"Patrijarh Pavle lebdi", "Despotu Stefanu fali brada"...: Zašto građani negoduju na svaki spomenik u Srbiji?
Kritika po svaku cenu ili stvar ukusa? Spomenici u Srbiji su sve češće na meti kritika građana
Ko određuje granicu dobrog ukusa? Ko definiše šta je kič?
Ako zastanete i dobro razmislite, na ovo pitanje zapravo nije tako lako odgovoriti.
Preporučujemo
Ukrajinci džakovima s peskom štite kulturne spomenike od raketa: Neki sumnjaju da su oni meta napada
Spomenici knezu Lazaru – simboli grada pod Bagdalom: Na jednom od njih je i Ravanica
Ipak, kada treba da se iznese kritika, stiče se utisak da se, nevezano za tematiku, ona deli kao od šale.
Takvu situaciju imamo i sa spomenicima.
Veliki broj spomenika otkriva se u Beogradu, kao i širom Srbije. Oni stari su deo nekih prošlih vremena, koji nas i danas podsećaju na važne likove i njihova dela, a novi tek treba da postanu simboli mesta na kojima su otkriveni.
Poslednji u nizu jeste spomenik Bati Živojinoviću koji je nazvan Batica Živojinović.
Nakon postavljanja spomenika u Sopotu, komentari nezadovoljnih građana se samo nižu. Podsmevanja, kritikovanje, politizovanje po svaku cenu - samo su neke od reakcija na društvenim mrežama koje se onda pretvaraju u poligone za svađu. Spomenik u Sopotu nije usamljeni slučaj. Tako je bilo i kada se postavljao spomenik na Savskom Trgu Stefanu Nemanji, Raši Popovu, Patrijarhu Pavlu, Sibinjanin Janku, Despotu Stefanu.
Za skulpturu Patrijarha na mrežama se ponavljalo "da lebdi", dok se za Despota Stefana masovno zameralo da mu fali brada.
Baš posebnu pažnju građanima je privukao upravo spomenik Stefanu Nemanji koji se nalazi na Savskom Trgu. Mesecima se negodovalo i nalazile su se samo mane, ali su građani ipak prihvatili izgled spomenika, kada su videli kako stranci reaguju na isti kada ga vide.
Zbog čega građani negoduju? Da li s pravom ili je na neki način to postao trend? I da li je sve stvar ukusa - pitali smo sociološkinju Jelenu Radović.
- Generalno sa sociološke strane, kada društvo reaguje, to je najčešće jer nemamo naviku na često postavljanje spomenika u gradu, kao što je to slučaj u svetu. Kod nas se to sve ređe dešava, ali svakako moramo da nastojimo da očuvamo tu tradiciju. A kada smo kod tradicije, naš narod jako drži do tradicije i očekuju i takve spomenike - pojašnjava Radović.
Ipak, kaže, bilo je i loših komentara na spomenih Patrijarhu Pavlu, a ako iskreno govorimo, taj spomenik nije tradicionalan.
- Najčešće oni koji su zadovoljni nikada ne ostavljaju komentare, pa se tako lepa mišljenja ređe čitaju i pronalaze. Slažem se da je sve stvar ukusa, ali da o njemu ne treba raspravljati se ne slažem, jer moramo da polemišemo o tome i da čujemo svako mišljenje koje je podjednako bitno - rekla nam je Jelena.
Podsetimo, u Beogradu se nalazi preko 300 spomenika kulture, a njih 57 se smatra spomenicima od izuzetnog značaja za kulturu Beograda, ali i cele Srbije. Oni nas podsećaju na ljude i događaje koji su obeležili našu zemlju i naš glavni grad.
Ovi su neki od najposećenijih:
Beogradski Pobednik, spomenik Neznanom junaku, Bati Živojinoviću, Đuri Jakšiću, Nikoli Tesli, Vuku Karadžiću, Sibinjanin Janku, Raši Popovu, Despotu Stefanu, Stefanu Nemanji, Patrijarhu Pavlu, Večna vatra, Kraljeva česma, Spomen park Jajinci, Osmatračnica sa Kajmakčalana, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, Caru Nikolaju Romanovu, Braniocima Beograda, Kraljeva česma.
(Telegraf.rs)