"Kad dune vetar pomislim da će sve da se sruši i zatrpa mene i bolesnu majku": Dejan živi teško u 10 kvadrata

Pajovići i letuju i zimuju u sobici od 10 kvadrata, koja leti kada pada kiša prokišnjava, a zimi je veoma hladno. Ono što je naša ekipa zabeležila da je sve čisto i uredno, s obzirom na to da nemaju ni vodu.

Foto: RINA

Kućica koja prokišnjava i zidovi koji sa svakim jačim vetrom prete da se sruše. To je tužna svakodnevica bolesne majke i sina iz sela Mršinci kod Čačka. Dejan Pajović sa majkom Slobodankom živi u kući od deset kvadrata, koja je potpuno neuslovana za iole normalan život.

Ovaj četdesetpetogišnjak nema posao, sem nadnice u koju ide oko tri do četiri sata dnevno. Vezan je za kućni prag zbog obaveza prema majci, koja je obolela od dijabetesa i uzima insulin četiri puta dnevno. Sada strahuju kako će zbog dotrajalosti njihove kuće dočekati i preživeti zimu.

- Kad dune jači vetar svaki put pomislim da je gotovo, da će zidovi da se obruše na mene i majku. Kad pada kiša svuda prokišnjava, pa vodu skupljam po sobama. Pokušavao sam da zakrpim više puta, ali je kuća toliko stara i u lošem stanju da nema pomoći - rekao je za RINU Dejan.

Zbog primanja najniže porodične penzije i tuđe nege, Dejan ne može da podigne kredit i nema dovoljno sredstava da okrovi i sredi kuću.

- Radio sam 16. godina u Fabrici hartije, nakon toga firma je propala, a meni su se izdešavale loše stvari, prvenstveno, majka je dobila dijabetes, koristi insulin četiri puta dnevno, dva puta je padala, operisala oba kuka, i danas je potpuno vezana za krevet. Ja ne mogu da radim puno radno vreme, jer imam obaveze prema njoj, idem u nadnicu po nekoliko sati kod domaćina ovde u kraju - rekao je Dejan.

Pajovići i letuju i zimuju u sobici od 10 kvadrata, koja leti kada pada kiša prokišnjava, a zimi je veoma hladno. Ono što je naša ekipa zabeležila da je sve čisto i uredno, s obzirom na to da nemaju ni vodu.

- Vodu nemamo, dovozi nam komšija traktorom, ali ja se trudim da sve održavam koliko mogu, da prilagodim ovim uslovima -  rekao je ovaj skromni čovek.

Njegov sused i predsednik Saveta Mesne zajednice Mršinci Jovica Vučićević, osmelio se i pokrenuo akciju da se ovim ljudima pomogne, bar da se koliko toliko kuća u kojoj žive privede nameni, uslovima života dostojnih čoveka.

- Tešku situaciju i život Pajovića znam dugi niz godina unazad. Pokušavao sam da pomognem preko nekih projekata, ali nisu ispunjavali uslove, takođe, ni vodu nemaju, nisu priključeni na mrežu. Ova teška priča porodice Pajović zavređuje aposlutnu podršku društvene zajednice, te da im se dom utopli do zime. Ovo je jedna od najugroženijih porodica u Mršincima koje broji 450 domaćinstava. Mala pomoć čačanskih privrednika i ljudi dobre volje neizmerno bi značila Dejanu i njegovoj bolesnoj majci Slobodanki - rekao je Jovica Vučićević.

U dvorištu Pajovića nalaze se tri objekta skoro iste kvadrature, potpuno neuslovna za život i sva tri prokišnjavaju.

- Moram da kažem da za teškoće bolesne majke i sina koji brine o njoj retki znaju, Dejan se nikada nije nikom žalio. Svako jutro ide u prodavnicu peške oko dva i po kilometra da majci kupi hranu. Tu su veliki izdaci, znate i sami kako kažu da je dijabetes gospodska bolest, hrana za dijabetičare je skuplja, crni hleb i sve ostalo što oni smeju da jedu. Ovaj čovek se stvarno bori, jedva sastavljaju kraj sa krajem. Ja, kao komšija i kao predsednik Mesne zajednice, molim ljude dobre volje da pomognu ovu porodicu da bar svi zajedno njihov dom privedemo nameni da žive život dostojan čoveka - apeluje Jovica Vučićžević iz Mršinaca.

U svakom slučaju naše malo, nekome mnogo znači, a porodici Pajović bi značilo da se bar sobica od deset kvadrata utopli i da ne prokišnjava.

Svi dobri ljudi koji bi želeli da pomognu majci i sinu neka se jave predseniku Saveta Mesne zajednice Mršinci Jovici Vučićeviću, koji bi ih, kako je kazao odveo na lice mesta i da se njihove teškoće umanje.

Za ove napećene ljude pokrenuta je akcija prikupljanja pomoći i svi oni koji žele da podrže da se jave Jovici Vučićeviću, predsednik Mz Mršinci na telefon: 0641632101.

Ko god bude pružio ruku pomoći ovim mučenicima, učinio bi delo koje zaslužuje svaki blagoslov.

(Telegraf.rs)