Stručnjaci VMA otkrivaju: Kako prepoznati trovanje gljivama - ovaj period je ključan za prve simptome

Evo kako da znate da li ste se otrovali gljivama, i kako da ih prepoznate

Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA u šest sati jutros primio je šest pacijenata zbog trovanja otrovnim gljivama, navode u ovoj ustanovi.

Pacijenti iz Šapca su, kažu u ovoj ustanovi, gljive nabavili kod neovlašćenog prodavca, a konzumirali misleći da se radi o rudnjačama i lisičarkama. Napominju da su gljive bile polomljene i da ih je bilo najmanje tri vrste, što otežava prepoznavanje.

Preporučujemo

Stručnjaci sa VMA, otkrivaju prve simptome trovanja gljivama, kako da ih prepoznate, koji su najčešći i na koji način možete da se zaštitite.

Pored nekoliko stotina jestivih, nejestivih i lekovitih, postoji nekoliko desetina otrovnih gljiva. Pod pojmom otrovne gljive podrazumevaju se sve one vrste koje u organizmu izazivaju patološke promene i oštećenja organa. Neke izazivaju blage reakcije kao što su bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbiljnija oštećenja i smrt.

Do trovanja najčešće dolazi zbog zamene jestivih gljiva onima koje su otrovne. „Biserke“ se mogu zameniti otrovnom panterovkom, „zeke“ su takođe problem i zahtevaju dobro poznavanje gljiva jer im boja šešira često varira.

Akutna trovanja gljivama imaju veliki klinički značaj zbog raznolike kliničke slike (ispoljavaju se u osam različitih sindroma), učestalosti (godišnje se u Evropi leči oko 10.000 pacijenata), velike smrtnosti (10-50%). Na osnovu vremena koje prođe od ingestije do prvih znakova trovanja dele se na ona sa kratkim ili dugim inkubacionim periodom.

Trovanja sa kratkim inkubacionim periodom (30 min - tri sata) ispoljavaju se u vidu pet sindroma: gastrointestinalni, muskarinski, muscimolski (mikoatropinski), psilocibinski (psihotomimetski) i koprinski (alergijski). Ova trovanja imaju povoljan tok i ishod. Gastrointestinalni sindrom izazivaju gljive poznate kao „bljuvara, ludara, tigrasta vitezovka, zavodnica itd“.

Dug inkubacioni period, u trajanju od tri sata do nekoliko dana, karakteriše trovanja sa oštećenjem jetre i bubrega. Ona imaju tešku kliničku sliku i često letalni ishod.

To su trovanja sa slikom amanitinskog (faloidinskog) sindroma, orelaninskog i giromitrinskog sindroma.Kako prepoznati otrovnu gljivu?

Postoje razni mitovi kako najsigurnije prepoznati otrovnu gljivu:

- otrovne potamne ako se kuvaju sa srebrnom kašikom,

- daju žutu boju pirinču kad se kuvaju zajedno,

- beli luk kuvan sa njima potamni,

- ne mogu se ljuštiti,

- ako živina jede otpatke od gljiva dobre su (jedan od najopasnijih jer životinje imaju drugačiji gastrointestinalni trakt.

Samo hemijskom analizom tačno se može utvrditi otrovnost gljiva.Bez dobrog poznavanja gljiva i društva osobe koja je odličan poznavalac ne treba se upuštati u branje gljiva. Postoji zabluda da ima potpuno identičnih jestivih i otrovnih gljiva. One se mogu raspoznavati po određenim karakteristikama.

Amanitinski (faloidinski) sindrom izazivaju Amanita phalloides (zelena pupavka), Amanita verna (bela pupavka), Amanita virosa (smrdljiva pupavka), ali i 14 drugih gljiva. Trovanje izazivaju aktivne materije faloidini i amatoksini. Smrtna doza je 5-10 mg, tj. 20 grama gljive.

Latentni period je 12 sati, zatim se javljaju gastrointestinalne tegobe, drugog do trećeg dana toksični hepatitis (uvećana jetra, povišeni enzimi, bilirubin, smanjena sintetska funkcija jetre), toksična lezija bubrega. Pored lavaže želuca uz primenu aktivnog uglja, nadoknade tečnosti i elektrolita, primenjuju se hepatoprotektivi, druga simptomatska i podržavajuća terapija, a odlične rezultate daje plazmafereza. Šanse za izlečenje su znatno veće ako se sa specifičnom terapijom započne u prvih 48 sati.

Upozorenje svima onima koji koriste gljive za jelo, kao i beračima gljiva je da budu maksimalno oprezni. Odgovornost za zdravlje i ličnu bezbednost je na svakome ko bere i jede samonikle gljive. Takođe, treba biti pažljiv prilikom kupovine pečuraka na pijacama. Na deklaraciji bi trebalo da bude istaknuto ime pečurke, uzgajivača i koja institucija je obavila kontrolu kvaliteta.

Upozorenje zdravstvenim radnicima je da obavezno konsultuju Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA na telefon 011/3608-440, jer je specifičnu terapiju neophodno započeti u prvih 48 sati.

(Telegraf.rs)