Kad zovete Hitnu za istu stvar u Kragujevcu i Beogradu, jedni će izaći na teren, drugi ne: Potreban je zakon
Istraživanje ukazuje da je 76 odsto anketiranih reklo da su posle prvog poziva morali da zovu još jednom
Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema ni zakon ni uredbu kojom se uređuje oblast hitne medicinske pomoći. Pokret "Pravo na život – Meri" zalaže se za donošenje zakona kojim bi se obezbedila jednaka prava svih građana kada pozivaju broj 194.
Za prijavu istih simptoma, Hitna pomoć u Kragujevcu izaći će na teren, a u Beogradu neće. Kako je to moguće i zašto je trijaža poziva, odnosno procena, šta je hitan slučaj, nekad teže od zbrinjavanja pacijenta.
Preporučujemo
Dve najave RHMZ: Prva važi samo za ovo jutro, druga se tiče velike promene, "kolo povela" 4 grada
Milorad (87) posle 2 infarkta trči, takmiči se i osvaja nagrade: Sa Balkanskih igara u Solunu doneo 3 medalje
- Kad se ja javim na telefon ili kad se Goran javi u Sremskoj Mitrovici, ili bilo gde da se javi, znači, imate pitanja koja se postavljaju, da li je to pet, deset ili 15. I onda na osnovu toga određujete stepen hitnosti, a ne da postavite neka pitanja koja nisu ni vezana za stanje, pitate nešto, pa pokušavate, to je trijaža poziva koju svaki zakon ili uredba, kako god se zvala, mora da ima - kaže Aleksandra Paunović, načelnik Službe hitne pomoći u Negotinu.
Istraživanje pokreta "Pravo na život – Meri" ukazuje da je 76 odsto anketiranih reklo da su posle prvog poziva morali da zovu još jednom. Imaju i podatak da se u Beogradu interveniše tek na svaki osmi poziv, u Kragujevcu na svaki treći, prenosi RTS.
- Centralizacija svih poziva, uvođenje dispečarskih centara u centrima upravnih okruga, uvođenje jedinstvenog protokola za trijažu poziva, uvođenje jedinstvene procedure za predaju pacijenta iz vozila hitne pomoći u bolnicu koja treba da ga zbrine. Dodela statusa službenog lica članovima urgentnih terenskih ekipa, novčane kazne za nesavesne građane koji zovu bez razloga - kaže Dejan Zejnula iz Pokreta "Pravo na život – Meri.
Podatak da Hitna pomoć nije dostupna za više od milion građana koji žive u sredinama sa manje od 25.000 stanovnika, zaposlene najviše brine.
- Mi imamo hitnu koja je invalid. Vi imate s jedne strane protokole lečenja koji se unapređuju, idemo napred, organizaciju nemamo uopšte - kaže prim. dr Goran Perges iz Služba hitne medicinske pomoći u Sremskoj Mitrovici.
Prosečno, u Beogradu se broj 194 pozove 1.700 puta dnevno, a na teren se izađe, u proseku, 230 puta. Zato se veruje da bi Zakon o hitnoj pomoći doprineo da se ređe čuje rečenica "Hitna je kasno stigla".
(Telegraf.rs)