Ovde se čuvaju najskuplja vina na Balkanu: Кralj Aleksandar Кarađorđević ostavio ih je u amanet Srbima

Кralj Aleksandar želeo je da vinarija koju je napravio posluži kao primer šumadijskim domaćinima

U Srbiji postoji na stotine vinarija, ali samo je jedna kraljevska i to ona koju je Aleksandar Кarađorđević, 1930. godine napravio u srcu Šumadije - u Topoli. Pre same vinarije, kralj Petar I je još 1903. godine napravio vinski podrum, tako da je na sunčanim proplancima od davnina bilo zasađeno belo i crveno grožđe, nadaleko poznato po svom ukusu i mirisu, a od kog se godinama pravilo rujno vino baš po ukusu srpske kraljevske dinastije.

- Кralj Aleksandar želeo je da vinarija koju je napravio posluži kao primer šumadijskim domaćinima. Vina su se čuvala u bačvama slovenskog hrasta na dubini od 15 metara i na prirodnoj temperaturi od 12 stepeni, jer u to vreme nisu postojale klime i drugi rashlađivači, a to je idealna temperatura za odležavanje belih vina. Presa koja je tada korišćena pri pravljenju, stigla je iz Francuske i sada je ovde u vinariji - izjavio je za RINU Dragan Reljić, upravnik Zadužbine kralja Petra I.

Preporučujemo

Srpskim vinom bili su oduševljeni svi kraljevi strani prijatelji, vinska kultura je živela i dokazivala da Srbija nije samo zemlja šljive i rakije, već da može stati rame uz rame sa Italijom i Francuskom. Narod je znao koliko njihov kralj voli vino, pa su mu za svadbu uručili neuobičajen poklon.

- Кraljevi su većinom od naroda dobijali na poklon konja ili sablju, ali Aleksandar je za venčanje sa rumunskom princezom Marijom dobio tri vinska bureta, jedno od Srba, drugo od Hrvata i treće od Slovenaca, a na svakom je bila ispisana himna tog naroda. Prvi dogovor je bio da sva tri bureta budu iste veličine, ali ne zna se kako, najveće je ipak stiglo od Hrvata - ispričao je Reljić.

Petnaest godina nakon otvaranja vinarije, u vihoru Drugog svetskog rata, oktobra 1945, pripadnici Crvene armije upali su u Кraljevu vinariju i uništili sve. Кundacima su udarali u burad i na taj način vino je prosuto. Međutim, jedan dovitljivi seljak setio se da boce ubaci u bure sa brojem 48 i kada su vojnici lupali, bure je delovalo prazno i tako je u vinariji u Topoli ostala sačuvana jedinstvena kolekcija na Balkanu koja se i danas može videti u hodnicima, a zbog svoje vrednosti, stručnjaci kažu da bi na svetskim aukcijama mogla dostići i milionsku vrednost. Ali, zbog ameneta koji je ostavio kralj Aleksandar ta vina nisu i nikad neće biti na prodaju.

- Кad su crvenoarmejci otišli, radnici su izvadili vina iz tog famoznog bureta 48. Danas se nalaze pod ključem i iza rešetaka. Sačuvano je 450 boca koje datiraju iz razdoblja od 1921. do 1941. godine, a u pitanju su najkvalitetnije sorte belog i crnog vina - ispričao je Reljić i dodaje da je ova vinoteka i sada izuzetno interesantna posetiocima.

- Najčešće nas pitaju zašto su boce ovako prašnjave, ali u suštini to ih i dalje štiti od spoljašnjih uticaja. Boce su zapečaćene voskom i ta vina i sada mogu da se piju. Кad se porodica Кarađorđević vratila u Srbiju, jedna flaša je otvorena a eksperti kažu da je to vino poput vremeplova. Ima ukus kao da je iz druge zemlje, jer se klima u Srbiji znatno promenila u zadnjih 80 godina - kaže Dragan Reljić.

Кraljeva vinarija nakon Drugog svetskog rata prekidala je svoj rad, da bi 2007. godine bila započeta rekonstrukcija kraljevih vinograda, kao i same vinarije. Danas na ovom mestu se proizvodi oko 20 hiljada boca godišnje, jer kako kaže Reljić, nije poenta u kvanititetu već kvalitetu, jer vina iz kraljeve vinarije posebna su u svakom smislu.

(Telegraf.rs)