Ovo je pečurka kojom su se otrovali kupci sa šabačke pijace: Protivotrova nema, smrtonosna količina 20 grama
Znaci trovanja su: povraćanje, dijareja, slabost i javljaju se 7 - 8 časova nakon uzimanja gljive, a nekada i posle dva dana
Sedmoro ljudi otrovalo se gljivama sa tezge na pijaci u Šapcu koje je prodavala, sada uhapšena, baka M. G. (72) iz Ćukovine.
Svi pacijenti imali su teže kliničke slike, a jedna žena stara 57 godina, preminula je u petak usled trovanja na VMA.
Preporučujemo
Ostaci sa lokaliteta Latinska crkva sa grobljem bačeni pored puta kod Pazara: Traži se krivična odgovornost
Ona rudare spušta u utrobu zemlje i nikad nije "zakazala": U Senjskom rudniku radi najstarija parna mašina
Kupci u Šapcu otrovali su se najotrovnijim pečurkama na svetu, a njihovo ime je Zelene pupavke.
Ova vrsta je pretežno rasprostranjena na nižoj nadmorskoj visini, kraj listopadnog drveća ili borova. Može se pronaći širom naše zemlje. Izaziva najveći broj slučajeva trovanja koja se završavaju smrtnim ishodom.
Kako je prepoznati?
Šešir joj je gladak, bez krpica i veoma promenljive boje, od zelene preko žučkaste pa do smeđe, ali uvek sa jačom ili slabijom primesom zelene boje. Listići, drška, prsten i ovojnica su joj beli, ali drška često može imati zelene prelive.
Zelena pupavka je gljiva vrlo karakterističnog izgleda i bilo bi za očekivati da su slučajevi zamene ove gljive sa nekom jestivom retki, ali nije ni izbliza tako.
Prilično veliki broj jestivih vrsta se nalazi na spisku njenih dvojnica. Veoma veliki broj ljudi se otruje zelenom pupavkom misleći da jede neke od zelenih zeka. Osim boje, ta grupa gljiva nema ništa zajedničko sa bilo kojom pupavkom, ali se nesreće stalno dešavaju.
Muka, gađenje, kolaps...
Trovanje pupavkom najčešće protiče kroz dve faze. Posle relativno dugog latentnog perioda bez simptoma, od 6 do 24 časa, nastupaju jake gastrointestinalne tegobe: muka, gađenje, povraćanje, grčevi u stomaku, profuzni, koleriformni, ponekad krvavi prolivi, praćeni dehidracijom i kolapsom.
Ove tegobe traju 12 do 48 časova. U toj fazi počinje širenje otrova po organizmu, koncentracija amanitina u krvi opada i on biva "zarobljen" u enterohepatičkoj cirkulaciji. Otuda je jetra duže izložena visokoj koncentraciji otrova.
Nakon prividnog i privremenog oporavka, koji traje nekoliko sati, nastupa ponovno pogoršanje sa znacima oštećenja jetre, od asimptomatskog povišenja transaminaza do izražene jetrine insuficijencije sa koagulopatijom i komom.
U ovoj fazi može nastati i poremećaj funkcije bubrega, bilo zbog direktnog delovanja amanitina na ćelije bubrega, bilo zbog razvoja hepatorenalnog sindroma.
Klinički se ispoljavaju ikterus (žutica) sa bolnom hepatomegalijom (uvećanje jetre), hipoglikemija, znaci potrošne koagulopatije, albuminurija, dehidracija, oligurija, anurija, azotemija, a terminalno nastaje duboka hepatička koma (masivna nekroza jetre - "žuta atrofija jetre"), praćena akutnom bubrežnom insuficijencijom.
Mogu se pridružiti znaci akutnog zakazivanja srca, zbog degenerativnih promena na miokardu (srčani mišić). Katkada se ispoljavaju i poremećaji funkcija centralnog nervnog sistema, u vidu omamljenosti, vrtoglavice, konvulzija ili paralize disanja. Do smrti dolazi kod 10 do 50 odsto obolelih, oko 5. dana bolesti. U slučaju preživljavanja, oporavak je spor i postepen.
Smrtonosna količina je oko 20 grama sirove gljive, a sušenje i termička obrada ne utiču na otrovnost. Za trovanje ovom gljivom nema protivotrova.
(Telegraf.rs)