Bilja odmalena voli uniformu, zbog nje i pištolja odrekla se Pariza: Danas je najbolji strelac policije

Rođena Kragujevčanka, koja za sebe kaže da je čista Šumadinka, na republičkom takmičenju u streljaštvu u Vrnjačkoj Banji, prošlog meseca, "oduvala je" žensku konkurenciju, ali se na kraju ispostavilo da ima bolji rezultat i od muškaraca

Bila je dete i znala da će nositi uniformu. Kao devojčica je uzimala policijski sako od brata, i ulazila u njega kao u džak. Već u srednjoj školi je osvajala pobednička mesta zbog druge ljubavi - streljaštva. A, danas, Bilja Đorović (44), pripadnica kraljevačkog Odreda žandarmerije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, najbolji je strelac cele srpske policije.

Rođena Kragujevčanka, koja za sebe kaže da je čista Šumadinka, na republičkom takmičenju u streljaštvu u Vrnjačkoj Banji, prošlog meseca, "oduvala je", što bismo mi Srbi rekli, žensku konkurenciju, ali se na kraju ispostvalo da ima bolji rezultat i od muškaraca.

Preporučujemo

Koliko je to kolegama teško palo, ne znamo, ali znamo da Biljana zaslužuje sjaj zlatne medalje, kojom je okićena.

Danas je mogla da bude u Parizu, međutim, bilo je samo dovoljno da proba da ode na kurs policije za žene u Kuli i Kamenici, prođe ih, i svrsta sebe među prve pripadnice MUP-a. I, ostane mu verna.

- Volim svoj posao - kaže Bilja na početku razgovora za Telegraf.rs, odgovarajući na pitanje otkud u policiji:

- Završila sam 2003. za policajku kada su bili kursevi u Kuli i u Kamenici, po dva meseca. Posle toga, odmah su nas rasporedili. Radila sam dve godine u Čačku kao saobraćajni policajac. I, na tom radnom mestu mi je bilo super, imala sam pohvale za svoj rad. I danas volim tu informu, tako da mi to uopšte nije bilo teško. Posle dve godine, dakle 2005. prešla sam u borbeni sastav Žandarmerije, gde sam, eto, i danas. Od 2019. sam i u Četi za obezbeđenje, ona je, takođe, u borbenom sastavu.

Nije još ni stigla na takmičenje a osvojila zlato

Iako žena, ništa joj nije teško. Barabar sa kolegama ide na terene, utakmice... Priviligije nema, niti ih želi, a usput se i dodatno školovala, pa je 2011. završila i Pravni fakultet.

- Streljaštvom se bavim još od osnovne škole. Od 7, 8. razreda. To me je uvek privlačilo. Počela sama u Streljačkoj družini "Čika Dača" iz Kragujevca. Kao njihov član već osam bila osvojila prvo mesto iz vazdušne puške za juniore... Bila sam na republičkom takmičenju u Jagodini, Novom Sadu, svuda su nas vodili. Bila sam baš klinka a volela sam time da se bavim. Oduvek me je oružje privlačilo.

- Kao pripadnik Žandarmerije, opasno me privlačilo gađanje i iz puške i iz pištolja. Već smo imali jedno takmičenje, pre par godina u Kraljevu. Do ovog poslednjeg takmičenja u Vrnjačkog Banji, već sam imala osvojenih par diploma, treće mesto iz pištolja, prvo mesto iz puške. To je bilo u Kraljevu ali u okviru cele žandarmerije na 300 metara u trostavu - stojeći, klečei i ležeći, isto za žene je bilo. Sada, u sklopu ovog poslednjeg takmičenja, najpre je bilo opštinsko u Kraljevu. Bila sam prva. Zatim je bilo regionalno u Čačku, na kojem sam, takođe, bila prva, i opet to isto mesto "zadržala" na republičkom u Vrnjačkoj Banji. Ispostavilo se da sam imala najbolji rezultat ne samo od žena, nego i od muškaraca i osvojila zlatnu medalju - priča Bilja za Telegraf.rs.

Medalju su joj doneli njeno oštro oko i precizna ruka, i njen ljubimac i mezimac, pištolj CZ 99 od kojeg se ne odvaja od 2005. godine.

- Volim i pušku i pitolj, mada, možda malo više pištolj, jer je puška malo teža. Sa njom je razdaljina 300 metara, a ovo iz pištolja je bilo na 20 metara - kaže naša sagovornica.

Ona još nije ni otišla na takmičenje u Vrnjačku Banju, a po kolegama već je osvojila zlato.

- Mnogo mi znači podrška kolega iz jedinice, jer su oni takođe odlični strelci. To me dodatno motiviše da dam sve od sebe. Priznajem da me ispunjava ponosom kada mi vrhunski profesionalci, sa kojima radim, odaju priznanje i prognoziraju prvo mesto na takmičenju - kaže ona.

Medalju posvetila preminuloj mami

Znala je i sama Bilja da će tako da se desi.

A, kako?

- Majka mi je preminula 2020. od korone. Dobila sam je prvo ja, pa sam zarazila nju, koja je bila plućni bolesnik. Preminula je u roku od 4 dana. To je bilo baš potresno za mene. Njoj sam ovu medalju i posvetila. Kada sam krenula od kuće, poljubila sam njenu sliku i zarekla sam se da ću baš pokušati da osvojim prvo mesto i da sam to namenila za nju. Da donesem to njoj. Otišla sam i osvojila sam prvo mesto. A, inače, dok sam gađala, čini mi se kao da sam videla nju i njen lik. Bila sam toliko mirna. Uopšte nisam videla druge ljude, niti sam čula druge kolegenice. Opustila sam se i mislila samo na nju, i izgađala. Kada su mi dan kasnije dodelili medalju, bio je tu i ministar, i došli u Kraljevu, prvo sam otišla u Kragujevac na groblje, posedela i pričala sa njom... Tek posle sam otišla kući - otkriva nam Bilja

Ne osvaja samo u streljaštvu. Ima i treće mesto u atletici, drugo u košarci... Uzor joj je naša heroin Milunka Savić a i kolege je nazivaju drugom Milunkom.

Zbog toga što ne živi u Parizu, već brine o bezbednosti građana naše zemlje, nimalo se ne kaje. Ovo nas vraća na početak, kako je zapravo dospela u policiju.

- Imam rođenu sestru ali je brat od rođene tetke bio u policiji. I dan danas je policajac. Kada sam bila mala, on dođe s posla, pa ja gledam njegovu uniformu, oblačim, to je bilo veliko... A, meni je bilo zanimljivo. Govorio je on meni: "Ti ćeš da budeš policajac". I, kasnije, kada je bio kurs za žene, on me je i nagovorio. Inače, pre toga sam ja bila u Parizu. Tamo su mi živeli mamini roditelji. Bila sam 3 meseca i vratila se ovde da mi završe papire. Ali brat Nikola me je nagovorio u međuvremenu da odem na kurs, rekoh, hajde da probam, pa ako prođem, ja prošla, i tu ostala - priča i smeje Bilja.

A papiri, pitam je.

- Papiri nisu stigli zato što je i moj deda u Parizu, voleo da njegova unuka radi u policiji. Zamišljao je to kao što je nekad bilo. Bio je oduševljen. A, ja... Nisam se pokajala. Volim svoj posao - ističe Bilja za Telegraf.rs.

(Telegraf.rs)