove za veći broj predmeta i da su im ti časovi, kako roditelji tvrde, nephodni jer ne dobijaju ono što im je potrebno.

- Sa druge strane kada razgovaramo sa školama, vrlo često dobijemo informaciju da dopunski časovi koje organizuje škola nisu najbolje posećeni, a ti časovi bi pomogli i roditeljima, jer troškovi koji se izdvajaju za privatne su izuzetno veliki - kaže Gordana.

Kako dodaje, ako se računa da prosečno dete svake nedelje ide na privatne časove iz dva predmeta kada se to sabere uz pretpostavku da imate dvoje, troje dece to je popriličan izdatak.

Gordana napominje da je komunikacija između roditelji i nastavnika neophodna kako bi se našlo rešenje koje bi davalo rezultate jer je primetno da već u prvom i drugom razredu deca imaju privatne učitelje kod kojih idu.

- Ono što takođe veoma često čujemo od roditelja kao glavni nedostatak na koji se žale je, da se gradivno jako brzo prelazi i da nema časova na kojima se ono ponavlja i utvrđuje, pa zbog toga, jer nisu sva deca u mogućnosti da svako gradivo savladaju za isto vreme, moraju da ih šalju na privatnu nastavu - kaže Gordana.

Prosveta takođe uviđa da nikad nije postojao veći pritisak kojem pokušavaju, dopunskim i privatnim časovima koje drže od kuće, da se odupru, priča predsednica Unije sindikata prosvetnih radika, Jasna Janković.

- Posledica ovakvog stanja je sigurno bila i korona. Na drugom mestu su, čini se, i preobimni planovi i programi koji sve više opterećuju, ne samo učenike, nego i njihove roditelje koji nemaju dovoljno vremena da sa njima rade. Takođe se ovde može ubrojati i to da su deca tokom korone izgubila, ne samo koncentraciju, nego i nit koja povezuje gradivo i oni sada, čak i kada uče dovoljno, ne mogu da povežu gradiva. Tu se desila neka rupa koja mora sada da se popunjava - objašnjava Jasna.

Ona takođe ističe da problem predstavlja i broj učenika sa kojim oni ne mogu da isprate moderne tokove obrazovanja, jer, kako naglašava Jasna, sada obrazovanje sve više zahteva da se se nastavnik individualno posveti učeniku.

- Individualizacija nastave podrazumeva manji broj učenika u odeljenju, pe svega, što se kod nas nažalost ne dešava. Mislim da će jednog dana morati neko da shvati da mi ne možemo da imamo iznad 18 učenika po odeljenju kako bi bilo moguće da ovakve planove i programe sprovedemo - ističe Jasna.

Nešto što nema direktne veze sa nastavom, ali ima sa sazrevanjem učenika, objašnjava Jasna, jeste vidna potreba fizičkog kontakta. Dodaje da se dešavalo da učenici na sred časa priđu i zagrle učiteljicu, kao da im je potrebna neka vrsta prisnosti da bi učili i ostvarili kontakt.

- Psiholozi bi ovo bolje objasnili. Da li je to posledica korone ili brzog života u kojem mi nemamo dovoljno vremena da ispratimo svaku dečiju potrebu, a one su vrlo široke i raznolike - zaključuje Jasna.

Ona je uputila i savet svim roditeljima vezano za privatne časove, a to je da deci nikada ne treba omogućiti kontinuirano pohađanje privatnih časova.

- Deca onda mnogo manje paze na času i mnogo manje uče u školi jer znaju da će, na primer, svakog četvrtka doći nastavnik i objasniti im to što su radili u prethodnom periodu. Dakle, deci iako je potrebna pomoć, ona je svakako povremena i sa njima treba razvijati tu vrstu komunikacije šta im je kad potrebno. Svakako ne praviti alternativnu školu u kojoj će se privatno raditi i završavati ono što se radi u redovnom obrazovanju. Privatni časovi mogu biti i zasigurno jesu mač sa dve oštrice - naglasila je Jasna.

Jedan tata na Fejsbuku je objavio iskrenu ispovest u kojoj je naveo da mu je ćerka ispričala kako samo ona i drugar Vuk imaju petice iz jednog predmeta, a jedino oni iz tog istog predmeta imaju privatne časove:

"Sada, prateći školske dane mog deteta, vidim da je Srbija takođe skrenula levo od Albukerkija i da će oni koji imaju novca obezbediti svojoj deci kvalitetno obrazovanje i veće šanse. Ostala deca će polako zaostajati i za nekoliko generacija, formiraće se kaste koje će stvoriti barijere vertikalnim kretanjima u društvu", zaključio je ovaj tata.

(Telegraf.rs)