Đurović: Kampovi za izbeglice puni, preti nam humanitarna kriza

Broj registrovnih migranata u Srbiji se udvostručio u odnosu na prošlu godinu, kada ih je registrovano oko 43.000. Najveći broj njih dolazi iz Avganistana, Sirije, Pakistana, ali i iz zemalja severne Afrike.

Posle dve godine zatišja zbog pandemije, poslednjih meseci povećan je broj migranata u našoj zemlji. Od početka godine zvanično ih je registrovano više od 86.000, a situacija je slična i u zemljama regiona. Kakve su projekcije za dalji priliv migranata? Broj registrovnih migranata u Srbiji se udvostručio u odnosu na prošlu godinu, kada ih je registrovano oko 43.000. Najveći broj njih dolazi iz Avganistana, Sirije, Pakistana, ali i iz zemalja severne Afrike.

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže za RTS da su kampovi u Srbiji puni.

Preporučujemo

- Vrlo često ljudi borave i van kampova, u okolinama, u stotinama, pa čak i hiljadama. U Preševu se preko 1.100 ljudi nalazi u kampu, 50 ljudi spava na otvorenom. U Somboru, pak, sa druge strane, negde između 600 i 700 ljudi spava na otvorenom oko kampa, a kamp je popunjen. Slična situacija je i u Subotici, tako da prisustvujemo jednoj teškoj situaciji, koja preti da bude humanitarna kriza ukoliko ne povećamo smeštajne kapacitete -  ukazuje Đurović.

Prema njegovim rečima, kapacitet kampova u Srbiji je 6.000 mesta za letnje uslove. To znači, kaže, da kapaciteti nisu dovoljni. Govoreći o ruti kojom se kreću izbeglice, Đurović je objasnio da oni i dalje najviše dolaze u Srbiju sa juga, pre svega preko Severne Makedonije, sa teritorije Kosova, iz Bugarske.

- To su glavni načini kako ljudi dolaze do nas i onda migracija ide ili prema Bosni ili prema srpsko-mađarskoj granici gde ljudi masovno pokušavaju u ovom trenutku da granicu i pređu, a takva je situacija bila i od početka godine. Mađarska granica iako je celom dužinom ograđena, iako postoje značajne mađarske snage, i policijska i vojne, koje kontrolišu granicu, je ustvari i najpropusnija granica, što govori o tome da koncept ovakve borbe sa migracijom ne daje rezultate na terenu -  objašnjava Đurović.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila navodi da na toj lokaciji ima i nasilja, ali i da mađarske vlasti "guraju" u Srbiju stotine ljudi dnevno koje uhvate u pokušaju prelaska granice.

- To se dešava svakodnevno, pa stvara začepljenje i tešku situaciju na severu naše zemlje -  naglašava direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

U Srbiju izbeglice ulaze i ilegalno, mimo graničnih prelaza, a Đurović ukazuje da se to dešava celom dužinom "zelene granice".

- To znači da koriste svaki mogući način i uz pomoć krijumčara ljudi i njihove navigacije sa obe strane granica, da uđu kod nas. Inače, u stručnom aspektu i kada se govori o kontroli granica, strah čuva granicu najčešće, a vi koliko god da imate i policije i ograda, ne možete da zaustavite ljude jer je toliko teško da kontrolišete fizički celu teritoriju granice na našem jugu da ljudi svakako nađu put -  navodi Đurović.

Jedna od najpropusnijih tačaka je, ukazuje, oko Preševa.

- Tu se koriste urbana naselja da bi se ljudi približili do granice jer su sa obe strane granice sela i gde su razvijene krijumčarske aktivnosti, ali isto tako i u drugim delovima zemlje, zavisno od geografskog terena različite su situacije -  navodi Đurović.

Nedavno potpisanim sporazumom iSrbiji dodeljen grant od 36 miliona evra kao vid pomoći za zbrinjavanje migranata i borbu protiv ilegalnih migracija.

Kao vid dodatne borbe protiv ovog problema, najavljeno je i da će na granicu Srbije i Severne Makedonije biti upućene dodatne snage Fronteksa.

(Telegraf.rs)