Deca legnu gladna, pa im stomake "prevari" san: Maja je samohrana majka 5 mališana, a troje je teško bolesno

Deca neretko legnu u krevet gladna, jedan obrok obezbeđuje crkva, a za ostale kako se snađu

Samohrana majka Maja Mićić (37) ima petoro dece, od kojih je troje teško bolesno. U stanu dodeljenom od opštine, i hrane iz crkve, nekako preživljavaju. Kako - samo oni znaju.

Preporučujemo

Neretko u krevet legnu gladni, a gladne stomake prevari san, u koji utonu bezbrižni, jer su mali da znaju šta se zaista zbiva oko njih.

- Ja sam Maja, samohrana majka petoro dece, živimo ovde na Novom Beogradu u stanu koji su nam dodelili, uz to da plaćamo račune, ukoliko ne platimo nešto, moramo da se iselimo u roku od tri dana. Stan je za sada dovoljan, imamo dve sobe i spavamo zajedno, ali to nije konačno rešenje. Zidovi pucaju, a neretko smo i meta lopova koji nam upadaju kroz tersau, obijali su nam stan više puta, a mi nemamo ni za sebe, tek oni nemaju šta da uzmu - počinje majka.

Dragan (14) boluje od epilepsije, mentalne retardacije, kao i Stiven Džonsonovog sindroma. Ćerka Dunja (10) takođe ima epilepsiju, mentalnu retardaciju, operisana je i teže se kreće uz pomoć hodalice i kolica. Kosta (7) boluje od papilomatoze, slab rad bubrega, astmu, spilepsiju, i mentalnu retardaciju.

- Za decu mi je najteže, bolesni su, a lekovi su skupi. Dunja neretko padne u školi, pa onda plaćam taksi ili molim da je neko doveze ili odveze do bolnice. Lekovi, putovanja i participacije su nam nešto što nam oduzima dosta novca. Ona ima terapiju koja košta 4.000 dinara nedeljno, to je velika količina novca.

Hrana i garderoba, za ovu decu, neretko su misaona imenica.

- Hrana nam je napotrebnija, jer se hranimo u crkvi, tu imamo jedan obrok, a za ostale se snalazimo, neretko deca legnu gladna, jer nemam šta da im dam da jesu. Sina Miloša, zezaju u školi jer ide u pocepanim patikama, nazivaju ga siročetom i raznim pogrdnim imenima, zbog toga izbegava da ide u školu, jer ne može da se bori sa tim stvarima. Voli fudbal i igra jako lepo, ponudili su mu veći klub, ali nije smeo jer se plašio da će ga neko zezati što nema novca. Mala Jana, koja ide u vrtić, prestala je jer nemam šta da joj obučem za vrtić.

Maji koja se bori i ne odustaje, pomažu majka i komšinica koje su joj oslonac kada je najteže - a to je svakodnevno.

- Imam pomoć od majke i komšinice, one su tu da mi daju snagu da nastavim dalje.

Otac dece, niti se javlja niti pojavljuje, kaže ona. Deca su bolesna i to mu je, tvrdi Maja, jedini razlog da ih ne viđa.

- Deca su rođena zdrava, ali su naknadno počela da oboljevaju. Otac je jasno rekao da ga deca ne zanimaju, i da ne želi da gleda bolesnu decu. Hteo je samo Miloša da čuje i vidi, ali on iz revolta ne želi, a njegova familija se ne oglašava. U ovoj borbi,potpuno sam sama!

Na pitanje šta joj je najpotrebnija, kao iz topa, rekla je - hrana.

- Najpotrebnija nam je hrana, sve može, ali kada legnu gladni duša me boli. Meni su priorotet i računi koje moram da platim, jer onda gubimo krov nad glavom, pa lekovi, a za hranu ako ostane, kupimo, ako ne, spavamo gladni - priča majka drhtavim glasom.

U razgovoru sa mališanima, otkrili su nam koliko su skromni i kolimo njihove želje za nas male, a za njih ogromne. 

Dunja nam je rekla da želi jedan slajm, igrača koja košta okvirno ko 100 dinara, Kosta je poželeo autić zelene boje na daljinski, Miloš nema nikakve želje, mala Jana još uvek ne zna šta želi, jer je još mala i nije želela da priča. A najstariji sin je imao želju da dobije računar, kako bi lakše dolazio do informacija i učio .

Ovim putem, apelujemo na sve kompanije i ljude dobre volje da pomognu porodici i majci. 

Račun porodice: 200-124254477-25 - Maja Mićić

(Telegraf.rs)