Saša je naš ratni heroj koji živi u nehumanim uslovima: "Rupe u kući krpim blatom, a najviše mi treba hrana"

"Znate kako, teško je. Evo ide zima, a meni je kuća stara 300 godina i svuda su rupe. Ja novca nemam da to popravim, pa uz pomoć blata zapušavam te rupe"

Saša Cvetanovski (44) iz sela Donja Trnica na opštini Trgovište, živi potpuno sam i izolovan od civilizacije. Sašina priča, nimalo nije laka.

Tokom života, bio je vredan radnik i heroj koji je učestvovao u ratu i borio se za našu zemlju. Danas, saša živi potpuno sam, na rubu engistencije.

Preporučujemo

- Ja sam Saša, jeste bio sam u ratu sve vreme tokom 1998/99 i borio sam se za našu zemlju, to bih uvek uradio - počinje Saša za Telegraf.rs.

Pored oca i majke, žeeo je svoju porodicu, ali mu se ta želja da odnas nine sotvarila.

- Živeo sam s roditeljima, ali oni su nažalost preminuli, otac 2012. godine. a majka 2004. godine. Od njihove smrti, ja sam potpuno sam i živim sam u staroj kući. 

Kako kaže, komšije nema, a za život se snalazi kako mora.

- Ove sam potpuno sam, nema ljudi oko mene. Snalazim se tako što berem šipurak trenutno, brao sam i pečurke ali ih je bilo malo. To prodam pa od toga živim. Pošto dolazi zima, drva nosim na leđima i tako ih vučem do kuče kako bih imao da se ogrejem.

Pored teške situacije, Saša ipak odoleva iskušenjima i dovija se na sve načine da obezbedi sebi što bolje uslove za život.

- Znate kako, teško je. Evo ide zima, a meni je kuća stara 300 godina i svuda su rupe. Ja novca nemam da to popravim, pa uz pomoć blata zapušavam te rupe. 

Osnovne životne potrebe, uz sav rad i trud i sovijalnu pomoć ne uspeva da obezbedi.

- Primam socijalnu pomoć od 8.000 dinara mesečno, i eto to što zaradim od toga živim. Pored toga, ja bih radio ali ne mogu jer ne smem da radim teške poslove, a i kilažu težu od 20kg ne smem da podižem.

Stara sećanja, progone ga i danas. Uz svu muku koju proživljava svakodnevno, Saša neretko tokom noći sanja ono što je preživeo

- Često sanjam rat, i sve šta se desilo. tada je bilo jako strašno, ja sam bio u Đakovici, i tamo je bilo svega i svačega. I posle rata je bilo teško, morao si na sve da paziš, bombe, rakete i osiromašeni uranijum koji se nalazio svuda. Traume su to, ali šta ću... - priča Saša, i dodaje:

- Jedina osoba koje se zauzela za mene i došla, jeste Tamara Misirlić. Bila je kod mene i želi da mi pomogne, hvala joj mnogo, znači mi svaka pomoć

Kako kaže, iz Centra za socijalni rad su ga posetili smao jednom, i nakon toga se nisu pojavljivali. Kada smo ga pitali šta mu je najviše potrebno, odgovorio je kratko - hrana. 

Ukoliko neko želi da pomogne Saši, našem ratnom heroju, to može učiniti uplatom novca na sledeći način:

Fondacija Tamara Misirlić

Dinarski račun:

200-3453980101008-90

Devizni račun:

RS35200345398010198860

SWIFT/BIC:

SBPORSBG